NaslovnaAvijacijaZvezda medijskog rata F-16 Fighting Falcon: Borbena upotreba - od glasina do...

Zvezda medijskog rata F-16 Fighting Falcon: Borbena upotreba – od glasina do brojki

Jedna od zvezda medijskog rata, ”F-16”, mladić od 45 godina. U probranom društvu veterana (”B-52”, ”F-15”, ‘Tu-95”, ”F-4 Fantom II”, ”U-2”, ”MiG-25”) ne silazi s naslovnih strana. Ovih meseci bez prekida slušamo vapaje za tim avionom od strane ukrajinskih vlasti, kao čudotvornom sredstvu koje će promeniti kolo ratne sreće.

S druge strane, Rusi trljaju ruke i poručuju – ”Samo ga vi pošaljite…”. Nešto od toga je, kažu, stiglo i odmah postalo meta s neizvesnim ishodom – za sada; piloti su na obuci već mesecima po raznim državama.

Šta god da je po sredi, istina je da je rat i da nisu baš svi podaci tako lako dostupni, pa ne treba previše ni špekulisati sa svime što se pročita. Čime se, međutim, ne mora špekulisati? Ne mora činjenicama jer su one nepobitne.

Ovde se nećemo baviti ovim avionom kao tehničkim sredstvom i njegovim tt osobinama; o tome se može napisati enciklopedija, s obzirom na broj blokova i varijanti kroz koje je prošao i prolazi ovaj avion, uvek savremen.

Bavićemo se istorijatom borbene upotrebe ovog dugovečnog aviona, onim za šta je on napravljen. Pogledajmo da li je njegov komercijalni uspeh (šta god pod tim Amerikanci mislili, dok su lobirali i pritiskali svoje saveznike da kupe ovaj avion i da pri tom kupci budu srećni što im je to uopšte odobreno) pratio i vojni.   

Odavno je prošlo vreme kada su mlazne lovačke avione prve, druge pa i treće generacija pravili u hiljadama komada. Samo modela ”MiG-15” proizvedeno je 15.560, ne računajući trenažnu (”U”), kinesku varijantu. Poslednji u nizu migova treće generacije koji je proizveden u četvorocifrenom broju bio je ”MiG-27” sa 1.412 aparata.

Ukupno je proizvedeno preko 52.000 aparata. Šta su za to vreme radili Amerikanci? Oni su proizveli gotovo 28.000 aparata. Značajno manje, ali to je već stvar doktrine i strategije jedne zemlje, a ne pitanje mogućnosti. Sada su takve serije, usled astronomskih cena tehnologije i drugačije upotrebe aviona i PVO, nezamislive. 

mig 29 i f 16
mig 29 i f 16

Onda je krenula trka četvrte generacije. Amerikanci su ušli u nju s dvojcem – teškim lovcem za premoć u vazduhu ”F-15” i lakim (lakšim) višenamenskim lovcem ”F-16”. Sovjeti su uzvratili sličnim šablonom – krenuli su s razvojem modela ”Su-27” i ”MiG-29”. Kako je ko prošao u ovom suparništvu videćemo na kraju teksta.   

U avionskoj industriji planira se mnogo ispred svog vremena, pa je tako bilo i sa ovim avionom. Početkom sedamdesetih godina američka komanija ”General Dynamics” (sedište u Restonu,  Virdžinija) razvila je laki lovac ”F-16 Fajtin’ Felkon (Fighting Falcon)”, odnosno –  ”borbeni soko”.

Već krajem decenije on je uveden u naoružanje UASF (1978. godine), a onda su došle na red izvozne varijante i licence u desetinama modifikacija i blokova. U toku ovih 45 godina učestvovali su u mnogim sukobima, obarali i bili obarani, stradali u nesrećama, incidentima ili na obuci. Međutim, evo ih još uvek na nebu i u planovima, u punoj formi idu ka poluvekovnom jubileju kao da su juče napravljeni.  

