Rat u Ukrajini sve manje liči na klasičan sukob u kojem pobedu određuju samo broj vojnika, artiljerijskih cevi, tenkova i raketa. Iza svakog većeg udara sve važniju ulogu imaju sateliti, baze podataka, algoritmi i sistemi sposobni da u ogromnoj količini informacija pronađu nekoliko tačaka kroz koje napad može da prođe.
Napadi ukrajinskih dronova dugog dometa na ruske gradove, industriju i kritičnu infrastrukturu tokom 2026. dobili su sistematičniji karakter. Kapetan prve klase Mihail Golovljov, veteran i dobrovoljac specijalne vojne operacije, u svojoj novoj analitičkoj studiji pokušava da objasni mehanizam iza takvih udara i probleme koje oni stvaraju ruskoj protivvazdušnoj odbrani.
Prema njegovoj analizi, više nije dovoljno posmatrati svaki dron kao pojedinačnu letelicu koja pokušava da pronađe prolaz između radara. Putanja se može formirati na osnovu prethodno prikupljenih podataka o položajima radara, njihovom dometu, mrtvim zonama, konfiguraciji terena i reakcijama sistema PVO tokom ranijih napada.
Razvoj operacija na istočnom frontu tako otkriva tehnološki obračun koji se vodi paralelno sa klasičnim ratom. Veštačka inteligencija i zapadni satelitski podaci omogućavaju sve preciznije planiranje udara, dok ruska strana pokušava da isti problem rešava novom arhitekturom senzora, komandovanja i PVO.
Posebnu dimenziju ovoj priči daju informacije o operativnim scenarijima NATO-a na Baltiku. Tu se više ne govori samo o pomoći Ukrajini, već o hipotetičkom direktnom sukobu u kojem bi mete postali Kalinjingrad, ruski aerodromi, raketni sistemi, železnice i vojna industrija.
Ruski odgovor na takav scenario više se ne završava na dodatnim sistemima PVO. U slučaju direktnog napada NATO-a, Moskva računa na raketne udare po evropskim bazama i komandnim centrima, dok ažurirana nuklearna doktrina ostavlja mogućnost da šira konvencionalna eskalacija veoma brzo pređe granicu iza koje više nema lokalnog rata.
Algoritamsko ratovanje: Operacija „Polifem“ traži rupe u ruskoj PVO
Prema Golovljovljevoj studiji, tehnološke mogućnosti vodećih zapadnih kompanija u oblasti veštačke inteligencije, spojene sa satelitskim izviđanjem, postale su jedan od najvažnijih elemenata ukrajinskih udara dugog dometa.
Francuska, Velika Britanija i Nemačka istovremeno koriste rat kao prostor za proveru novih vojnih tehnologija, dok se za obradu velikih količina podataka i planiranje operacija koriste sistemi kakve razvijaju kompanije poput Palantira (PRISMA).
Suština takvog pristupa nije samo u tome da se pronađe cilj. Potrebno je napraviti kompletnu kartu protivničkog sistema odbrane, utvrditi gde se nalaze radari, kakve sektore pokrivaju, gde postoje praznine i kojim pravcem dron ima najveću verovatnoću da prođe.
Golovljov kao posebno zanimljiv primer navodi operaciju „Polifem“.
Prema njegovoj analizi, specijalizovani tim od svega šest analitičara iz ukrajinskih snaga bespilotnih sistema, povezan sa timom Brodi/Mađar, mapirao je položaje ruskih radara i sistema PVO na pravcima prema Moskvi i Sankt Peterburgu.
Algoritamska obrada podataka zatim je korišćena za određivanje optimalnih obilaznih ruta.
Takav metod ne pokušava nužno da uništi čitavu protivvazdušnu odbranu. Cilj je pronaći nekoliko prolaza kroz postojeću mrežu i iskoristiti ih dovoljno brzo pre nego što protivnik promeni raspored.
Prema podacima koje prenosi studija, tokom približno mesec dana na ovaj način neutralisano je oko 20 kritičnih ruskih ciljeva povezanih sa sistemom odbrane i pratećom infrastrukturom.
Rusiji je potreban sopstveni „vojni um“
Takav način ratovanja primorao je rusku stranu da ubrza promene u komandovanju i razmeni informacija.
