Sukob između Rusije i Zapada sve više se širi izvan ukrajinskog ratišta. Dok se na kopnu nastavlja iscrpljujući sukob u Ukrajini, paralelno se razvija druga vrsta pritiska kroz sankcije, napade na infrastrukturu, energetsku trgovinu i pomorske operacije. Turski list Dejli Sabah ocenjuje da se stvara „dvostruka realnost“ u kojoj se vojna iscrpljenost na frontu kombinuje sa stalnim potezima ispod praga otvorenog rata.
Prema pisanju ovog lista, Rusija i njeni protivnici prilagodili su se dugotrajnom sukobu u kojem nijedna strana ne odustaje od povećavanja pritiska. Ukrajina uz podršku zapadnih država pokušava da nadoknadi razliku u industrijskim i vojnim kapacitetima, dok Moskva nastoji da očuva sposobnost dugotrajnog ratovanja uprkos ekonomskim ograničenjima.
Nova tačka napetosti sada se pojavljuje na moru, gde bi mere koje su do sada uglavnom bile ekonomske ili pravne mogle prerasti u direktnije suočavanje.
Od sankcija do pomorskog pritiska
Rat u Ukrajini već odavno nije ograničen samo na liniju fronta. Zapadne države uvele su obimne sankcije Rusiji sa ciljem ograničavanja prihoda, pristupa tehnologiji i mogućnosti finansiranja ratnih napora.
Kijev je istovremeno pokušavao da izvrši pritisak na rusku ekonomiju direktnim napadima na ciljeve duboko u pozadini. Prema pisanju Dejli Sabaha, među metama su se našli i komercijalni objekti, poput skladišta kompanije Wildberries, dok su ukrajinske snage napadale i brodove za koje tvrde da su povezani sa ruskom „flotom u senci“.
Rusija ove poteze posmatra kao deo šire kampanje protiv svojih ekonomskih interesa. Moskva posebno kritikuje zapadne akcije usmerene protiv pomorskog transporta, tvrdeći da se kroz njih ugrožava slobodna trgovina i međunarodni pomorski saobraćaj.
Istovremeno, zapadne države navode da je cilj tih mera zaobilaženje sankcija i ograničavanje aktivnosti kojima se omogućava nastavak trgovine pod izmenjenim uslovima.
Moskva najavljuje odgovor na moru
Ruski predsednik Vladimir Putin je 12. avgusta izjavio da će Moskva odgovoriti na pritiske istom merom i naveo da je ruska Tihookeanska flota spremna da učestvuje u operacijama kontrole i inspekcije stranih brodova povezanih sa „neprijateljskim“ državama.
Ta izjava otvorila je pitanje koliko daleko bi Rusija mogla da ide u primeni pomorskih mera.
Prema oceni Dejli Sabaha, Moskva ovakvim porukama pokušava da pošalje signal evropskim državama, ali i Sjedinjenim Američkim Državama, koje su ranije preduzimale akcije protiv brodova povezanih sa Rusijom.
Posebnu pažnju privukao je slučaj kada je američka strana zaplenila tanker pod ruskom zastavom u Atlantiku početkom 2026. godine. U Moskvi su takvi potezi predstavljeni kao prekoračenje ovlašćenja i pokušaj kontrole pomorskih tokova van teritorijalnih voda.
Nova zona eskalacije na otvorenom moru
Pomorski prostor predstavlja posebno osetljivu oblast jer se najveći deo međunarodne trgovine odvija preko mora. Svaka akcija koja uključuje zaustavljanje, pregled ili zadržavanje brodova može imati posledice daleko izvan neposrednog odnosa dve države.
Dejli Sabah navodi da evropske zemlje sve više podržavaju agresivnije metode kontrole pomorskog saobraćaja, dok Rusija takve postupke opisuje kao oblik „državne piraterije“ usmeren protiv civilne trgovine.
Problem je u tome što se takvi potezi nalaze u sivoj zoni između ekonomskog pritiska i direktnog sukoba. Dok države pokušavaju da izbegnu otvorenu vojnu konfrontaciju, granica između sankcija, pomorske kontrole i prinudnih mera postaje sve manje jasna.
Ukoliko bi jedna strana počela da primenjuje slične metode prema brodovima druge strane, rizik od pogrešne procene i incidenta značajno bi porastao.
Rusija upozorava da pritisak ima granice
Moskva već duže vreme tvrdi da zapadne zemlje vode hibridni rat protiv Rusije, koji obuhvata ekonomiju, informacione operacije, vojne isporuke Ukrajini i pokušaje ograničavanja ruske trgovine.
Zapadne države, sa druge strane, svoje mere predstavljaju kao odgovor na rusku vojnu operaciju u Ukrajini i pokušaj da se izvrši pritisak bez direktnog ulaska NATO-a u sukob.
Upravo ta razlika u tumačenju predstavlja jedan od najvećih rizika. Svaka strana svoje poteze vidi kao odbrambene ili odgovor na prethodne akcije protivnika, dok druga strana iste poteze doživljava kao eskalaciju.
Kako ocenjuje profesor međunarodnih odnosa Višne Korkmaz u Dejli Sabahu, pogrešna procena u ovoj fazi ne mora automatski dovesti do velikog vojnog sukoba, ali može otvoriti novu oblast dugotrajnog nadmetanja između Rusije i Zapada.
Posle ukrajinskog fronta, energetike i finansija, more bi moglo postati sledeća velika tačka pritiska u sukobu koji se već godinama širi na sve više oblasti međunarodnih odnosa.
Već su zapadnjaci prevršili svaku mjeru i Rusija mora znatno čvršće da reaguje(da naoruža brodove,da ih eskortira ratnim brodovima,prati avionima ili recipročno plijeni njihove brodove).Pirati su uvijek razumijeli samo jezik sile.
Stvar je jasna, Rossiani im moraju uzvratiti (podhitno) istom merom i malo jače (radi opamećivanja nadmenih Zapadnjaka) inače osim ekonomske štete gube i ugled.