Kako su izgledali prvi koraci?

”Borbeni soko” je rezultat vijetnamskih iskustava. Već 1972. godine USAF je tražio novi avion koncipiran na iskustvu borbi na nebu Vijetnama. U projektni zadatak ugrađeni su upravo ti uslovi. Posle konkursa više kompanija moćne američke vazduhoplovne industrije, 1975. godine za pobednika je proglašen ”YF-16”.

Za kratko vreme ”General Dynamics” je napravio prototip koji se ubrzo vinuo u vazduh. Tokom 1977. i 1978. godine obavljana su dodatna ispitivanja, ali nije se gubilo vreme ni u pogonima. Sve je urađeno da što pre krene serijska proizvodnja. Ubrzo je počela isporuka trupi i u u avgustu 1978. prva eskadrila ”F-16” dostigla je operativnu gotovost.

Avion je brzo pokazao odlične osobine i krenule su narudžbine iz inostranstva. Bilo je tu, naravno, svega i svačega (uslovljavanja savezništvom, ali i korupcije; stariji čitaoci se sećaju afere u Holandiji povodom lobiranja za ovaj avion). Kako god, on se nalazi u naoružanju mnogih zemalja.

U SAD ga koriste ”USAF”, ”US Navy” i ”NASA”. U još 26 zemalja je aktivnom sastavu. Bivši korisnici su Italija i Norveška, a budući Slovačka i Ukrajina. Potencijalni kupci su Argentina, Kolumbija, Indija i Filipini, a od kupovine su odustali Australija, Brazil, Hrvatska, Iran i Novi Zeland. Napravljeno je oko 4.700 aparata (prema zastarelom podatku iz 2018. godine brojka je dosegla 4.604). Amerikanci ga proizvode još samo za izvoz.

f 16xl
F-16XL

Bez obzira što postoje specijalizovani sajtovi koji prate i broj avionskih nesreća, niko sa sigurnošću ne može da utvrdi tačan broj. Proizvođači sigurno znaju koliko je aviona sišlo s trake, a koliko ih sada ima jeste za posebno istraživanje, pogotovo ako se dogodi još neka ”pozajmica” Ukrajini, pa letilice promene vlasnika i brojeve. Inače, u Holandiji, Belgiji, Turskoj i Južnoj Koreji postoje montažne linije, dok delove proizvode Danska i Norveška.


Vatreno krštenje

Početkom osamdesetih Izrael prvi dobija ove avione; oni su prvi i ”omirisali barut.” Prvu vazdušnu pobedu iznad zloglasne doline Beka ostvario je ovaj avion u aprilu 1981. godine. Izraelski avion pokušao je raketama A-A da obori jedan sirijski helikopter ”Mi-8”, od dva na koje je napao. Kada mu to nije uspelo, on je topovima oborio sirijski aparat.

Četvoročlana posada je poginula. Sedmog juna te godine osam izraelskih ”F-16” praćeni sa šest ”F-15” u sklopu operacije ”Opera”, izvršili su prvi napad vazduh – zemlja na irački reaktor Osirak i ozbiljno ga oštetitili. U julu iste godine drugi ”F-16” prvi je oborio u vazdušnoj borbi avion protivnika. Dogodilo se to 14. jula kada je pilot Amir Nahumi, komandir 110. eskadrile oborio sirijski lovac ”MiG-21”.

U maju 1982. godine oborena su još tri sirijska ”MiG-21”. Izraelci su imali tokom 1981/82. godine više vazdušnih sukoba. Oni tvrde da su oborili više od 40 sirijskih aviona i helikoptera. Sirijci su su to samo delimično potvrdili, prijavivši da su uništili pet ”F-16” i nekoliko drugih modela, što je Izrael negirao. 

