Francuski Rafal još nije stigao u Ukrajinu, ali sama priprema za njegov dolazak već otvara mnogo veće pitanje od toga koliko aviona Kijev može da dobije. Prvi put se pojavljuje realna mogućnost da francuski lovac sa Meteorom i sistemom SPECTRA jednog dana deluje u istom vazdušnom prostoru u kojem Rusija koristi Su-57, R-37M i jednu od najgušćih mreža protivvazdušne odbrane na svetu. Takav susret više ne bi bio sajamsko poređenje karakteristika, već test tehnologije, taktike i političke spremnosti da se prihvate gubici.
Za Francusku bi to bila posebno osetljiva odluka. Rafal nije samo borbeni avion već jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda francuske vojne industrije, sa velikim brojem narudžbina i kupaca koji tek čekaju isporuke. Svaki njegov uspeh u Ukrajini bio bi dragocen, ali bi svaki izgubljeni avion postao podjednako dragocen materijal za ruske stručnjake i politički problem za Pariz.
Srbija ovu priču teško može da posmatra kao udaljeni tuđi rat. Beograd je za 2,7 milijardi evra kupio 12 novih Rafala, dok su tokom 2026. potpisani i dodatni sporazumi o industrijskoj saradnji sa Dassault Aviation, Thalesom i drugim francuskim kompanijama. Ono što će se jednog dana događati sa Rafalom u Ukrajini zbog toga će se pažljivo analizirati i u Srbiji.
Francuska više ne govori samo o teoriji
Pariz i Kijev su još u novembru 2025. otvorili mogućnost nabavke čak 100 Rafala, dok je u julu ove godine posao postao konkretniji. Ukrajina je najavila narudžbinu prvih 16 aviona, obuku pilota i tehničara u Francuskoj, kao i buduće isporuke Meteora, MICA, AASM i drugog naoružanja. Francuski predsednik Emanuel Makron naveo je da bi prvi Rafali mogli da se pojave u ukrajinskom vazduhoplovstvu tokom 2028-2029. godine.
Čak ni taj rok nije jednostavan. Dassault je na kraju 2025. imao čak 220 Rafala u knjizi narudžbina, dok je te godine isporučio 26 aviona i pokušava da proizvodnju podigne prema četiri letelice mesečno. Francuska zato ne može jednostavno da izvuče desetine novih aviona iz fabrike bez posledica po već ugovorene isporuke drugim kupcima.
Obuka pilota je samo početak mnogo šireg problema. Rafal zahteva tehničare, rezervne delove, specijalizovanu zemaljsku opremu, softver, logistiku naoružanja, zaštićene objekte i baznu infrastrukturu sposobnu da preživi ruske raketne i bespilotne napade. Ukrajina bi zapravo morala da uvede čitav novi vazduhoplovni ekosistem dok rat i dalje traje.
Meteor i SPECTRA protiv potpuno drugačijeg protivnika
Rafal je mnogo ozbiljniji avion od većine zapadnih platformi koje su do sada stigle u Ukrajinu. Njegov RBE2 AESA radar, sistem elektronskog ratovanja SPECTRA i raketa Meteor daju mu mogućnost da protivnički avion napadne sa velikog rastojanja, dok sopstveni senzori i elektronske protivmere pokušavaju da mu otežaju uzvratni napad. Meteor sa dvorežimskim nabojnomlaznim motorom zadržava pogon znatno duže od klasičnih raketa sa raketnim motorom, što mu daje veliku energetsku rezervu u završnici presretanja.
Takve karakteristike ipak ne znače da Rafal dolazi u prostor bez odgovora. Ruska avijacija koristi R-37M, projektil brzine do oko 6 maha i dometa koji prelazi 300 kilometara, posebno namenjen napadima na ciljeve velikog značaja sa veoma velike udaljenosti. Su-57 tome dodaje malu uočljivost, sopstvene senzore i mogućnost lansiranja raketa iz dubine prostora koji pokrivaju ruski radari i PVO.
Na zemlji se nalazi još složeniji problem. S-400 može da prisili protivničku avijaciju da ostane na malim visinama ili velikim udaljenostima, dok drugi ruski sistemi zatvaraju prostor ispod njegovog dometa. S-500 pripada širem strateškom sloju ruske PVO i nije potrebno zamišljati ga na samoj liniji fronta da bi bilo jasno koliko se okruženje razlikuje od ranijih ratova u kojima je Rafal korišćen.
Rafal ne bi lovio Su-57 kao u video-igri
Najjednostavnija slika budućeg sukoba bila bi Rafal sa Meteorom protiv Su-57 sa R-37M. Stvarni vazdušni rat verovatno bi izgledao potpuno drugačije, jer bi se oba aviona oslanjala na zemaljske radare, avione za rano upozoravanje i kontrolu, elektronsko izviđanje, druge lovce i podatke sa bespilotnih platformi. Pilot koji prvi dobije kvalitetnu sliku cilja može da lansira raketu mnogo pre nego što protivnik uopšte zna odakle dolazi pretnja.
