Analitika

Francuska i Nemačka praktično su odustale od zajedničkog tenka MGCS, ubrzo posle raspada programa lovca FCAS. Dok se Pariz i Berlin svađaju oko topa, kupole i tehnologije, Kina već uvodi novu generaciju oklopnih vozila.

Bela kuća razmatra operaciju protiv JNIM-a u Maliju, gde već deluju ruske snage. Vašington post upozorava na rizik sukoba, ali Pentagon i Moskva već imaju iskustvo paralelnih operacija protiv ekstremista.

Američka kampanja protiv Irana ulazi u novu fazu, uz sve češće udare na infrastrukturu, rast troškova Pentagona i pokušaj Vašingtona da pritisak pretvori u političko slamanje Teherana.

U SAD se formira novi sistem moći u kome Palantir, odbrambeni programi i finansijski giganti poput BlackRocka sve više utiču na podatke, vojsku i kapital.

Ruska spoljna obaveštajna služba tvrdi da Nemačka razvija tehnologije potrebne za nuklearno oružje. Dokazi nisu objavljeni, ali Berlin ubrzano ruši posleratna ograničenja, jača vojsku i ulazi u francuske nuklearne vežbe.

Dok Vašington bombardovanje Irana pravda obogaćenim uranijumom, Tramp priprema sporazum koji Saudijskoj Arabiji dopušta isti proces, pa čak i preradu plutonijuma, bez Dodatnog protokola MAAE.

Donald Tramp navodno razmatra plan za zauzimanje iranskog ostrva Harg, ideju koju je Džimi Karter odbacio 1979. godine zbog rizika od velikog rata i američkih gubitaka.

Egipat je otvorio „Oktagon“, najveći kompleks vojnog štaba na svetu, sa osam povezanih zgrada, 13 specijalizovanih zona, podzemnim centrima i mrežom koja objedinjuje sve grane oružanih snaga.

Iran je decenijama gradio podzemne raketne baze, ojačane silose, mobilne lansere, lažne položaje i slojevitu PVO kako bi deo svojih balističkih snaga sačuvao i posle velikog napada.

Višemesečne operacije protiv Irana iscrpile su američke zalihe presretača Patriot i THAAD, raketa Tomahawk i vođenih bombi, dok proizvodne linije ne mogu da prate ratnu potrošnju.

Militarizacija Evrope, rast tenzija između Rusije i NATO-a i sve češća upozorenja na veliki sukob. Koliko je realna mogućnost šireg rata i šta pokazuju činjenice?

Novi izveštaj IISS-a, zasnovan na procenama američkih obaveštajnih službi, predviđa nagli rast kineskog i ruskog raketnog arsenala do 2035. godine, što već utiče na američke planove za protivraketnu odbranu i razvoj sopstvenog naoružanja.

Ruski vojni i politički krugovi sve otvorenije raspravljaju o slabostima protivvazdušne odbrane, posle ukrajinskih udara dronovima po rafinerijama, aerodromima i dubokoj pozadini Rusije.

Egipat je izgradio jednu od najraznovrsnijih mreža protivvazdušne odbrane na svetu, spajajući ruski S-300VM, kineski HQ-9B, nemački IRIS-T, američki NASAMS, francuske, sovjetske i domaće sisteme. Takva „Vavilonska kula“ PVO štiti Suecki kanal, Sinaj i glavne centre države, ali traži izuzetno složenu komandu, logistiku i integraciju.