Američko ratno vazduhoplovstvo priprema jednu od najvećih tehnoloških promena u svojoj istoriji, ali bi politički razvoj događaja u Vašingtonu mogao ozbiljno da poremeti planove Pentagona. Novi lovci, autonomne borbene letelice, protivraketna odbrana i ubrzana proizvodnja naoružanja zahtevaju ulaganja koja prevazilaze dosadašnje američke vojne budžete. Upravo kada su najveći programi počeli da ulaze u odlučujuće faze razvoja, pitanje njihovog finansiranja ponovo je otvoreno.
Problem nije samo u visini planiranih izdataka, već i u načinu na koji američka administracija namerava da obezbedi novac. Kongres mora da uskladi vojnu potrošnju sa drugim budžetskim obavezama, dok se posledice rata protiv Irana i rastući troškovi održavanja postojećih snaga sve snažnije osećaju u Pentagonu. Rezultati novembarskih izbora dodatno su promenili političke okolnosti u kojima se donose odluke.
Najveće nesuglasice sada se pojavljuju upravo oko programa koje je američko vojno rukovodstvo donedavno predstavljalo kao nezaobilazne za buduću prevlast u vazduhu. Rasprava više nije ograničena na pitanje koliko će novih aviona biti kupljeno. Razmatra se i mogućnost da pojedini veliki razvojni programi budu odloženi ili potpuno napušteni.
Trampovih 1,5 biliona dolara nailazi na prepreke u Kongresu
Administracija Donalda Trampa predložila je za fiskalnu 2027. godinu ukupnu vojnu potrošnju od 1,5 biliona dolara, odnosno 1.500 milijardi dolara. Predlog obuhvata približno 1,15 biliona dolara redovnog budžetskog finansiranja i dodatnih 350 milijardi kroz poseban zakonodavni postupak. Međutim, posle izbora 3. novembra, na kojima su demokrati obezbedili buduću većinu u Predstavničkom domu i Senatu, izgledi za usvajanje celokupnog paketa znatno su smanjeni.
Pentagon trenutno posluje na osnovu privremene odluke kojom se finansiranje zadržava na ranijem nivou od približno 858 milijardi dolara godišnje. Kongres do 11. decembra mora da usvoji novi budžet ili produži privremeno finansiranje, dok će novi sastav zakonodavnog tela početi da radi tek u januaru. Američki sekretar odbrane Pit Hegset upozorio je 10. novembra da je preostali deo zasedanja posebno važan za finansiranje vojnih programa.
U međuvremenu su dva američka istraživačka instituta objavila analize koje pokazuju kako bi Pentagon mogao da rasporedi sredstva ukoliko ne dobije traženih 1,5 biliona dolara. Centar za strateške i budžetske procene (CSBA) predložio je četiri moguća budžetska scenarija, dok su stručnjaci Američkog instituta za preduzetništvo (AEI) analizirali devet različitih kombinacija finansiranja i smanjenja troškova. Reč je o preporukama analitičara, a ne o već usvojenim odlukama Kongresa.
F-35 prvi na spisku mogućih smanjenja nabavki
Jedna od najvećih razlika između dve analize odnosi se na kupovinu lovaca F-35. Travis Šarp iz CSBA smatra da bi Pentagon trebalo da zaštiti nabavku 85 aviona ovog tipa čak i kada bi ukupan budžet bio smanjen. Nasuprot tome, trojica stručnjaka AEI, Džon Ferari, Tod Harison i Elejn Makasker, predložili su smanjenje nabavki verzija F-35A i F-35C u svim razmatranim budžetskim scenarijima.
Spor se pojavljuje u trenutku kada američko ratno vazduhoplovstvo već ima problem sa nedovoljnim brojem novih lovaca. Prema planu razvoja flote do 2035. godine, američke borbene jedinice trebalo bi da raspolažu sa približno 1.509 lovaca, od kojih bi oko 40 odsto činili F-35A. Istovremeno, predlog budžeta za 2027. predviđa nabavku svega 38 F-35A i 24 F-15EX za Ratno vazduhoplovstvo, manje od njegovih dugogodišnjih zahteva.
Dodatni problem predstavljaju troškovi održavanja i tehnička raspoloživost postojećih F-35. Prema podacima američke Kancelarije za odgovornost vlade (GAO), tokom fiskalne 2025. godine samo oko četvrtine flote bila je u potpunosti sposobna za izvršavanje svih predviđenih zadataka. Smanjenje novih nabavki zato bi moglo dodatno da zakomplikuje zamenu starijih aviona F-16 i F-15, mada bi istovremeno oslobodilo novac za modernizaciju i održavanje postojećih letelica.
