Diplomatski spor između Seula i Kijeva zbog dvojice severnokorejskih ratnih zarobljenika prerastao je u mnogo ozbiljniju svađu. Predsednik Južne Koreje Li Dže Mjung sada otvoreno optužuje Ukrajinu da svojim izjavama pokušava da izazove rat na Korejskom poluostrvu. Istovremeno je upozorio da će Seul preduzeti “dodatne mere” ukoliko Kijev nastavi da negira postojanje dogovora o tajnosti transfera zarobljenika i odbije da se izvini.
Spor je počeo nakon što je Volodimir Zelenski 23. septembra pred Generalnom skupštinom UN javno otkrio da su dvojica severnokorejskih vojnika, zarobljena tokom borbi u Kurskoj oblasti, prebačena u Južnu Koreju. Seul tvrdi da je transfer od početka trebalo da ostane poverljiv, dok je ukrajinska strana naknadno osporila postojanje takvog dogovora. Južnokorejsko predsedništvo je potom optužilo Kijev da je jednostrano obelodanio osetljivu operaciju, a zatim predsednika druge države praktično predstavio kao lažova.
Li Dže Mjung: Umesto izvinjenja, govore o ratu dve Koreje
Li je 2. oktobra znatno zaoštrio ton i direktno povezao ukrajinske izjave sa mogućnošću novog sukoba na Korejskom poluostrvu. “Tražili smo od Ukrajine da prizna dogovor i izvini se, ali umesto toga ona govori o neposrednom vojnom sukobu između dve Koreje”, poručio je južnokorejski predsednik. Dodao je da zbog takvog ponašanja izražava ozbiljno žaljenje i optužio Kijev da pokušava da dovede do rata na Korejskom poluostrvu.
Povod za njegovu reakciju bile su izjave ukrajinskih zvaničnika da Severna Koreja koristi iskustva iz rata protiv Ukrajine kako bi se pripremila za moguće borbene operacije u sopstvenom regionu. Šef kabineta ukrajinskog predsednika Kirilo Budanov tvrdio je da angažovanje severnokorejskih snaga u Rusiji treba posmatrati prvenstveno kao pripremu Pjongjanga za buduće ratovanje bliže sopstvenim granicama. Seul je takvu retoriku protumačio mnogo ozbiljnije nego što je Kijev očigledno očekivao.
Seul tvrdi da je dogovor o tajnosti postojao od početka
Južnokorejska strana ne govori samo o neformalnom očekivanju da se transfer ne objavljuje. Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je od početka postojao jasan dogovor da se čitav slučaj drži u tajnosti zbog bezbednosti dvojice vojnika i njihovih porodica koje se još nalaze u Severnoj Koreji. Južnokorejska obaveštajna služba dodatno je saopštila da je upravo ukrajinska strana prvobitno tražila poverljivost postupka.
Li je još 24. septembra rekao da bi javno obelodanjivanje moglo da izazove ozbiljne diplomatske, bezbednosne i političke posledice. Prema njegovim rečima, Seul i Kijev su upravo zbog tih rizika dogovorili poverljiv transfer, pa je Zelenskijevo javno saopštenje došlo kao iznenađenje. Ukrajinska administracija je potom tvrdila da na predsedničkom nivou nije postojao dogovor o neobjavljivanju, čime je spor dodatno zaoštren.
Seul sada traži dve stvari – priznanje da je dogovor postojao i zvanično izvinjenje Ukrajine. Li je jasno rekao da neće prihvatiti dalje negiranje i da će, ukoliko se Kijev ne povuče sa tog stanovišta, uslediti dodatne mere. Kakve bi konkretno mere Južna Koreja mogla da uvede predsednik nije precizirao.
Dvojica zarobljenika postala političko pitanje između tri države
Ukrajinske snage zarobile su dvojicu severnokorejskih vojnika u januaru 2025. godine tokom borbi u ruskoj Kurskoj oblasti. Oni su bili prvi severnokorejski vojnici za koje je javno potvrđeno da su zarobljeni živi tokom angažovanja uz ruske snage. U Južnu Koreju stigli su sredinom septembra 2026, nekoliko dana pre nego što je Zelenski njihovo prebacivanje objavio pred Ujedinjenim nacijama.
