Rat u Ukrajini odavno nije ograničen na kopnene operacije, vazdušne napade i pomorsko ratovanje. Veliki deo savremenog komandovanja, izviđanja i navođenja naoružanja zavisi od infrastrukture koja se nalazi stotinama kilometara iznad Zemlje. Komunikacioni sateliti, navigacioni sistemi i orbitalne izviđačke platforme postali su sastavni deo vojnih operacija, iako se najveći deo borbi i dalje vodi na zemlji.
Sjedinjene Države i evropske države obezbeđuju Ukrajini značajnu tehnološku, obaveštajnu i komunikacionu podršku, dok Rusija raspolaže sopstvenom svemirskom industrijom i vojnim orbitalnim sistemima. Takav odnos daje sukobu i posredničku dimenziju, jer se na ukrajinskom ratištu prepliću interesi i tehnološki kapaciteti znatno većeg broja država. Istovremeno, obe strane nastoje da smanje zavisnost od sistema na koje ne mogu u potpunosti da utiču.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja kontrola nad satelitskim komunikacijama u trenutku kada se one koriste za upravljanje bespilotnim letelicama i koordinaciju udara velikog dometa. Prekid usluge, elektronsko ometanje ili gubitak pristupa određenoj orbitalnoj mreži mogu neposredno da utiču na vojnu operaciju. Najnovija inicijativa Kijeva pokazuje koliko su takvi rizici postali važni, ali i koliko postoji razlika između politički najavljenih ciljeva i raspoloživih vojnih mogućnosti.
Ukrajinski parlament podržao predlog o Svemirskim snagama
Vrhovna rada Ukrajine usvojila je 9. novembra, sa 252 glasa, predlog zakona broj 13255 u prvom čitanju. Dokument predviđa stvaranje Svemirskih snaga kao posebnog vida ukrajinskih oružanih snaga, sa zadacima razvoja vojnih satelitskih komunikacija, ranog upozoravanja na raketne napade i odgovarajućih odbrambenih tehnologija. Zakon još nije konačno usvojen, pa Ukrajina zasad nema formalno uspostavljene Svemirske snage.
Osnivanje takve organizacije moglo bi da objedini postojeće programe, koordinaciju sa stranim partnerima i buduće nabavke svemirske opreme. Međutim, nova komandna struktura sama po sebi ne obezbeđuje satelite, rakete-nosače, radare niti presretače balističkih projektila. Za stvaranje tih sposobnosti potrebni su zasebni tehnološki programi, finansiranje i dugogodišnja industrijska saradnja.
Orešnik kao razlog za razvoj nove protivraketne odbrane
Ukrajinski poslanik Fjodir Venislavski izjavio je da su sprovedena najmanje tri eksperimentalna ispitivanja tehnologije namenjene presretanju balističkih ciljeva na veoma velikim visinama. Prema njegovim navodima, razmatraju se i presretači koji bi se lansirali sa aviona, dok ruska raketa srednjeg dometa Orešnik predstavlja jednu od pretnji zbog kojih se takvi sistemi razvijaju. Nisu predstavljeni tehnički podaci o presretačima, snimci uspešnog presretanja niti potvrda da je Ukrajina već razvila operativno sredstvo sposobno da obori Orešnik.
Presretanje balističkih raketa izvan atmosfere zahteva znatno složeniju infrastrukturu od konvencionalne protivvazdušne odbrane. Potrebni su sistemi ranog upozoravanja, precizno praćenje cilja, odgovarajuće rakete i komandna mreža koja povezuje sve elemente odbrane. Čak i evropski projekat Bliksem EXO, namenjen presretanju balističkih projektila poput Orešnika, tek prolazi početne razvojne faze uz učešće velikih kompanija kao što su MBDA, Safran, Thales i Airbus.
Ukrajinska inicijativa zato još ne predstavlja protivraketni sistem uporediv sa američkim THAAD ili izraelskim Arrow 3. Venislavskijeve izjave potvrđuju interesovanje i postojanje eksperimentalnih aktivnosti, ali ne i njihovu operativnu zrelost. Najavljene mogućnosti moraju se posmatrati odvojeno od sistema koji već raspolažu ispitanim presretačima, radarima i obučenim jedinicama.
