Satelitske komunikacije postale su jedan od najvažnijih elemenata savremenog ratovanja, a kontrola nad njima sve više prevazilazi tehnička i ulazi u politička pitanja. Mreže koje su prvobitno razvijane za civilni internet danas povezuju komandne centre, izviđačke sisteme i bespilotne letelice na velikim udaljenostima. Mogućnost da država samostalno obezbedi takvu infrastrukturu dobija poseban značaj kada od stranog operatera zavisi pristup komunikacijama.
Ruski projekat Rassvet već mesecima izaziva pažnju ukrajinskog vojnog i političkog rukovodstva. Kijev pokušava da spreči Moskvu da izgradi satelitsku mrežu uporedivu sa američkim Starlinkom, dok se ruski program postepeno pomera iz eksperimentalne u praktičnu fazu. Poslednjih dana rasprava je dobila novu dimenziju nakon što je Volodimir Zelenski pitanje ruskih satelita ponovo pokrenuo pred Donaldom Trampom.
Ovog puta u središtu njegovih tvrdnji našla se i Kina, čija svemirska industrija istovremeno razvija jednu od najvećih budućih komunikacionih konstelacija. Međutim, iza političkih izjava nalazi se nekoliko konkretnih tehnoloških događaja koji mnogo jasnije pokazuju dokle je Rusija stigla. Posebno su zanimljivi rezultati javno demonstrirani početkom oktobra.
Zelenski traži sankcije Rusiji i Kini
Ukrajinski predsednik izjavio je u intervjuu za britanski Financial Times, objavljenom 3. oktobra, da je više puta tražio od Trampa sankcije protiv kompanija koje učestvuju u razvoju Rassveta. Poslednji put je, prema njegovim rečima, to pitanje pokrenuo tokom susreta u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN. Zelenski tvrdi da Kina radi na tehnologijama koje bi mogle pomoći Rusiji da razvije alternativu Starlinku.
U samom intervjuu nisu imenovane kineske kompanije, predstavljeni ugovori niti objašnjeno kakvu bi konkretnu tehnološku pomoć Moskva trebalo da dobije. Zelenski je procenio da bi ruska mreža mogla postati operativna krajem 2026. ili početkom 2027. godine, upozoravajući na njenu moguću upotrebu u napadima bespilotnim letelicama. Njegove izjave zato treba razlikovati od dokumentovanih podataka o razvoju samog satelitskog sistema.
Kina već ima 256 satelita Qianfan koji nemaju veze sa Rassvetom
Kineska kompanija Shanghai Spacecom Satellite Technology razvija komunikacionu konstelaciju Qianfan, poznatu i kao Hiljadu jedara, čiji dugoročni plan obuhvata više od 15.000 satelita. Prema zvaničnim podacima kineskog Ministarstva industrije i informacionih tehnologija, nakon dva uzastopna lansiranja 15. i 16. septembra broj lansiranih satelita dostigao je 256. Najnovijih 18 aparata raspoređeno je pomoću raketa Džučue-2E i Inli-1, što pokazuje da Kina za širenje mreže koristi više različitih lansirnih sistema.
O kineskom Qianfanu i njegovim industrijskim mogućnostima pisali smo još u avgustu, kada je konstelacija imala 239 lansiranih satelita. Qianfan koristi frekvencijske opsege Ku, Q i V, a namenjen je širokopojasnim komunikacijama i globalnom pristupu internetu. Postojanje tog projekta pokazuje ubrzano rastuće kineske tehnološke kapacitete, ali to nikakve veze nema sa ruskim Rassvetom.
Rassvet ima 31 satelit u orbiti i plan za gotovo 300
Ruski Biro 1440, kompanija u sastavu IKS Holdinga, lansirao je tokom marta i jula 2026. dve serije sa ukupno 32 satelita Rassvet-3. Prema orbitalnim podacima koje je 8. oktobra objavio ruski stručni portal ComNews, u orbiti se nalazio 31 aparat ove serije. Od tog broja, 17 satelita dostiglo je približno 510 kilometara visine, devet se nalazilo između 446 i 498 kilometara, dok je preostalih pet još bilo na nižim orbitama.
Biro 1440 ranije je kao ciljnu visinu naveo 800 kilometara, uz planirano povezivanje satelita međusobnim laserskim komunikacionim kanalima. Osnovna konstelacija trebalo bi da ima približno 250 aparata, odnosno 292 kada se uračunaju rezervni sateliti. Trenutni broj omogućava komunikaciju tokom određenih prolazaka iznad korisnika, ali još nije dovoljan za neprekidno pokrivanje velikih geografskih područja.