Su-57 je upravo tako korišćen u ratu, sa velikim naglaskom na dejstvo sa udaljenosti i izbegavanje nepotrebnog približavanja ukrajinskoj PVO. Ruski proizvođač navodi da je avion stekao borbeno iskustvo sa raketama vazduh-vazduh i vazduh-zemlja velikog dometa, uključujući operacije u snažnom okruženju PVO i elektronskog ometanja. Tokom 2026. VKS je dobio i nove serije Su-57 sa ažuriranim kompleksima naoružanja.
Francuska bi imala potpuno isti razlog za oprez. Rafal od nekoliko desetina miliona evra sa pilotom obučenim godinama nije sredstvo koje se šalje nisko preko linije fronta da bi pokušalo da pronađe Su-57 među desetinama radarskih i raketnih sistema. Njegova najveća vrednost bila bi upravo u tome da ciljeve napada bez ulaska tamo gde su šanse za gubitak neprihvatljivo velike.
Ukrajina je već pokazala gde su granice zapadne avijacije
Dolazak F-16 i Mirage 2000 nije doveo do toga da ukrajinski avioni svakodnevno lete duboko iznad ruskih položaja. Slojevita PVO, rakete vazduh-vazduh velikog dometa, ruski radari i stalna mogućnost udara po aerodromima ograničavaju način na koji se ti avioni koriste. Veliki deo njihovog posla odvija se upravo tamo gde rizik može da bude kontrolisan.
Rafal ne bi poništio tu realnost. SPECTRA može da upozori posadu, ometa određene pretnje i pomogne avionu da izabere bolju putanju, ali elektronsko ratovanje nije nevidljivi štit koji zaustavlja svaku raketu. Meteor takođe povećava mogućnost prvog udara, ali njegov domet ne uklanja R-37M, rusku PVO niti potrebu za spoljnim podacima o cilju.
Najskuplji avioni u takvom ratu postaju paradoksalno i oni koje komandanti najmanje žele da izlože. Svaki oboreni avion predstavlja gubitak platforme, pilota, senzora, softvera i potencijalno veoma vredne tehnologije koja može završiti kod protivnika. Cena jednog pogrešnog leta zato se ne meri samo cenom novog aviona.
Prvi ozbiljan vazdušni test Rafala završio se gubitkom
Rafal je već dobio jedno upozorenje koje Francuska sigurno nije želela. Decenijama korišćen u Avganistanu, Libiji, Iraku, Siriji i drugim združenim operacijama Zapada protiv inferiornijih protivnika, tokom indijsko-pakistanskog sukoba u maju 2025. godine J-10 su oborili najmanje dva indijska aviona, među kojima i Rafal, dok je Indija priznala samo gubitak par aviona ali ne i kojih.
Taj događaj nije dokaz da je Rafal loš avion, niti da je J-10 automatski superioran. Pokazao je nešto mnogo neprijatnije za proizvođače savremenih lovaca: čak i izuzetno skupa platforma može biti izgubljena kada u stvarnom ratu protivnik uspe da je ubaci u sopstveni lanac otkrivanja, navođenja i napada. Na sve to, Rusija predstavlja daleko veći, složeniji i opasniji vojni sistem od Pakistana.
Francuski rizik u Ukrajini zato nije samo vojni. Dassault trenutno ima ogromnu knjigu narudžbina, a reputacija Rafala postala je deo francuskog izvoznog uspeha od Indije do Emirata pa i Srbije. Svaki snimak oborenog Rafala u Ukrajini imao bi vrednost koja daleko prevazilazi cenu uništenog aviona.
Da li bi Pariz pustio Rafal u “pakao” linije fronta?
Tu se nalazi najzanimljivije pitanje cele priče. Francuska može da isporuči Rafale, Meteor, MICA, AASM i SCALP, obuči posade i pomogne Ukrajini da napravi novu borbenu komponentu, ali ništa od toga ne znači da će avioni biti korišćeni kao da je nad ukrajinskim frontom otvoren vazdušni prostor. Mnogo je verovatnije da će vrednost Rafala biti upravo u angažovanju izvan najopasnijih zona.
Meteor bi mogao da proširi zonu iz koje ukrajinski avion predstavlja pretnju ruskoj avijaciji, dok bi AASM i SCALP omogućili dejstvo po kopnenim ciljevima bez ulaska u rusku PVO. SPECTRA bi možda povećala šanse za preživljavanje tokom približavanja opasnim sektorima, ali bi svaki zadatak i dalje zavisio od izviđanja, planiranja rute i procene gde se nalaze ruski radari i lovci. Najbolji Rafal u takvom ratu nije onaj koji najdublje uđe u protivničku zonu, već onaj koji izvrši zadatak i vrati se.