OBRIA NANO
Konkretan rezultat ukrajinskih svemirskih planova predstavlja eksperimentalni komunikacioni satelit OBRIA NANO, lansiran 1. oktobra 2026. godine. Projekat su realizovale ukrajinska kompanija HIMERA i danski proizvođač GomSpace, dok je satelit u orbitu iznela američka raketa Falcon 9 u okviru misije Transporter-18. Kompanije su 27. oktobra potvrdile da je uređaj u orbiti i da su započeta tehnička ispitivanja.
OBRIA NANO ima masu od približno deset kilograma i služi prvenstveno za proveru tehnologija buduće komunikacione mreže. Prema objašnjenju osnivača HIMERE Miše Rudominskog, jedan satelit omogućava samo kratke komunikacione periode tokom preleta iznad Ukrajine, dok bi za neprekidnu pokrivenost bilo potrebno najmanje stotinu znatno većih satelita. Planirana operativna mreža zato još ne postoji, a prvi demonstrator ne može da zameni Starlink.
Rudominski je potvrdio da su početnu fazu finansirale privatne kompanije uključene u konzorcijum, bez državnog novca. Za dalje širenje razmatraju se privatne investicije i evropski programi podrške, dok bi ukupni troškovi mogli dostići stotine miliona, pa i milijarde evra. Ukrajinska uloga obuhvata inicijativu, buduće upravljanje i definisanje potreba korisnika, ali proizvodnja satelita i pristup svemiru trenutno zavise od stranih industrijskih kapaciteta.
Ruski Rassvet već obezbeđuje komunikacione veze
Sa druge strane, ruski Rassvet već je prešao sa eksperimentalnih letelica na serijska lansiranja i praktičnu upotrebu. Kompanija Biro 1440 lansirala je tokom marta i jula 2026. dve grupe sa ukupno 32 satelita, uz ranije orbitalne demonstratore. Prema tvrdnjama ukrajinske vojne obaveštajne službe koje je preneo britanski Janes, Rusija već koristi ovu mrežu za komunikacije iznad ukrajinske teritorije tokom višesatnih perioda.
Funkcionalnost sistema postala je vidljiva još tokom leta, kada su sateliti Rassvet počeli da obezbeđuju komunikacione prozore za ruske bespilotne i druge vojne sisteme. Prema ukrajinskim stručnim procenama, takve veze mogu da se koriste za prenos podataka, ažuriranje zadataka i upravljanje bespilotnim letelicama. Mreža još ne obezbeđuje neprekidnu pokrivenost uporedivu sa Starlinkom, ali njena praktična funkcionalnost više nije samo projektovana mogućnost.
Rusija planira dalje proširenje konstelacije, dok njeni protivnici pokušavaju da ograniče pristup tehnologijama i dobavljačima uključenim u program, kako kroz sankcije, tako i kroz direktne napada na pogone za koje smatraju da su uključeni u proizvodnju. Odatle proizlazi i zahtev Kijeva da Vašington izvrši pritisak na razvoj ruskog Rassveta, što pokazuje da je satelitska infrastruktura postala predmet neposrednog političkog i ekonomskog nadmetanja. Ruska prednost u ovoj oblasti zasniva se na postojećim proizvodnim, lansirnim i orbitalnim kapacitetima, dok projekat za Ukrajinu tek treba da izgradi uporedivu infrastrukturu.
Rat i kontrola nad tehnologijom
Ukrajinski svemirski program razvija se unutar mnogo šire međunarodne saradnje u kojoj zapadne države pružaju Kijevu vojnu opremu, obaveštajne podatke, komunikacione usluge i industrijsku podršku. Takva uključenost predstavlja važnu posredničku dimenziju sukoba Rusije i zapadnih sila, ali ne uklanja činjenicu da Ukrajina ima sopstvene političke ciljeve i donosi odluke o upotrebi svojih snaga. Istovremeno, i Kijev i Moskva razvoj sopstvenih sistema posmatraju kao način da ograniče tehnološku zavisnost i povećaju samostalnost vojnih operacija.
Za Ukrajinu je najvažnije pitanje ko kontroliše satelitsku mrežu, kome pripada oprema i pod kojim uslovima mogu da se koriste komunikacione usluge. Za Rusiju je prioritet proširenje postojeće konstelacije do nivoa koji omogućava stalnu vezu i veću otpornost na elektronsko ometanje. U oba slučaja svemirski programi povezani su sa vojnim potrebama, industrijskim mogućnostima i političkom kontrolom nad infrastrukturom, a ne samo sa brojem lansiranih satelita.