Njihova obaveštajna vrednost za Seul može biti značajna jer predstavljaju neposredan izvor podataka o severnokorejskoj obuci, komandovanju, taktici i iskustvima stečenim u savremenom ratu. Južna Koreja može da dobije informacije koje se ne mogu lako prikupiti satelitskim snimcima, presretanjem komunikacija ili analizom severnokorejske vojne propagande. Upravo zbog toga je identitet, status i bezbednost dvojice ljudi postao mnogo šire pitanje od običnog transfera ratnih zarobljenika.
Transfer je otvorio i pravna pitanja oko njihovog statusa i mogućnosti povratka u Severnu Koreju, posebno imajući u vidu njihovu ličnu volju i primenu međunarodnog humanitarnog prava. Južnokorejska strana slučaj prvenstveno predstavlja kao humanitarno i bezbednosno pitanje, dok političke posledice sada očigledno prevazilaze prvobitni postupak sa zarobljenicima. Seul je čak naglasio da želi da spor ne preraste u širi prekid saradnje sa Kijevom.
Rat u Koreji bi direktno pogodio rusko-severnokorejsku vojnu saradnju
Ukrajina ima očigledan vojni interes da se smanji količina severnokorejske municije, naoružanja i ljudstva koja može da bude usmerena prema Rusiji. Otvaranje ozbiljne vojne krize na Korejskom poluostrvu prinudilo bi Pjongjang da mnogo veći deo sopstvenih resursa zadrži kod kuće, umesto da ih šalje ruskim snagama. To ne dokazuje da Kijev želi rat između dve Koreje, ali objašnjava zašto su Lijeve optužbe dobile tako ozbiljan politički odjek.
Severna Koreja je tokom rata postala jedan od najvažnijih spoljnih vojnih partnera Rusije, pre svega kroz isporuke artiljerijske municije i raketa, a potom i direktno angažovanje vojnika. Za Ukrajinu svaki pritisak koji bi smanjio tu podršku ima neposrednu vrednost na frontu hiljadama kilometara od Korejskog poluostrva. Seul, međutim, nema razlog da prihvati destabilizaciju sopstvenog neposrednog okruženja kao cenu smanjivanja severnokorejske pomoći Rusiji.
Li je samo dan pre najnovijeg sukoba sa Kijevom ponovo izjavio da njegova administracija želi da smanjuje vojne tenzije sa Severnom Korejom uprkos incidentima u demilitarizovanoj zoni. Najavio je nastavak praktičnih mera za sprečavanje eskalacije i postepeno popravljanje odnosa između dve Koreje. Ukrajinske izjave o približavanju novog međukorejskog sukoba zato su došle direktno nasuprot politici koju južnokorejski predsednik trenutno pokušava da vodi.
Južna Koreja već godinama odbija da pošalje oružje Ukrajini
Sukob dolazi u posebno osetljivom trenutku jer Južna Koreja ni posle višegodišnjih zahteva Kijeva i njegovih zapadnih partnera nije prešla na direktne isporuke ubojitog naoružanja Ukrajini. Seul je pomagao humanitarno, finansijski i kroz neborbenu opremu, dok je istovremeno održavao ograničenja za direktan izvoz oružja u aktivnu ratnu zonu. Ta politika opstala je kroz više administracija uprkos burnim promenama političke vlasti u samoj Južnoj Koreji.
Kijev sada ulazi u otvoren spor upravo sa državom čije bi ogromne zalihe artiljerijske municije i razvijena vojna industrija mogle da imaju veliku vrednost za Ukrajinu. Južnokorejski predsednik je pitanje podigao na nivo dostojanstva države i javno poručio da o njemu neće ćutati.
Ukrajina sada mora da odluči da li će prihvatiti južnokorejsku verziju događaja i uputiti izvinjenje ili rizikovati dalje pogoršanje odnosa sa jednom od najvažnijih vojnoindustrijskih sila u Aziji. Ono što je počelo tajnim transferom dvojice zarobljenika za nešto više od nedelju dana pretvorilo se u spor u kojem predsednik Južne Koreje optužuje Kijev da priziva novi rat na njegovom poluostrvu.