Iako u poslednje vreme sve češće, Su-57 se još uvek koristi operzno po sličnoj logici. Rusija nije uložila godine i ogromne resurse u lovac pete generacije da bi ga svakodnevno slala iznad linije fronta gde ga može pogoditi svaki dobro postavljen sistem PVO. Obe strane čuvaju najvrednije platforme i pokušavaju da njihove rakete, senzori i mreže urade što više posla sa što manje direktnog izlaganja.
Problem za Francusku nije samo gubitak aviona
Ukrajina bi predstavljala prvi rat visokog intenziteta u kojem bi se Rafal našao protiv tehnološki veoma ozbiljnog protivnika sa razvijenom avijacijom, elektronskim ratovanjem i slojevitom PVO. Libija, operacije na Bliskom istoku i ranija francuska angažovanja nisu ni približno predstavljala isti tip okruženja. Ukrajinsko nebo bi prvi put testiralo čitavu arhitekturu Rafala pod neprekidnim pritiskom najjačeg protivnika do sada.
Svaki rezultat bi zato imao i komercijalni značaj. Uspešno korišćenje Meteora, SPECTRA i RBE2 AESA protiv ruskih platformi predstavljalo bi najbolju moguću reklamu za Dassault, dok bi niz gubitaka otvorio potpuno suprotna pitanja. Francuska bi morala da balansira između vojne pomoći Ukrajini i zaštite reputacije sistema koji je postao jedan od najvažnijih proizvoda njene odbrambene industrije.
Upravo tu se perspektiva budućeg duela Rafal-Su-57 razlikuje od obične priče o dva lovca. Na nebu bi se sudarile dve škole projektovanja i dve mreže naoružanja, dok bi se van bojišta posmatrali izvozni ugovori, buduće nabavke i politička cena svakog gubitka. Rezultat jednog presretanja mogao bi da se analizira godinama.
Srbija neće gledati samo ko je pobedio
Za Srbiju je priča još zanimljivija jer 12 novih Rafala više nisu politička najava već ugovorena buduća flota. Paket vredan 2,7 milijardi evra obuhvata avione, prateću opremu i usluge, dok su 2026. potpisani sporazumi koji francuski program povezuju i sa srpskom odbrambenom industrijom. Srbija će time dobiti platformu koja će decenijama biti centralni element zaštite njenog vazdušnog prostora.
Svako ozbiljno borbeno iskustvo Rafala u Ukrajini zato bi za Beograd bilo dragoceno. Ne samo podatak da li je avion oboren ili nije, već kako SPECTRA reaguje na savremene radare, koliko Meteor stvarno menja vazdušnu borbu, kako se avion ponaša pod elektronskim ometanjem i koliko logistike zahteva kada neprijatelj pokušava da uništi njegove baze. Takve informacije vrede mnogo više od demonstracionog leta na aeromitingu.
Srbija je istovremeno u potpuno drugačijem strateškom položaju od Ukrajine. Okružena je članicama NATO-a i vojno neutralna, pa joj Rafal nije potreban za duboke ekspedicione operacije već pre svega kao sredstvo kontrole sopstvenog vazdušnog prostora i odvraćanja. Ukrajinski rat može pokazati koje sposobnosti tog aviona vrede najviše kada nestanu mirnodopski uslovi.
Najopasniji trenutak možda neće biti planirani napad
Crno more, istočni bok NATO-a i ukrajinsko ratište već su prepuni lovaca, aviona za rano upozoravanje i kontrolu, dronova, radara, PVO sistema i raketa sve većeg dometa. Dodavanje Rafala sa Meteorom neće samo povećati ukrajinske mogućnosti, već će dodati još jedan sofisticiran sistem u prostor u kojem se odluke ponekad donose u sekundama. Što više takvih platformi radi u istom vazdušnom prostoru, to je veći značaj discipline, identifikacije ciljeva i tačnog razumevanja tuđih namera.
Najopasniji scenario zato ne mora početi političkom odlukom da se Rusija i NATO direktno sukobe. Dovoljni mogu biti pogrešna identifikacija, prekasno prekinuto presretanje ili raketa lansirana na cilj čiju pripadnost neko nije pravilno utvrdio. U vazdušnom ratu velikih brzina nekoliko minuta političkog razmišljanja jednostavno ne postoji.
Rafal sam po sebi ne izaziva takvu eskalaciju, kao što je ne izazivaju ni Su-57, Meteor ili R-37M. Problem nastaje kada se sve više sofisticiranih sistema, država i političkih interesa nađe u istom ratu i na sve manjem prostoru za grešku. Ukrajina traži još oružja, evropske države doziraju po potrebi kako bi preko posrednika iscrpeli protivnika, Rusija prilagođava odgovor, dok Srbija ima vrlo dobar razlog da pažljivo posmatra šta se događa sa avionom koji je sama izabrala.