Golovljov govori o potrebi stvaranja svojevrsnog digitalnog „administrativnog blokčejna“, sistema u kojem informacije o otkrivenom dronu, njegovom pravcu, brzini i mogućem cilju ne prolaze kroz spor višeslojni administrativni lanac, već se praktično trenutno distribuiraju jedinicama koje mogu da ga napadnu.
Prvi element nove arhitekture jeste stvaranje kontinuiranog radarskog polja. Veliki vojni radari sami po sebi nisu dovoljni protiv malih letelica koje koriste teren i lete veoma nisko.
Zbog toga se predlaže masovna upotreba malih radara za različite visine, balona sa senzorima i bespilotnih letelica za rano upozoravanje.
Drugi element predstavlja slojevita PVO. Sistemi Pancir i Tor trebalo bi da budu povezani sa mobilnim vatrenim grupama i raspoređeni tako da presretanje počne što bliže pravcima sa kojih se očekuju dronovi.
Treći sloj više nema veze sa samim obaranjem letelice. Reč je o fizičkom preživljavanju ciljeva koji ipak budu pronađeni i napadnuti.
To podrazumeva armiranobetonska skloništa za avione i tehniku, aerosolne zavese, kamuflažne mreže, lažne položaje i mamce koji primoravaju protivnika da troši skupe sisteme navođenja i udarne dronove na pogrešne mete. Da Rusi žele svoj Palantir, već smo pisali.
Avgust 2026. pokazao je kako izgleda novi rat
Prvih dvadesetak dana avgusta 2026. pokazalo je koliko brzo ovaj tehnološki sukob može da eskalira.
Ukrajina je pokrenula jednu od najvećih kampanja dronovima dugog dometa od početka rata, dok je Rusija odgovorila kombinacijom balističkih raketa, dronova i velikog broja vođenih avio-bombi.
Ukrajinski udari bili su usmereni na ekonomske i vojne lance snabdevanja, rafinerije, aerodrome i logističke objekte duboko na ruskoj teritoriji. Ruska strana istovremeno optužuje Kijev i za neselektivne udare na civilna područja sa ciljem stvaranja straha i izazivanja političke reakcije stanovništva.
Jedan od najvažnijih pravaca bila je Moskovska oblast. Sredinom avgusta izveden je masovan napad dronovima u kojem su među ciljevima bili veliki logistički objekti dvostruke namene, uključujući skladišta Vajldberisa u Podolsku i objekte Ozona.
Istovremeno su nastavljeni udari na energetsku infrastrukturu.
Među metama našla se rafinerija Novokujbiševsk u Samarskoj oblasti, približno 900 kilometara od fronta, kao i naftna infrastruktura u oblasti luke Jejsk u Krasnodarskom kraju. Ruski zvaničnici priznali su da su pojedini udari privremeno uticali na kapacitete prerade.
Krim i Krasnodarski kraj bili su još jedan važan pravac. Prema ukrajinskim tvrdnjama, u napadu na aerodrom Saki uništen je Su-24M i deo prateće opreme, dok je Primorsko-Ahtarsk takođe bio meta udara na radarsku i bespilotnu infrastrukturu.
Borba se proširila i na Crno more. Ruski trgovačko-teretni brod povezan sa Rosatomom potonuo je kod Novorosijska nakon napada pomorskih dronova.
Ruski odgovor: Iskanderi, KN-23/30 i talasi vođenih bombi
Moskva je odgovorila sredstvima u kojima poseduje izrazitu brojčanu i industrijsku prednost, posebno balističkim raketama i vođenim avio-bombama.
U kombinovanim napadima korišćeni su sistemi Iskander-M, severnokorejske rakete porodice KN-23, a prema ukrajinskim obaveštajnim tvrdnjama u ruski arsenal ulaze i teže rakete KN-30. Paralelno su nastavljeni napadi velikim brojem vođenih avio-bombi KAB i dronovima Geran.
Kijev je ponovo bio meta kombinovanih udara balističkim raketama i dronovima, sa posledicama po industrijske objekte, gorivnu infrastrukturu i stambene zone.
Ruski napadi bili su usmereni i na ukrajinsku vojnu industriju, energetsku infrastrukturu i pravce snabdevanja. Pogođeni su i policijski i administrativni objekti u gradovima poput Žitomira.