Rusija demonstrirala satelitski internet i povezivanje mobilne mreže
Na moskovskom forumu Digitalna rešenja 7. oktobra organizovana je petominutna video-veza između Moskve i planinskog područja Adigeje, ostvarena preko satelita Rassvet. Dan kasnije, Biro 1440 i mobilni operater MegaFon predstavili su drugačiju primenu: prenos podataka iz Krasnojarskog kraja preko satelitske veze do infrastrukture mobilnog operatera. U demonstraciji je korišćena bazna stanica kompanije Jadro, dok je Rassvet zamenio klasičnu zemaljsku prenosnu vezu.
Predstavljena su i tri korisnička terminala, među kojima je 1440 Ultra, dimenzija 60 puta 60 centimetara, sa deklarisanom brzinom prijema do 700 megabita u sekundi. Kompaktniji 1440 Mini meri 30 puta 30 centimetara i projektovan je za približno 100 megabita u sekundi, dok je železnički terminal 1440 Zemlja namenjen radu pri brzinama vozova do 400 kilometara na čas. Navedene brzine predstavljaju karakteristike koje proizvođač deklarativno navodi, a ne rezultate nezavisnog merenja u redovnoj komercijalnoj mreži.
Sopstvene satelitske mreže postaju strateški prioritet
Razvoj Rassveta deo je šireg nastojanja država da smanje zavisnost od stranih operatera satelitskih komunikacija, posebno kada takva infrastruktura ima neposrednu vojnu primenu. Evropska unija istovremeno razvija sopstvenu konstelaciju IRIS2, za koju je predviđeno 348 satelita raspoređenih u različitim orbitalnim slojevima. O evropskom odgovoru na Starlink i planovima za mrežu IRIS2 detaljno smo pisali u avgustu, kada su predstavljeni novi rokovi razvoja i konfiguracija budućeg sistema.
Nemački Bundesver takođe proučava mogućnost raspoređivanja do 1.200 satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, u okviru programa koji je još u fazi planiranja i čiji su tehnički detalji uglavnom poverljivi. Bundesver, prema nemačkim izvorima, želi mrežu koja bi obezbedila otpornije veze za vojnike, vozila, brodove, avione, komandna mesta i senzore.
Kijev pokušava da ograniči rusku mrežu
Međunarodni savez za telekomunikacije potvrdio je 6. oktobra da je primio zahtev ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova za isključivanje ukrajinske teritorije iz prijavljenih zona pokrivanja sistema Rassvet-1 i Rassvet-3. Zahtev se odnosi na koordinaciju radio-frekvencija, ali ne podrazumeva mogućnost da međunarodna organizacija jednostavno isključi ruske satelite. Stručnjaci za telekomunikacije navode da bi navodna regulatorna ograničenja komercijalne upotrebe teško mogla da spreče eventualno vojno korišćenje mreže.
Pritisak udruženog kolektiva na relaciji London, Brisel, Kijev na razvoj Rassveta nije ograničen na diplomatske i regulatorne inicijative, pošto su ruska svemirska industrija i proizvodnja raketa-nosača već bile predmet ukrajinskih napada. Sposobnost mreže da održava komunikaciju sa pokretnim korisnicima posebno je važna za izviđačke jedinice, komandovanje i bespilotne sisteme, o čemu smo pisali još kada su prvi sateliti Rassveta počeli da stvaraju komunikacione prozore iznad Ukrajine. Za širu vojnu primenu biće presudni tempo narednih lansiranja, pouzdanost terminala i mogućnost da veza postane dostupna neprekidno, umesto samo tokom prolaska satelita.
Prema međunarodnom svemirskom pravu, nijedna država, grupa država niti međunarodna institucija nema ovlašćenje da drugoj državi zabrani pristup svemiru ili korišćenje orbite.
Zapadne države mogu uvoditi sankcije, ograničavati pristup tehnologijama i ometati satelitske komunikacije ili uništiti ih fizički, ali time rizikuju uzvratne mere protiv sopstvenih sistema. SAD, Kina i Rusija raspolažu protivsatelitskim sposobnostima, pa bi pokušaj fizičkog onesposobljavanja tuđih satelita gotovo momentalno izazvao recipročne napade i ozbiljnu vojnu eskalaciju. Međutim, Britanija i države članice EU trenutno nemaju potvrđenu operativnu sposobnost da samostalno fizički uništavaju satelite u orbiti.
