R-37M je godinama bio veoma specifično rusko oružje, velika i skupa raketa napravljena da sa ogromne udaljenosti napadne cilj koji često ni ne može da odgovori. Novi procureli dokumenti prvi put daju predstavu koliko bi Moskva želela da proširi njenu proizvodnju. Broj koji se pojavljuje u internoj prepisci nije nekoliko desetina, već komponente za približno 500 raketa godišnje.
Takav obim potpuno drugačije postavlja R-37M unutar ruske avijacije. Raketa koja je prvobitno razvijena za presretač MiG-31 sada je integrisana ili povezana sa sve većim brojem borbenih platformi, uključujući Su-35S, Su-57 i Su-30SM2. Indija istovremeno razmatra njeno uvođenje na Su-30MKI, što otvara i veliki izvozni pravac.
Oružje Online ovu raketu prati već godinama, od pojave R-37M na Su-30SM2 do američkih procena o razvoju nuklearno naoružane rakete vazduh-vazduh povezivane sa istom porodicom. Sada se prvi put pojavljuju dokumenti koji ne govore o dometu ili bojevoj glavi, već o mnogo prizemnijem pitanju: koliko komada industrija treba da napravi. Upravo tu se najbolje vidi koliko se status R-37M promenio od specijalizovanog presretačkog oružja do rakete koju Rusija želi u mnogo većim količinama.
Hitno pismo KTRV-a i rok od samo 72 sata
Osnova cele priče je pismo Korporacije za taktičko raketno naoružanje KTRV od 4. marta 2025. godine, označeno sa “URGENT!!!”, koje je procurelo iz dokumentacije Azovske optičko-mehaničke fabrike. U njemu se navodi da Vazdušno-kosmičke snage Rusije od 2026. traže povećane količine proizvoda koji koriste komponente ove fabrike. AOMZ je dobio svega tri dana da odgovori može li da zadovolji traženi proizvodni tempo.
Spisak je mnogo zanimljiviji od opšte formulacije o povećanju proizvodnje. Od fabrike se traži po 500 prekidačkih blokova, blokova napajanja, jedinica za aktiviranje baterije, više tipova kablovskih snopova i sklopova elektronskih ploča, uz 1.000 kućišta godišnje. Dallas Analytics na osnovu odnosa tih komponenti zaključuje da količine odgovaraju približno 500 raketa godišnje.
Dokument koristi oznaku proizvoda 610M i ne ispisuje naziv R-37M velikim slovima. Otvoreni izvori oznaku 610M povezuju sa K-37M odnosno R-37M, dok struktura komponenata i dva kućišta po kompletu odgovaraju toj raketi. Formulacija “500 R-37M godišnje” zato predstavlja zaključak izveden iz proizvodne dokumentacije, a ne javno objavljen podatak KTRV-a o broju gotovih projektila.
To još nije dokaz da iz fabrike izlazi 500 gotovih raketa
Razlika je važna jer zahtev za kapacitetom i stvarna proizvodnja nisu isto. KTRV je proveravao može li jedan dobavljač da obezbedi delove za takav godišnji obim, dok procureli materijal ne pokazuje koliko je kompletnih R-37M zaista sastavljeno tokom 2026. godine. Nema ni javnog ruskog podatka koji bi potvrdio isporuku 500 gotovih raketa Vazdušno-kosmičkim snagama.
Dokumenti ipak pokazuju da brojka nije proizvoljna procena spoljnog analitičara. Zahtev je, prema objavljenom materijalu, prošao kroz KTRV i vojna predstavništva Ministarstva odbrane, a AOMZ je trebalo da proceni sopstvenu sposobnost za redovne godišnje isporuke. Radi se o planiranju industrijskog kapaciteta, ne o marketinškoj projekciji sa sajma naoružanja.
Procurela dokumentacija AOMZ-a obuhvata period od aprila 2023. do marta 2025. i povezuje fabriku sa najmanje sedam raketnih programa, uključujući H-101, R-74, R-37M, H-31P, H-35U, H-59/H-69 i komponente povezane sa Orešnikom. U materijalu se pojavljuju 44 dobavljača, što pruža prilično retku sliku unutrašnjeg lanca ruske raketne industrije.
Šta zapravo predstavlja R-37M
R-37M je velika raketa vazduh-vazduh mase oko pola tone, prečnika približno 380 mm i sa bojevom glavom reda 60 kg. Brzina joj dostiže približno 6 maha, dok se domet domaće verzije u ruskim i drugim otvorenim izvorima najčešće stavlja iznad 300 kilometara, uz veće procene pri lansiranju sa MiG-31 na velikoj visini i brzini. Izvozna RVV-BD ima konzervativnije javno deklarisane parametre.
Takav projektil nema istu ulogu kao klasična raketa kojom lovac ulazi u borbu protiv drugog lovca na srednjim udaljenostima. Njene prirodne mete su avioni za rano upozoravanje i kontrolu, leteće cisterne, izviđačke platforme, bombarderi i komandni avioni koji su veliki, vredni i često neophodni čitavoj vazdušnoj operaciji. Uklanjanje jednog AWACS-a može da napravi mnogo veću rupu nego obaranje jednog lovca.
Velika masa rakete postaje prihvatljiva kada se posmatraju njene platforme. MiG-31BM je napravljen da velikom brzinom i na velikoj visini nosi teško presretačko naoružanje, dok Su-35S donosi fleksibilniju platformu i snažan radar. Su-57 dodaje malu uočljivost, razvijenu senzorsku arhitekturu i mogućnost prijema podataka iz drugih izvora, što je naročito važno kada cilj leti stotinama kilometara daleko.
