Su-57 je godinama imao problem koji se nije mogao sakriti ni najboljim demonstracionim letovima: Rusija ga je proizvodila veoma sporo. Prve serije brojale su svega nekoliko aviona, dok je fabrika u Komsomoljsku na Amuru istovremeno morala da uvodi potpuno novu proizvodnu liniju i menja tehnologiju sklapanja. Poslednjih nekoliko godina ta slika počela je ozbiljno da se menja.
Podaci Centra za analizu strategija i tehnologija pokazuju prilično jasan rast. Od četiri proizvedena serijska Su-57 tokom prve dve godine, program je stigao do dvocifrenog godišnjeg tempa, dok je za 2025. procenjeno 14 aviona. Septembarska isporuka nove serije za 2026. pokazuje da se proizvodnja u KnAAZ-u nastavlja bez prekida.
Istovremeno se menja i sam avion. Najnovija serija već pripada novoj tehničkoj konfiguraciji, ali još koristi AL-41F1, dok motor Proizvod 177 prolazi letačka ispitivanja i priprema se za serijske avione. Sledeća faza programa zato više nije samo pitanje koliko Su-57 Rusija može da napravi, već kakav će avion izlaziti iz fabrike kada novi motor postane standard.
Od četiri aviona za dve godine do dvocifrene proizvodnje
Prema podacima CAST-a, ruske Vazdušno-kosmičke snage dobile su ukupno četiri serijska Su-57 tokom 2020. i 2021. godine. Tokom 2022. proizvedeno je još šest, 2023. već 11, dok je program za 2024. obuhvatio 13 aviona. Za program 2025. CAST procenjuje proizvodnju 14 primeraka.
To znači da je godišnji obim za nekoliko godina više nego utrostručen u odnosu na početni tempo. Zanimljivo, rast nije došao kroz jedan veliki skok, već gotovo svake godine: šest, zatim 11, 13 i konačno 14 aviona. Takva dinamika pokazuje da je KnAAZ postepeno širio kapacitete kako je serijska proizvodnja sazrevala.
Brojke ipak treba čitati pažljivo jer godina proizvodnje i godina formalne isporuke nisu uvek iste. Avioni iz programa za 2025. proizvedeni su tokom te godine, ali je njihova završna primopredaja obavljena početkom 2026. UAK poslednjih godina dodatno komplikuje računicu jer više ne saopštava koliko se tačno aviona nalazi u svakoj isporučenoj seriji.
Do početka 2026. napravljeno oko 49 serijskih aviona
CAST procenjuje da je do početka 2026. KnAAZ izgradio ukupno 49 serijskih Su-57 u okviru velikog ugovora zaključenog 2019. godine. Jedan od tih aviona izgubljen je u decembru 2019. tokom fabričkih ispitivanja pre predaje vojsci, zbog čega se broj proizvedenih i broj stvarno isporučenih primeraka razlikuju. Prema istoj računici, Vazdušno-kosmičke snage su do početka 2026. primile 48 aviona.
Osnovni ugovor obuhvata 76 serijskih Su-57, pa je početkom ove godine ostalo još 28 aviona do njegovog ispunjenja. Sa sadašnjim godišnjim tempom to više nije količina koja zahteva čitavu deceniju proizvodnje, kao što bi bio slučaj sa ritmom iz prvih godina programa. Fabrika je očigledno prešla iz male početne serije u stabilniji industrijski ciklus.
UAK je 24. septembra objavio i novu isporuku Su-57 ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama. Avioni su prošli fabrička ispitivanja i prijemne provere vojnih pilota, nakon čega su odleteli prema matičnim jedinicama. Tačan broj primeraka ponovo nije objavljen.
Novi Su-57 još leti sa AL-41F1
Septembarska serija zanimljiva je zbog još jednog detalja. Avioni su napravljeni u novoj tehničkoj konfiguraciji, ali prema podacima AST centra i dalje koriste motore AL-41F1, poznate i kao Proizvod 117. Dakle, promena konfiguracije Su-57 još ne znači da je novi motor ušao u serijsku proizvodnju.
AL-41F1 je od početka serijskog programa bio prelazno pogonsko rešenje za Su-57. Motor je snažan i znatno izmenjen u odnosu na ranije članove porodice AL-31, ali je razvoj aviona od početka predviđao novi pogonski agregat sa većim potiskom, manjom potrošnjom i većim resursom. Taj posao sada ulazi u mnogo konkretniju fazu.
