Ukrajinski dronovi zapalili „ruski Amazon“: 61 povređen, šteta preko 100 milijardi rubalja – Moskva odgovorila

Ukrajinske snage izvele su u noći između 17. i 18. jula jedan od najvećih napada dronovima na Moskovsku oblast, pogodivši naftnu, industrijsku i logističku infrastrukturu istočno od ruske prestonice. Dronovi velikog dometa kretali su se u tri pravca iznad ruske teritorije, dok su istovremeno izvođeni napadi na Krimu, u vodama Crnog i Azovskog mora i na drugim pravcima. Desetine snimaka objavljenih na društvenim mrežama prikazale su gust crni dim iznad Noginska, grada udaljenog oko 50 kilometara istočno od Kremlja. Na tom području pogođeno je skladište nafte kompanije Nafto-Servis, prema saopštenju ukrajinske strane.

Nekoliko sati kasnije veliki požar zahvatio je distributivni centar kompanije Vajldberis u Elektrostalju, južno od Noginska. Stubovi dima iz industrijske zone bili su vidljivi sa velike udaljenosti, a pojedini snimci prikazivali su ih i iz pravca Moskve. Napadnut je i drugi logistički centar iste kompanije u Kotovsku u Tambovskoj oblasti, čime su dva objekta najvećeg ruskog onlajn prodavca pogođena tokom iste noći. Ruske vlasti prijavile su desetine povređenih, dok preliminarne procene govore da bi samo šteta na uništenom skladišnom kompleksu mogla da premaši 100 milijardi rubalja.

Požar u Elektrostalju izbio je u industrijskom parku Kotovsk, gde je logistički kompleks kompanije Vajldberis i Rus počeo sa radom 2025. godine. Objekat je predstavljao jednu od važnih tačaka distribucione mreže koja povezuje skladišta, prodavce i kupce u Moskovskoj oblasti i drugim delovima Rusije.

Vajldberis se često opisuje kao ruski pandan američkom Amazonu. Kompaniju je 2004. godine osnovala Tatjana Kim, a poslovanje je tokom narednih godina prošireno na Rusiju i više država bivšeg Sovjetskog Saveza.

Preko platforme se prodaju odeća, elektronika, kozmetika, kućni proizvodi i milioni drugih artikala. Široka mreža skladišta, sortirnih centara i mesta za preuzimanje pošiljaka pretvorila je kompaniju u jednu od najvećih trgovačkih i logističkih struktura u zemlji.

Tatjana Kim obećala je da će biti isplaćena odšteta nakon požara. Preliminarne procene stručnjaka sa tržišta osiguranja ukazuju da bi ukupni gubici na objektu mogli da pređu 100 milijardi rubalja, u zavisnosti od vrednosti uništene robe, opreme, skladišnog prostora i prekida poslovanja.

Kijev navodi ekonomski i psihološki cilj napada

Ukrajinske odbrambene snage saopštile su da su 18. jula pogodile naftno skladište kompanije Nafto-Servis u Noginsku, dva logistička objekta u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti, patrolno plovilo kod Kerča i druge ruske vojne ciljeve.

Volodimir Zelenski izjavio je da su objekti napadnuti kao odgovor na ruske udare po ukrajinskim gradovima, naseljima i civilnoj infrastrukturi. Prema njegovim rečima, pogođena su dva važna logistička centra, jedan na udaljenosti većoj od 500 kilometara, a drugi oko 700 kilometara od linije fronta.

Zelenski tvrdi da su pogođeni kompleksi korišćeni za dopremanje sankcionisanih delova potrebnih za proizvodnju dronova i navigacione opreme. Dokazi koji bi potvrdili da su skladišta Vajldberisa služila kao deo vojnog lanca snabdevanja nisu predstavljeni u dostavljenom materijalu.

Ukrajinski predsednik potvrdio je i napad na naftni objekat, kao i dejstva po ciljevima u Crnom i Azovskom moru i na Krimu. Ukrajinski Generalštab saopštio je da je kod Kerča pogođeno rusko patrolno plovilo projekta 10410 „Svetljak“.

Prema ukrajinskim tvrdnjama, to je drugo plovilo ovog projekta pogođeno kod Kerča tokom dva dana. Ruska strana u dostavljenim informacijama nije objavila podatke o stepenu oštećenja ili mogućim žrtvama na patrolnom plovilu.

Komandant ukrajinskih snaga bespilotnih sistema Robert Brovdi, poznat po pozivnom znaku „Mađar“, izneo je otvorenije objašnjenje napada na Vajldberis. Prema njegovim rečima, operacija nije bila usmerena samo na nanošenje finansijske štete ruskim kompanijama i prekid logistike.

Napad na distributivni centar u Elektrostalju opisan je kao deo šire kampanje psihološkog pritiska na rusko stanovništvo i privredu. Izbor velikog i prepoznatljivog trgovačkog sistema omogućio je Kijevu da posledice napada budu vidljive daleko izvan vojne infrastrukture i neposredne zone sukoba.

Moskovske regionalne vlasti saopštile su da je broj povređenih usled udara i pada ostataka dronova porastao na 61. Dvadeset ljudi dobilo je pomoć ambulantno i nije zadržano u bolnici.

Još 40 povređenih smešteno je u specijalizovane zdravstvene ustanove širom regiona. Devet pacijenata nalazi se u teškom stanju, dok je stanje 31 osobe ocenjeno kao umereno teško. Dostavljeni bilans ne objašnjava stanje još jedne osobe u odnosu na ukupan broj od 61 povređenog.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin objavio je da su ukrajinske snage između 20.30 časova 11. jula i 8.30 časova 18. jula u pravcu Moskovske oblasti poslale ukupno 1.892 drona. Prema njegovoj tvrdnji, većina je oborena na udaljenim prilazima regionu.