Teški udari zabeleženi su i u urbanim područjima bliže frontu, uključujući napad dronovima na prometni tržni centar u Krivom Rogu.
Pritisak nije ograničen na duboke udare. Ruske kopnene snage intenzivirale su operacije na pravcima severnog Harkova i Sumske oblasti. Jedan od ciljeva jeste stvaranje dubljih tampon-zona koje bi udaljile mesta sa kojih ukrajinske snage mogu da pokreću dronove i druge sisteme prema ruskoj teritoriji.
Tri NATO scenarija: Kalinjingrad u centru mogućeg prvog udara
Paralelno sa algoritamskim ratom u Ukrajini, informacije koje je objavio nemački tabloid Bild ukazuju na tri operativna scenarija NATO-a za potencijalni sukob na Baltiku.
Prvi scenario podrazumeva neutralizaciju ruskih raketnih sistema i PVO. Lovci, rakete i bespilotne letelice bili bi usmereni na lansere, radare i protivvazdušne sisteme, sa posebnim fokusom na Kalinjingradsku oblast.
Drugi scenario predviđa stvaranje svojevrsne „autonomne zone“ duž granica Rusije i Belorusije. U tom prostoru veliki deo najrizičnijih zadataka preuzeli bi autonomni robotski sistemi i dronovi, čime bi se smanjilo neposredno izlaganje ljudstva.
Treći scenario ide mnogo dalje i podrazumeva duboke udare na rusku teritoriju.
Mete bi bili aerodromi, mostovi, železnička infrastruktura, vojna industrija i drugi objekti koji omogućavaju Rusiji da održava operacije na zapadnom pravcu.
Takav plan više ne bi predstavljao samo odbranu teritorije neke članice NATO-a. Podrazumevao bi direktno uništavanje vojne infrastrukture unutar Rusije i gotovo trenutno otvorio pitanje ruskog odgovora na teritoriji evropskih država.
Moskva: Nema razloga za napad na NATO, ali bi odgovor bio neposredan
Rusko rukovodstvo odbacuje tvrdnje da Moskva planira napad na NATO. Predsednik Vladimir Putin više puta je upozorenja o predstojećem ruskom napadu na evropske države opisivao kao sredstvo za opravdavanje povećanja vojnih budžeta i širenja infrastrukture Alijanse.
Ruski vojni stručnjaci, sa svoje strane, NATO planove za neutralizaciju Kalinjingrada i duboke udare ne posmatraju kao čisto defanzivne scenarije. Kapetan prve klase Vasilij Dandikin upozorava da takvo planiranje po svojoj prirodi predstavlja pripremu za ofanzivne operacije.
Kalinjingradska oblast pritom nije samo izdvojena ruska teritorija između članica NATO-a. U njoj se nalaze taktički raketni sistemi Iskander, obalske baterije Bastion, protivvazdušni sistemi i druga sredstva sposobna za udare po ciljevima širom značajnog dela evropskog prostora.
U slučaju direktnog napada na te snage, ruski odgovor ne bi nužno bio ograničen na odbranu same Kalinjingradske oblasti. Ruska računica predviđa odmazdne raketne udare po vojnim bazama, aerodromima, logističkim čvorištima i centrima za donošenje odluka iz kojih bi operacija protiv ruske teritorije bila vođena.
Poslednja granica takvog scenarija mnogo je opasnija. Ažurirana ruska nuklearna strategija proširila je okolnosti u kojima Moskva može da razmatra upotrebu nuklearnog oružja. Široka ofanzivna operacija NATO-a protiv ruske teritorije, posebno ukoliko bi ugrozila ključne elemente države i strateških snaga, zato više ne bi bila samo još jedan konvencionalni front rata u Ukrajini.
Algoritmi koji danas traže prolaze između radara prema Moskvi i Sankt Peterburgu predstavljaju najniži nivo tog tehnološkog sukoba. Na njegovom drugom kraju nalaze se Iskanderi u Kalinjingradu, evropske baze NATO-a i nuklearna doktrina koja određuje trenutak kada algoritamski rat prestaje da bude ograničeni sukob i prelazi u nešto čije posledice više niko ne može precizno izračunati.