Svuda gde bi naišli na organizovanu i dobro ešeloniranu odbranu, Izraelci bi primenili novu taktiku, koja je postala standard za američke avione: ako bi naišli na takvo područje, izvodili bi akcije s minimumom rizika. Kao posledica, u XXI veku Izraelci su imali samo neborbene gubitke usled raznih uzroka. Takvu taktiku primenjuje sada i kompletan NATO. 

Pakistansko iskustvo

Pakistan je druga zemlja koja je dobila ”F-16” i drugom polovinom osamdesetih počela je njihovu borbenu primenu. Zaključno s 1989. godinom oni su prijavili deset vazdušnih pobeda, uglavnom transportnih i borbenih aviona RV Afganistana. U aprilu 1987. godine jedan ”F-16” je oboren.

Afganistanci su obaranje pripisali sebi, dok je pakistanska strana tvrdila da je aparat pao usled prijateljske vatre. Za vreme Kargilskog rata 1999. godine (pogranični sukob Indije i Pakistana u reonu Kašmira) koji su Indijci dobili, pakistanski ”F-16” su redovno patrolirali i čuvali granicu. Susretali su se s indijskim avionima, ali osim radarskog ozračivanja, bitaka i gubitaka u vazduhu nije bilo.

motor f 16 neposredno pre ponovne instalacije
motor f-16 neposredno pre ponovne instalacije

Međutim, gubitaka je bilo na drugoj strani. Indusi su izgubili jedan ”MiG-21” i jedan ”MiG-27” uz gubitak helikoptera ”Mi-17”. Smatra se da su oboreni lakim prenosnim sistemima sa zemlje, mada Indijci te gubitke ne priznaju, bez obzira na to što su avioni pali na teritoriju Pakistana, pri čemu je jedan pilot zarobljen, a jedan poginuo. Helikopter je pao na indijsku teritoriju. 

Odnosi Pakistana i Indije se periodično pogoršavaju do vrlo opasnih granica, s obzirom na to da obe strane imaju nuklearno oružje. Godine 2019. došlo je do novih vazdušnih duela. Pakistanci su prijavili obaranje nekoliko indijskih aviona i sve su to pripisali nadmoći ”F-16”. Indijci su najpre to negirali, ali su zatim priznali gubitak jednog aparata starog modela. U isto vreme, tvrdili su da su oborili jedan pakistanski ”F-16”.

Američka iskustva 

Amerikanci su tek 1991. godine upotrebili svoje aparate u borbene svrhe na Bliskom istoku. Za vreme ”Pustinjske oluje” laki ”F-16” korišćeni su samo u ulozi lovaca-bombardera, a vazdušne borbe vodili su ”F-15”. Zadejstvovani ”F-16” izveli su više od 13.000 borbenih zadataka, za koje vreme su uništili veliku količinu kopnenih ciljeva, ili navodili bombardere na te ciljeve.

Nisu imali pobeda jer nisu ni učestvovali u bitkama, ali su imali gubitke.

Od iračke PVO, prema zvaničnim saopštenjima, oborena su tri američka ”F-16”. Još četiri su uspela da se vrate u bazu, ali su rashodovani usled neisplativosti popravke. Kasnije su avioni ovog modela korišćeni u obezbeđivanju zone zabrane leta nad Irakom. U decembru 1992. godine američki ”F-16” postigao je i prvu vazdušnu pobedu oborivši jedan irački ”MiG-25”, a posle nekoliko nedelja i jedan ”MiG-23”.  

Tokom druge intervencije, 2003. godine, ”F-16” je ponovo korišćen kao jurišni bombarder. Ovom prilikom prošli su gotovo bez gubitaka. Za vreme glavnih bojeva izgubili su samo jedan avion, i to iz tehničkih razloga. Još tri lovca su izgubljena u toku 2006-2008. godine greškom pilota ili usled tehničkih problema.  