Sobjanjin je naveo da je 207 bespilotnih letelica presretnuto neposredno na prilazima Moskvi. Samo tokom dana koji je prethodio poslednjem napadu, prema njegovim podacima, više od 370 ukrajinskih dronova kretalo se prema ruskoj prestonici.

Napadi na Moskvu i okolne oblasti poslednjih dana izvođeni su gotovo svakodnevno i često su trajali više sati. Ruska protivvazdušna odbrana bila je primorana da pokriva veliki prostor, od udaljenih prilaza Moskovskoj oblasti do industrijskih gradova, aerodroma, skladišta i energetskih objekata bliže prestonici.

Rusija odgovorila

Grigorij Karasin, predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, oštro je odgovorio na napade ukrajinskih snaga na logističke centre kompanije Vajdberis. Parlamentarac je naglasio da će uskoro uslediti odmazdne mere Ruske Federacije.

Već u subotu noć na nedelju, ruske snage su pokrenule masovni raketni napad na mete u Kijevu. Prema dostupnim izveštajima, na ukrajinsku prestonicu lansirano je oko 50 raketa različitih tipova, uključujući balističke rakete kratkog dometa Iskander-M, hipersonične rakete Cirkon i rakete S-400 prilagođene za kopnene napade.

Jedna od meta napada je, kako se navodi, bila kompanija „S.P. Koroljov Meridijan“. Kompanija je specijalizovana za razvoj i masovnu proizvodnju složene elektronske opreme, merne tehnologije i opreme za posebne namene. Skladišta i logistički objekti su oštećeni u okrugu Buča.

U svetlu ovih dešavanja, publikacija jednog od ukrajinskih specijalizovanih Telegram kanala, „Generalštab pukovnika“, privukla je pažnju. Autori napominju da odbijanje tako masovnih napada zahteva značajna utroška skupih protivvazdušnih raketa. „Nikada neće biti dovoljno raketa protivvazdušne odbrane za takve napade“, naglašava ovaj resurs.

Prema procenama kanala, po dve rakete-presretača „Patriot“ se obično koriste za presretanje jedne balističke rakete. Stoga bi ukrajinskoj strani mogle biti potrebne desetine takvih raketa za samo jednu noć. Autori publikacije ističu da Kijev ne dobija takve količine municije, a globalni proizvodni kapaciteti ne dozvoljavaju istovremenu proizvodnju dovoljnih količina za Ukrajinu i druge operatere sistema.

Ranije je ruska strana više puta izjavljivala da pogađa samo vojnoindustrijske objekte, infrastrukturu i druge ciljeve povezane sa ukrajinskim oružanim snagama. Ukrajinska strana, sa svoje strane tradicionalno tvrdi da su sistemi protivvazdušne odbrane operativni i ne otkriva u potpunosti informacije o vojnim objektima koji su ciljani.

Talas Gerana, Oniksa i avionskih bombi

Pre noćnog udara, ruske snage nastavile su tokom popodneva 18. jula udare po ciljevima na teritoriji pod kontrolom Ukrajine. Tok napada pratili su ukrajinski kanali za vazdušnu opasnost i izvori povezani sa ruskom vojskom.

Nakon udara dronom na parking za kamione u blizini Černigova, oko 16.35 časova eksplozije su odjeknule u Hersonu. Prema ruskim izvorima, korišćene su avionske bombe opremljene univerzalnim modulima za planiranje i korekciju, poznatim kao UMPK.

Oko 16.50 časova napadnuto je predgrađe Slavjanska. Nekoliko minuta kasnije, u 16.57, eksplozije su potresle Dnjepar, nekadašnji Dnjepropetrovsk, gde je nakon udara dronovima Geran izbio veliki požar.

Novi udari avionskim bombama zabeleženi su oko 17 časova. Predgrađe grada Južni u Odeskoj oblasti napadnuto je u 17.24 časova dronovima Geran, dok su tri minuta kasnije eksplozije odjeknule u Čaplinu u Dnjepropetrovskoj oblasti nakon udara bombama UMPK.

Grupa ruskih dronova primećena je iznad Sumske oblasti oko 17.38 časova, nakon čega su se u gradu čule eksplozije. U 17.56 jedan Geran pogodio je benzinsku pumpu u Sumima, prema izvorima koji su pratili napad.

Ciljevi na delu Donbasa pod ukrajinskom kontrolom napadnuti su avionskim bombama oko 17.55 časova. Novi udar UMPK zabeležen je u istom području u 18.45 časova.

Protivbrodska raketa Oniks pogodila je u 18.11 časova nepoznatu metu u Čornomorsku, nekadašnjem Iličivsku, u Odeskoj oblasti. Druga eksplozija, takođe povezana sa raketom Oniks, registrovana je u 18.25 u Malodolinsku.

Zaporožje je napadnuto dronom Geran u 18.28 časova. Predgrađe Svetlovodska u Kirovogradskoj oblasti pogođeno je nekoliko minuta kasnije projektilom koji izvori u dostavljenom materijalu označavaju kao „Pasel“.

Eksplozija je u 18.47 časova odjeknula u Tuzlima u Odeskoj oblasti nakon dolaska udarnog drona. Odesa je ponovo bila meta oko 19 časova, kada je jedan Geran pogodio cilj u gradu ili njegovoj neposrednoj okolini.

Još jedan udar dronom Geran zabeležen je u Černigovu oko 19.15 časova, nekoliko sati nakon ranijeg napada na prostor korišćen za parkiranje kamiona.