F-47 ponovo pred pitanjem opstanka
Još značajnije posledice moglo bi da ima preispitivanje finansiranja Boeingovog lovca šeste generacije F-47. Stručnjaci AEI među mogućim merama navode odlaganje programa, a u pojedinim budžetskim scenarijima i njegovo ukidanje. To ne predstavlja zvaničnu odluku Pentagona, ali pokazuje da se čak i jedan od najvažnijih projekata američkog ratnog vazduhoplovstva razmatra kao potencijalni izvor velikih ušteda.
Program je već prošao kroz period neizvesnosti tokom 2024. i početkom 2025. godine, kada je Pentagon preispitivao troškove razvoja nove generacije lovaca. Trampova administracija potom je dala prednost njegovom ubrzanju, a Boeing je započeo izradu prvih eksperimentalnih primeraka. Prema zvaničnom rasporedu, prvi F-47 trebalo bi da poleti tokom 2028. godine.
Međutim, razvoj novih adaptivnih motora XA102 i XA103 ne prati isti vremenski raspored. Njihova integracija očekuje se tek kasnije, zbog čega će početna ispitivanja verovatno zahtevati privremeno pogonsko rešenje. Eventualno smanjenje finansiranja dodatno bi otežalo usklađivanje razvoja aviona, pogonskog sistema i planirane proizvodnje.
Kina već ispituje prototipove, dok Amerika raspravlja o budžetu
Američke rasprave o finansiranju odvijaju se dok Kina nastavlja letna ispitivanja dva različita borbena aviona nove generacije, nezvanično označena kao J-36 i J-50. Oba programa postala su javno vidljiva u decembru 2024. godine, a naredni snimci pokazali su nastavak ispitivanja i promene na prototipovima. Peking još nije objavio njihove konačne tehničke karakteristike, planove proizvodnje niti rokove uvođenja u operativnu upotrebu.
Kineska prednost u ovoj fazi jeste činjenica da su prototipovi već u vazduhu, dok prvi let američkog F-47 tek predstoji. Ipak, sam redosled prvih letova nije dovoljan za poređenje budućih borbenih sposobnosti, posebno zato što se američki i kineski programi razvijaju prema različitim operativnim zahtevima. Kineski J-36 i američki F-47 razlikuju se po poznatim konstruktivnim rešenjima, predviđenim zadacima i stepenu javno dostupnih informacija.
Dodatnu neizvesnost za Pentagon predstavlja mogućnost da smanjenje ulaganja u F-47 zahvati i prateće programe autonomnih borbenih letelica, novih senzora i komunikacionih sistema. Američko ratno vazduhoplovstvo planira da u narednoj deceniji kombinuje lovce sa posadom i bespilotne platforme, što zahteva znatno više od same kupovine aviona. Odlaganje jednog velikog programa zato može da utiče na čitav raspored modernizacije.
Zlatna kupola i rakete takođe ulaze u budžetske kalkulacije
Problemi nisu ograničeni na lovačku avijaciju. CSBA predlaže da se izdvajanja za Trampov protivraketni projekat Zlatna kupola smanje sa planiranih 17,5 na dve milijarde dolara u početnoj fazi, uz naknadno finansiranje prema ostvarenim rezultatima. Analitičari AEI iznose različite mogućnosti, od očuvanja pojedinih elemenata programa do njegovog odlaganja ili ukidanja u najrestriktivnijim scenarijima.
Budžetski pritisak otvara pitanje i budućnosti ambicioznih pomorskih projekata, uključujući Trampov plan Zlatne flote i povratka velikih bojnih brodova. Najavljena modernizacija američke mornarice zahteva dugoročno finansiranje, proširenje brodogradilišnih kapaciteta i političku podršku Kongresa, zbog čega bi sporovi oko budžeta mogli da utiču i na tempo realizacije tih projekata. Za sada nema potvrde da su planovi Zlatne flote formalno smanjeni ili otkazani.
Slične dileme pojavljuju se i kod nabavke krstarećih raketa, protivbrodskog naoružanja i raketa vazduh-vazduh. Analitičari upozoravaju da proizvođači ne mogu automatski povećati proizvodnju samo zato što Pentagon obezbedi veći budžet, jer su potrebni industrijski kapaciteti, dobavljači i vreme. Konkretne odluke o budućnosti F-35, F-47 i drugih velikih programa tek predstoje.