Uloga ”F-16” na Balkanu

Na Balkanu, tokom raspada Jugoslavije, u osnovi su delovali američki avioni. Međutim, bili su zadejstvovani i avioni Belgije, Danske, Holandije, Norveške i Turske. ”F-16” je cesto korišćen kako u patroliranju i vazdušnim borbama, tako i prilikom udara po kopnenim ciljevima. Vazdušne bitke su retko vođene iz razloga uvođenja zone zabrane leta i uništenja protivničke avijacije na zemlji.

KOKPIT F-16C

Prva vazdušna bitka odigrala se iznad Bosne i Hercegovine u februaru 1994. godine kada su dva para američkih ”F-16” oborili četiri od šest srpskih lakih jurišnika ”Galeb/jastreb”. Bila je to više egzekucija nego bitka, jer su naši avioni bili lišeni ikakvih saznanja da su u zahvatu ubitačnih sredstava.

Za vreme operacija nad Bosnom izgubljen je i jedan ”F-16” koji je pogođen PVO raketnim sistemom sa zemlje drugog juna 1995. godine. Pilot se katapulirao i posle nekoliko dana je evakuisan. Sledeća vazdušna pobeda zabeležena je samo još 1999. godine kada je para ”F-16” stupila u borbu s jugoslovenskim ”MiG-29” kojom prilikom je oboren i poginuo pilot-potpukovnik Milenko Pavlović.

Oboren je u neravnopravnoj borbi (kvar radara) od strane holandskih pilota koji su na njegov avion ispalili tri rakete. Pre toga je ovaj heroj sam jurišao u grupu napadača i izazvao pometnju kod njih, ali nije mogao da zna da je uzet na nišan. 

Nad Balkanom SAD su izgubili nekoliko ”F-16”. Pored pomenutog koji je oboren u junu 1995. još tri aviona su otpisana usled oštećenja ili tehničkog kvara. U maju 1999. dejstvom raketnog kompleksa ”S-125” oboren je još jedan ”F-16”. Jugoslavija je za vreme agresije NATO, pa i kasnije, tvrdila da je oborila mnogo više aviona, ali nije mogla da to dokaže iz više razloga. Razlog je, po pravilu, bio pad oštećenog aviona van granica SR Jugoslavije.


”Borbeni soko” u lokalnim konfliktima 

Početkom dvehiljaditih i posebno u periodu oko 2010. godine ”F-16” je aktivno korišćen u raznim sukobima niskog intenziteta na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Za sve ove sukobe karakterističan je mali broj vazdušnih bojeva, minimalna pretnja od strane PVO protivnika i veliki oprez u izvršavanju misija. Na taj način izbegavan je rizik gubitaka, a borbe na kopnu su rešavane drugim sredstvima. Pri tom je ”nedodirljivost” ovih aviona medijski maksimalno korišćena, bez spominjanja primenjene taktike.  

U istoriji će pod velikim znakom pitanja ostati razlog intervencije u Libiji, kada je više država napalo na Gadafijevu tvorevinu. Deo njih je koristio ”F-16”. Ovi avioni iz sastava RV Belgije, Danske, Holandije, Norveške, Ujedinjenih Arapskih Emirata i SAD učestvovali su u obezbeđenju zone zabrane letova i nanosili udare sredstvima ”vazduh-zemlja”. Pri tom nikakvih vazdušnih pobeda ili gubitaka nije bilo na strani napadača, dok je značajan deo libijske avijacije uništen na zemlji. 

Druga ”međunarodna koalicija” već nekoliko godina pokušava da u Siriji svrgne silom zakonski izabranu vladu i njenog predsednika. Posle nekoliko godina pripadnici te koalicije počeli su da podržavaju Irak (dojučerašnju žrtvu ”oluja”) pravdajući to borbom protiv terorizma. Opet je do izražaja došlo bombardovanje kopnenih ciljeva s minimumom vazdušnih bitaka.

su 35 i f 16
su-35 i f-16

Najaktivniji su billi lovci RV Turske. Oni su prijavili da su oborili pet do sedam aviona i helikoptera RV Sirije i te pobede pripisali su ”F-16”. Ono što je potvrđeno je sledeće: 13. maja 2013. godine razbio se turski ”F-16C” na tursko-sirijskoj granici. Pilot se katapultirao i poginuo.