Proizvod 177 prvi put je poleteo na Su-57 u decembru 2025. godine. Probni avion pilotirao je Roman Kondratjev, a od tada se motor nalazi u programu letačkih ispitivanja. UAK navodi da će prve serijske isporuke uslediti tokom narednih godina. Ne treba ga mešati sa motorom Izdelije 30 (AL-51F-1) ranijim planiranim motorom drugog stepena.
Lovac Su-57 prvi put poleteo pokretan naprednim motorom pete generacije poznatim kao Izdelije-177 (Proizvod-177).https://t.co/wH49DhmqZ3 https://t.co/XoPmJ7hrLY
— Oruzje Online (@oruzjeonline) December 22, 2025
Proizvod 177 donosi 16 tona potiska
Generalni konstruktor Konstruktorskog biroa A. Ljuljke Jevgenij Marčukov naveo je da Proizvod (Izdelije) 177 razvija 16 tona potiska sa dodatnim sagorevanjem. Prema njegovim rečima, te vrednosti su već potvrđene ispitivanjima, dok se sada proveravaju resurs i dugotrajnost pogonskog agregata. Posebna pažnja posvećena je odnosu između velikog potiska i ekonomičnosti pri krstarenju.
Novi motor zadržava približno dimenzije porodice AL-31F, što je izuzetno važno za samu platformu. UAK je potvrdio da njegova ugradnja na Su-57 neće zahtevati izmene trupa, pa prelazak na novi pogon ne bi trebalo da izazove ozbiljnu rekonstrukciju proizvodne linije. Avion će spolja ostati isti, dok će se najveća promena nalaziti unutar pogonskog sistema.
Marčukov navodi približno 30 odsto veći potisak u režimu dodatnog sagorevanja u poređenju sa starijom osnovom AL-31F, uz još veće povećanje u pojedinim režimima rada bez dodatnog sagorevanja. Istovremeno bi niža specifična potrošnja goriva trebalo da poveća domet i vreme boravka u vazduhu. Upravo spoj potiska i ekonomičnosti konstruktor opisuje kao rešavanje ranijeg kompromisa između brzine i dometa.
Više potiska bez promene trupa
Dodatni potisak nije važan samo zbog maksimalne brzine. Su-57 će sa novim motorom imati veću rezervu energije pri penjanju i borbenim manevrima, lakše održavati velike brzine i imati više prostora za nošenje goriva i borbenog tereta bez proporcionalnog pada performansi. Povećanje efikasnosti pri krstarenju istovremeno direktno utiče na borbeni radijus.
Proizvod 177 projektovan je i sa prostorom za dalju modernizaciju. Konstruktorski biro Ljuljka razmatra nove komponente i primenu keramičkih materijala koji mogu da rade na višim temperaturama, što otvara mogućnost dodatnog povećanja efikasnosti i resursa. Novi motor zato nije zamišljen kao kratkoročna završna tačka, već kao osnova za dalji razvoj.
Njegove dimenzije takođe odgovaraju perspektivnom Su-75 Šahmat. To omogućava da veliki deo ulaganja u novi pogonski agregat ne bude vezan isključivo za Su-57, već da ista tehnološka osnova završi na još jednoj ruskoj borbenoj platformi. Planovi za Su-75, međutim, još su znatno manje odmakli od serijskog programa Su-57.
Duži resurs motora smanjuje i cenu flote
Paralelno sa razvojem Proizvoda 177, Ljuljkin biro radi i na produženju veka postojećih motora. Prema glavnom konstruktoru Georgiju Gogajevu, resurs pojedinih komponenti gotovo je udvostručen, čime se smanjuje broj neplaniranih velikih popravki. To je važno jer ozbiljna reparacija može da košta približno 30 odsto cene kompletnog motora.
Kod rastuće flote Su-57 taj detalj postaje sve važniji. Razlika između desetak i nekoliko desetina operativnih aviona nije samo u broju proizvedenih trupova, već i u broju motora koje treba održavati, remontovati i držati raspoloživim tokom čitavog životnog veka aviona. Veći resurs zato direktno povećava realnu raspoloživost eskadrila.
Su-57 je tako ušao u potpuno drugačiju fazu od one u kojoj je bio početkom decenije. Glavni problem više nije proizvodnja dva ili tri aviona godišnje, već postepeno podizanje serije, završavanje ugovora za 76 primeraka i prelazak na novu pogonsku konfiguraciju. Ukoliko Proizvod 177 završi ispitivanja bez većih odlaganja, sledeća važna promena programa neće biti novi spoljašnji izgled aviona, već mnogo snažniji motor u trupu koji KnAAZ sada proizvodi višestruko brže nego pre nekoliko godina.
