Nemačka posle zastoja projekta FCAS sa Francuskom i Španijom gura sopstvenu digitalnu borbenu arhitekturu sa kompanijom Helsing, vrednu 580 miliona evra. Istovremeno, novi komandant kopnenih snaga Kristijan Frojding traži udare do 1.000 kilometara, integraciju dronova, veštačke inteligencije i tenkova kao mobilnih komandnih centara.

Norveški Kongsberg potpisao je ugovor vredan 4,7 milijardi kruna za isporuku raketa JSM neimenovanom kupcu, šestoj državi koja uvodi ovo oružje za svoju borbenu avijaciju.

Na Pariskom aeromitingu 1989. probni pilot Viktor Pugačov izveo je manevar koji je delovao nemoguće: Su-27 je podigao nos gotovo uspravno, zakočio u vazduhu i nastavio let. Tako je rođena Kobra Pugačova.

Od olimpijskih šampiona do ratnih zarobljenika i poginulih heroja – priče sportista koji su dres zamenili uniformom.

Ruske snage izvele su masovan kombinovani udar na Kijev i više ukrajinskih regiona, koristeći dronove Geran, krstareće rakete H-101 i Kalibar, balističke rakete Iskander-M i, prema izveštajima, hipersonične Cirkone. Ukrajinske vlasti prijavljuju poginule, povređene, požare i štetu na stambenim objektima, dok ruski izvori tvrde da su gađani vojno-industrijski, energetski, logistički i aerodromski ciljevi.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je PVO presrela „operativno-taktičku raketu dugog dometa“, bez navođenja mesta i tipa oružja. Saopštenje je usledilo posle OSINT izveštaja o neobičnom dejstvu PVO na velikoj visini iznad Moskovske oblasti i velikom krateru kod Judanovke, što je otvorilo pitanje da li je Ukrajina testirala novu balističku raketu dugog dometa.

Ukrajina je odbila irsku ponudu da preuzme 27 oklopnih vozila RG32M Outrider, jer bi zastarela i nepouzdana vozila tražila poseban sistem obuke, održavanja i rezervnih delova.

Južna Koreja je uspešno testirala krstareću raketu Čonrjong, buduće glavno oružje lovca KF-21 Boramae za napade na bunkere, podzemne objekte i ciljeve duboko iza linije fronta.

Ruski analitičari upozoravaju da ukrajinski dronovi srednjeg dometa sa veštačkom inteligencijom sve ozbiljnije ugrožavaju logistiku u ruskoj pozadini, posebno na pravcima snabdevanja, putevima, skladištima i kolonama goriva.

Balističke i krstareće rakete često se pominju zajedno, ali rade po potpuno različitim pravilima. Jedne udaraju brzinom i visinom, druge putanjom, prikrivanjem i preciznošću.

Ukrajinski i ruski izvori tvrde da Moskva gomila rakete i dronove za veliki udar po Ukrajini, moguće tempiran pred samit NATO-a u Ankari 7. jula. U igri su masovni napadi Geranima, krstarećim raketama, Kindžalima, Iskanderima i potencijalno „Orešnikom“.

SAD razmatraju smanjenje vojnog prisustva u Saudijskoj Arabiji nakon što je Rijad odbio da ustupi baze i vazdušni prostor za operaciju „Project Freedom“ u Ormuskom moreuzu.

Francuska mornarica uvela je u službu nuklearnu jurišnu podmornicu „De Grasse“, četvrtu jedinicu klase Suffren, poznatije kao Barakuda. Nova podmornica donosi veći stepen prikrivenosti, savremene senzore, krstareće rakete MdCN i mogućnost tajnog iskrcavanja komandosa, ali ostaje manja i slabije naoružana od američkih, ruskih i kineskih konkurenata.

Belorusija kao strateška izbočina nad Ukrajinom ponovo ulazi u fokus. Da li je „balkon“ samo pritisak ili ključ za odlučujući udar?