U septembru iste godine turski ”F-16” su oborili sirijski helikopter ”Mi-17” pod izgovorom da je povredio vazdušni prostor Turske. Turski avioni ”F-16” su 23. marta 2014. oborili sirijski lovac ”MiG-23ML” koji je navodno povredio vazdušni prostor Turske. Ostaci su nađeni na teritoriji Sirije. Jedan jordanski ”F-16” je 24. XII 2014. godine oboren iznad Sirije.

Dokazano je da su (greškom?) dva turska ”F-16” oborila ruski frontovski bombarder ”Su-24”. Po raznim podacima, između 2013-14. godine, ne manje od dva ili tri turska ”F-16” oborena su vatrom sa zemlje ili pretrpeli nepopravljiva oštećenja i otpisani. U tusko-kurdskom konfliktu 20. XII 2016. godine prilikom poletanja sa aerodroma kod grada Dijarbakir uništen je jedan ”F-16”. Turci su tvrdili da ne znaju razlog (pilot se katapultirao), a Kurdi su gotovo trenutno objavili da su iz zasednog dejstva oborili ovaj avion. 

Tursko-grčki odnosi su posebno poglavlje. Provokacije su posebno česte u vazduhu. Grčki ”Miraž F1 – CG” kojim je pilotirao poručnik Nikolas Sjalmas presreo je paru turskih ”F-16” nad Egejskim morem. U nadmetanju s jednim od njih pao je u kovit i poginuo. ”Pobeda” se pripisuje turskom pilotu kapetanu Ilhanu Fizilinu.

Za vreme trenažnog leta 15. jula 1993. godine razbio se grčki ”F-16C”. Po jednoj verziji, oborio ga je turski ”F-16”. Obostrane provokacije su se nastavile, pa se osmog februara 1995. godine jedan turski ”F-16” zaleteo u vazdušni prostor Grčke. Pojurila su ga dva ”Miraža F-1”; tokom gonjenja turski avion je istrošio gorivo, katapultirao se, a avion pao u Egejsko more.

Iste godine, 28. decembra, Turci gube jedan ”F-4E Fantom II” koga je grčki pilot poručnik G. Teokaridos manevrom naterao (u reonu ostrva Lezbos) da padne u kovit i završi u moru.

Para grčkih ”F-16C” 23. maja poletela je na presretanje dva ”Fantoma” i dva ”F-16C”. Grčki i turski ”F-16” su se sudarili, pri čemu je grčki pilot poginuo, a turski preživeo. Osmog oktobra 1996. jedan grčki ”Miraž 2000” oborio je turski ”F-16D”, a pilot je poginuo. Ovaj konflikt jedinstven je po tome što su lovci ”F-16” imali potvrđene gubitke. Ukupno je izgubljeno tri turska i jedan ili dva grčka. 

turski f 16
turski f-16

Puč u Turskoj takođe nije mogao da prođe bez ”F-16”. Jedan od pobunjeničkih aviona bombardovao je Glavnu upravu bezbednosti avijacije u Ankari i uništio helikopter ”Crni jastreb”. Posle nekoliko bombardovanja od strane ustanika, vladin ”F-16” uništio je jedan pobunjenički helikopter ”AH-1W”, a sledećeg jutra nekoliko vladinih ”F-16” bombardovali su bazu ustanika Akinsi, uništivši nekoliko helikoptera.

Međutim, ni to nije najgore što je pogodilo tursko RV. Preko 300 elitnih pilota ”F-16” završilo je u zatvorima i izbačeno iz oružanih snaga, čime je značajno umanjena borbena sposobnost turske avijacije. 