Najduži pogodak govori više od kataloškog dometa
Kod raketa vazduh-vazduh maksimalni domet na papiru često je mnogo manje važan od udaljenosti na kojoj je cilj stvarno pogođen. Ruski izvori su tokom jula 2026. objavili podatak o uspešnom presretanju na približno 190 kilometara, predstavljajući ga kao mogući novi rekord borbene upotrebe. Raniji izveštaj RUSI-ja, pozivajući se na ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo, navodio je 177 kilometara kao najduži tada zabeležen pogodak R-37.
Još 2022. godine ista organizacija navodila je da ruska avijacija tokom pojedinih perioda ispaljuje do šest R-37M dnevno. MiG-31BM i Su-35S mogli su da ostanu iza sopstvene linije i sa velike visine stvaraju stalnu pretnju ukrajinskim avionima koji su operisali znatno bliže frontu. Sama mogućnost lansiranja često je bila dovoljna da protivnički pilot promeni kurs, smanji visinu ili prekine zadatak.
Tu proizvodnja od nekoliko stotina projektila godišnje dobija sasvim drugi smisao. Raketa više nije samo oružje za povremeni napad na veoma vrednu metu, već može da postane sredstvo kojim se sistematski održava pritisak na veliki deo protivničkog vazdušnog prostora. Veće zalihe omogućavaju i mnogo slobodniju upotrebu bez stalnog računanja koliko je skupih projektila ostalo u skladištu.
Su-30SM2 proširio broj nosača
Još u maju 2024. pisali smo o pojavi R-37M na Su-30SM2, čime je lista nosača proširena izvan MiG-31BM i Su-35S. Za rusku avijaciju to je značajno jer Su-30 pripada mnogo brojnijoj porodici aviona od specijalizovanog presretača MiG-31. Veći broj mogućih nosača ima pun smisao tek kada iza njega postoji dovoljno velika proizvodnja raketa.
Su-57 predstavlja sledeći nivo iste ideje. Novi primerci tog aviona tokom 2026. ulaze u VKS sa modernizovanim kompleksom naoružanja, dok ruska industrija istovremeno povećava proizvodnju same platforme. Kombinacija većeg broja Su-57 i šire dostupnosti R-37M povećava broj tačaka sa kojih se mogu izvoditi presretanja velikog dometa.
Avion ne mora sam da otkrije cilj na krajnjoj udaljenosti rakete. Su-57 može da radi pod spoljnim upravljanjem i koristi informacije drugih senzora, što UAC navodi i u zvaničnom opisu platforme. Kod mete poput AWACS-a, koja emituje snažne radarske signale i leti na velikoj visini, takva mrežna arhitektura posebno dolazi do izražaja.
Indija može da otvori još jednu veliku seriju
Indijski izvori su u septembru objavili da bi 40 Su-30MKI trebalo da bude prilagođeno za korišćenje teške ruske rakete velikog dometa. Projekat je povezan sa širim paketom modernizacije aviona i potrebom indijskog ratnog vazduhoplovstva da sa velike udaljenosti ugrozi AWACS avione i leteće cisterne. Acceptance of Necessity predstavlja početnu fazu procesa nabavke, ne završeni ugovor.
Paralelno se u indijskim medijima pojavljuje brojka od približno 300 R-37M odnosno izvozne RVV-BD za buduću flotu Su-30MKI. Takav posao još nema status javno potvrđenog finalnog ugovora, ali pokazuje koliki bi izvozni zahtev mogao da se pojavi pored potreba samih ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Serija od 300 projektila već bi predstavljala veliki posao za raketu ove klase.
Kapacitet od oko 500 kompleta godišnje tada izgleda manje kao neobično preterivanje. Ruske potrebe, borbena potrošnja, širenje broja nosača i mogući indijski ugovor svi pritiskaju isti proizvodni lanac. Dokument iz marta 2025. pokazuje da je KTRV počeo da proverava taj lanac mnogo pre nego što su se poslednji indijski planovi pojavili u javnosti.
Od nuklearne varijante do masovne proizvodnje
Na stranicama Oružje Online prošle godine smo detaljno pratili američku DIA procenu o ruskom razvoju nuklearno naoružane rakete vazduh-vazduh, koju su tadašnji izvori povezivali upravo sa R-37M. Takva varijanta bi imala potpuno drugačiju, stratešku ulogu od konvencionalne rakete sa bojevom glavom od približno 60 kilograma. Priča o proizvodnji 500 kompleta godišnje odnosi se na konvencionalni industrijski lanac i ne predstavlja dokaz da se nuklearna varijanta pravi u tim količinama.
Mnogo zanimljivija promena vidi se u svakodnevnoj ulozi običnog R-37M. Pre nekoliko godina raketa je gotovo automatski značila MiG-31, dok se danas pojavljuje uz Su-35S, Su-30SM2 i Su-57, a Indija želi da je uvede na Su-30MKI. Industrija sada pokušava da prati ono što se prethodno već dogodilo sa brojem platformi.
Procurelo pismo KTRV-a ne govori koliko R-37M danas leži u ruskim skladištima i ne potvrđuje da je tokom 2026. zaista napravljeno 500 gotovih raketa. Ono pokazuje nešto konkretnije od nagađanja o zalihama: ruske Vazdušno-kosmičke snage tražile su da jedan od ključnih dobavljača bude spreman za godišnji obim koji odgovara približno pet stotina komada. Za raketu od pola tone, brzine do 6 maha i dometa merljivog stotinama kilometara, to više nije mala specijalizovana serija.