Ukrajina i Švedska dogovorile su isporuku lovaca JAS 39 Gripen C/D iz aktivnog inventara švedskog ratnog vazduhoplovstva, dok Kijev paralelno pregovara o kupovini novije verzije Gripen E. Avion je posebno važan za Ukrajinu jer je projektovan za rad sa kratkih pista, puteva i improvizovanih baza, što odgovara uslovima rata pod stalnim ruskim udarima na aerodrome.

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da Izrael radi na razvoju svemirskih laserskih sistema sposobnih za dejstvo sa orbitalnih platformi. Posle kopnenog sistema Iron Beam, odnosno Gvozdeni zrak, Tel Aviv želi sledeći tehnološki iskorak u odvraćanju, napadu i zaštiti od raketnih i dronovskih pretnji.

Kineski izvori tvrde da su japanski brodovi i lovci tokom 40-dnevnog raspoređivanja nosača aviona Liaoning u zapadnom Pacifiku izvodili simulirane napade i neuobičajeno blisko pratili kinesku grupu. Tokio demantuje, ali incident dolazi u trenutku rastućih tenzija oko Tajvana, Okinave i sve snažnijeg kineskog palubnog vazduhoplovstva.

Ukrajinske snage su u roku od nedelju dana izvele udare na ruske satelitske komunikacione centre Dubna i Vladimir, dok se istovremeno nastavljaju napadi na rafinerije, gorivnu infrastrukturu, mostove i objekte na Krimu. Ruski izvori ocenjuju da Kijev pokušava da stvori stalni pritisak na unutrašnji front, ali da takvi udari za sada ne menjaju odnos snaga na liniji fronta.

Raspoloživost britanskih udarnih nuklearnih podmornica ponovo je pala na nulu, jer su sve podmornice klase Astute trenutno na održavanju. Kriza dolazi u trenutku kada se Kraljevska mornarica oslanja upravo na ovu klasu za najvažnije borbene zadatke, dok problemi održavanja, brodogradilišta, radne snage i zastarele podmornice klase Vanguard dodatno opterećuju ceo nuklearni podmornički program.

Američko ratno vazduhoplovstvo testiralo je protivbrodsku raketu LRASM sa bombardera B-2 Spirit tokom vežbe Valiant Shield 2026. Raketa je pogodila ciljni brod severno od Marijanskih ostrva, čime je jedini operativni stelt bombarder na svetu dobio novu ulogu u pomorskim udarima dugog dometa.

SAD istovremeno modernizuju kopneni i pomorski deo nuklearne trijade. Prikazali nosni deo rakete Sentinel, naslednika Minutemana III, dok mornarica razvija Trident II D5LE2 i novu W93/Mk7, prvu nuklearnu bojevu glavu posle četiri decenije.

Ruske vođene avio bombe FAB/KAB ostaju jedno od najtežih nerešenih pitanja za ukrajinsku vojsku. Posle napada na Harkov 29. juna, ukrajinski stručnjaci ponovo upozoravaju da Kijev nema efikasno rešenje za bombe koje se lansiraju izvan dometa većine PVO sistema.

Satelitski snimci pokazuju izgradnju novih položaja za sisteme S-400 oko Moskve, dok Rusija pojačava odbranu prestonice od ukrajinskih dronova, budućih raketa dugog dometa i potencijalnih NATO pretnji.

Britanija je otkazala program razarača Tip 83, koji je trebalo da zameni šest brodova klase Tip 45. Odluka dolazi u trenutku kada Kina, SAD pa čak i Severna Koreja ubrzavaju gradnju velikih površinskih borbenih brodova.

Indija razmatra pretvaranje zastarelih tenkova T-72M1 Adžeja u daljinski upravljana i autonomna oklopna vozila. Projekat bi mogao da produži život hiljadama sovjetskih tenkova, uvedenih još 1979. godine, i pretvori ih u robote za razminiranje, izviđanje, mamce i napade u najrizičnijim zonama.