Interesne grupe, koalicije koje su bombardovale Irak, BiH, SR Jugoslaviju, Libiju, Siriju, itd, nisu se na tome zaustavile. Od 2015. godine još jedna takva grupa ”zavodi red” u Jemenu, podržavajući jednu od strana. U toj intervenciji učestvuju lovci ”F-16” Bahreina, Jordana, Maroka i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pošto Huti nemaju avijaciju, avioni koalicije dejstvuju kao udarno-bombarderska avijacija.

Od 2015. do 2017. godine marokansko i jordansko RV izgubili su vatrom sa zemlje ne manje od dva aviona. RV Saudijske Arabije krajem oktobra 2015. godine izgubilo je dva aviona iznad Jemena. Jedan 24. maja, a drugi 15. oktobra. Do tada se smatralo da u RV Saudijske Aravije nema aviona ”F-16”.

Kada pogledamo ovaj letimični, najkraći mogući zbir sukoba u kojima je učestvovao ”F-16” možemo da primetimo da je to jedna od retkih američkih letilica kojoj se posrećilo da od početka bude izvanredna platforma za nadogradnju i modernizaciju.

Posle 45 godina, desetina modifikacija i ”blokova”, on može da prihvati i najnovije sisteme oružja, komunikacije, itd. Da li je on ”čudotvorno oružje” za kojim vape Ukrajinci videćemo. Sve dok se ne dogodi pravi sukob na nebu, ili ”F-16” prvi put naiđe na stvarno ozbiljnu, najnapredniju PVO, ostaje da se pretpostavlja.

Šta je, međutim, izvesno i šta se može porediti? Sudbina dva para iz protivničkih tabora! ”F-15” koji je poleteo pre više od pola veka (!) u borbenim dejstvima ima prednost nad avionima čija je cena sada i preko sto miliona dolara po komadu. Šta je s njegovim rivalom, 12 godina mlađim ”Su-27”? I on je doživeo niz modifikacija, bio je čudo kad se pojavio.

Sada se u SVO koristi prema proceni profesionalaca zaraćenih strana, a ima već i naslednike. ”MiG-29”, koga neki svrstavaju u četvrtu generaciju, a drugi u 3+generaciju aviona, imao je čudnu sudbinu; i najveći zaljubljenici u njega smatraju da je u osnovnoj verziji zastareo, što je tačno.

Međutim, drži se i on, jer modifikacija ”MiG-35”, urađena na postojećoj avionici, ima šta da kaže. Osnovna avionika ”MiG-29” takođe je veoma prilagodljiva i pogodna za unapređenja, zavisi samo od ambicija i – para. U svakom slučaju, mora se priznati da je ”F-16” ispunio, pa i odavno prevazišao očekivanja svog naručioca.

f 16 lansira sajdvinder
f 16 lansira sajdvinder

Svi ovi podaci objavljeni su na raznim stručnim i amaterskim portalima i forumima i treba ih svakako uzeti s rezervom.

Zvanična američka statistika kaže da je ovaj avion, leteći pod zastavama SAD i NATO, ostvario ukupno osam vazdušnih pobeda – nad Irakom i Jugoslavijom, uglavnom. Izraelci su prijavili 40 vazdušnih pobeda, tako da se ovom avionu može pripisati oko 50 pobeda.

Amerikanci tvrde da nijedan ”F-16” nije oboren u vazdušnoj borbi, ne računajući sukobe dve članice NATO, Grčke i Turske. Kineski portal ”Sohu” je 2020. godine, analizirajući statistiku vazdušnih borbi ”F-16”, izračunao da je on u bitkama sa sovjetskim i ruskim avionima oborio 65 aviona bez svojih gubitaka.

Međutim, havarije i katastrofe su bile brojne i zahtevaju poseban tekst jer razloga za neborbeni pad aviona ima mnogo. U 45 poznatih havarija izgubljeno je ili teško oštećeno oko 50 ”F-16”. Eto, za ovakvim avionom,  ne samo za njim, uzdišu Ukrajinci. Rusi, kako vidimo, tih problema nemaju. 

1 KOMENTAR

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave