Rusija je napravila značajan korak u razvoju sopstvene satelitske komunikacione mreže koja treba da predstavlja konkurenciju Starlinku. Sistem Rassvet, koji razvija kompanija Biro 1440, dostigao je fazu u kojoj više ne predstavlja samo tehnološki demonstrator, već funkcionalnu orbitalnu infrastrukturu sposobnu da obezbedi stabilne veze iznad ukrajinske teritorije.
Prema procenama ukrajinskog stručnjaka za satelitske komunikacije Volodimira Stepanca, ruska konstelacija već omogućava najmanje dva pouzdana komunikaciona prozora dnevno iznad Ukrajine, pri čemu svaki traje duže od sat vremena. Iako mreža još nije dostigla punu operativnu konfiguraciju, njena sposobnost da obezbedi vezu iz orbite privukla je pažnju ukrajinskih vojnih analitičara, posebno zbog iskustava sa upotrebom američkog sistema Starlink tokom sukoba.
Rassvet razvija Biro 1440, ruska vazduhoplovna kompanija osnovana 2020. godine. Firma je prvobitno nastala kao istraživačka jedinica u okviru telekomunikacionog giganta MegaFon, pre nego što je izdvojena u zaseban projekat unutar IKS Holdinga.
Prva operativna serija od 16 satelita Rassvet lansirana je 23. marta 2026. godine raketom sa ruskog kosmodroma Pleseck. Taj vojni svemirski centar na severu Rusije, udaljen oko 200 kilometara južno od Arhangelska, koristi se za lansiranje vojnih satelita, ali i za testiranja strateških sistema.
Do kraja jula 2026. godine, najveći deo prve grupe satelita završio je raspoređivanje u predviđenu orbitalnu formaciju. Od ukupno 16 letelica, 12 je dostiglo operativnu visinu od oko 550 kilometara, tri su se još nalazile u fazi podizanja orbite, dok je jedan satelit izgubljen, najverovatnije zbog tehničkog problema.
Rassvet formira prvu orbitalnu mrežu iznad Ukrajine
Prema analizi dostupnih podataka o kretanju satelita, Rassvet trenutno prolazi iznad Ukrajine više puta dnevno. Međutim, nisu svi prolazi dovoljno povoljni za stabilnu komunikaciju, piše ukrajinski vojni portal Militarnyi.
Prema njihovoj opservaciji, od četiri dnevna prolaska konstelacije, dva do tri omogućavaju dovoljno visok položaj iznad horizonta da bi zemaljski terminali mogli da održe kvalitetnu vezu. Ti periodi traju između jednog i sat i po vremena i predstavljaju komunikacione prozore tokom kojih korisnici mogu da razmenjuju podatke putem satelitske mreže.
„Lanac je već efikasno formiran sa dobrom pokrivenošću, što stvara tu vrstu dobre pokrivenosti otprilike dva puta dnevno. U stvarnosti postoji više prolazaka, što znači da nekoliko takvih lanaca može da preleti sa pokrivenošću različitih regiona u intervalima od oko sat i po“, izjavio je Stepanec, prema ukrajinskoj publikaciji.
Za vojnu upotrebu takva sposobnost ima poseban značaj jer satelitska komunikacija omogućava kontrolu udaljenih sistema, razmenu izviđačkih podataka i povezivanje različitih jedinica na velikim udaljenostima. Kijev je već pokušao napad na lansirno mesto Rassvet satelitske mreže, međutim, do sada bez uspeha.
Ukrajinski i zapadni analitičari posebno prate mogućnost korišćenja Rassveta za upravljanje bespilotnim sistemima, uključujući pomorske dronove i udarne bespilotne letelice porodice Geranj, ruske domaće i unapređene verzije sistema poreklom iz iranskog programa Šahed-136.
Ruski terminali nalik Starlinku
Biro 1440 razvija i sopstvene korisničke terminale za povezivanje sa satelitima. Njihove dimenzije iznose oko 60 centimetara po stranici, masa je manja od 15 kilograma, a uređaji su projektovani za rad u temperaturnom opsegu od minus 40 do plus 40 stepeni Celzijusa, pogodnom za surovu rusku klimu.
Korisnički terminali Rassvet nude propusni opseg do 1 gigabita u sekundi. Korisnici Starlinka u kućnim uslovima obično vide brzine preuzimanja između 45 i 280 Mbps, kao i brzine otpremanja između 10 i 30 Mbps, a latenciju u rasponu od 25 do 60 milisekundi na kopnu.
Kao i terminali Starlinka, ruski uređaji koriste aktivne fazirane antenske rešetke. Takva tehnologija omogućava elektronsko usmeravanje signala, automatsko pronalaženje satelita i održavanje veze bez klasičnih pokretnih antena.
Prema dostupnim informacijama, terminali mogu da obezbede propusni opseg do jednog gigabita u sekundi. Biro 1440 završio je razvoj osnovne verzije uređaja i priprema njihovu serijsku proizvodnju.
Povećanje broja terminala moglo bi omogućiti da satelitska mreža ne bude ograničena samo na komandne centre i kopnena vozila, već da se proširi na bespilotne letelice, pomorske dronove i druge sisteme koji zahtevaju stalnu vezu sa operaterima.
Značaj ovakve infrastrukture postao je posebno vidljiv tokom rata u Ukrajini, gde je Starlink kompanije SpaceX postao jedan od ključnih sistema za komunikaciju ukrajinskih oružanih snaga, uključujući komandovanje, izviđanje i upravljanje bespilotnim letelicama.
Druga serija satelita i plan od stotina letelica
Rusija je nastavila širenje konstelacije lansiranjem druge serije od 16 satelita Rassvet-3 19. jula 2026. godine, ponovo sa kosmodroma Pleseck. Biro 1440 saopštio je da su sateliti uspešno raspoređeni i uvedeni pod operativnu kontrolu.
Zvanični planovi predviđaju početak komercijalnih operacija tokom 2027. godine. Moskva je ranije najavila ambiciozan razvoj mreže sa 250 satelita do 2027, 730 do 2030. i više od 900 satelita do 2035. godine.
Takav tempo zahtevao bi lansiranje približno 16 satelita mesečno, što predstavlja izuzetno zahtevan proizvodni i logistički zadatak. Ipak, čak i znatno sporiji tempo mogao bi omogućiti Rusiji da u narednim godinama značajno proširi pokrivenost.
Čak i prema sadašnjoj dinamici lansiranja, četvrta serija satelita mogla bi biti u orbiti do proleća 2027. godine, dok bi puna dnevna pokrivenost ukrajinske teritorije mogla postati realna sredinom iste godine.
Time bi Moskva dobila sopstveni satelitski komunikacioni sloj nezavisan od stranih sistema, što predstavlja jednu od najvažnijih lekcija savremenog ratovanja u kojem kontrola podataka, komunikacija i bespilotnih platformi postaje jednako važna kao i samo oružje.
