Ruska mornarica poslala je veliki protivpodmornički brod „Admiral Levčenko“ prema nemačkoj obali, gde bi mogao da preuzme zaštitu tankera koje zapadne zemlje svrstavaju u takozvanu rusku „flotu u senci“. Ratni brod Severne flote primećen je kod nemačkog ostrva Femarn, u području kroz koje prolaze važne pomorske rute između Baltika, danskih moreuza i Severnog mora.
Nemački mediji navode da „Admiral Levčenko“ verovatno zamenjuje brod iste klase „Severomorsk“, koji je prethodno patrolirao između Danske i Nemačke i pratio kretanje civilnih brodova povezanih sa ruskim izvozom nafte. „Severomorsk“ je krajem juna napustio poziciju kod nemačke obale, a dolazak novog ratnog broda u nemačkoj štampi predstavljen je kao jasna poruka Moskve.
Ruske vlasti nisu zvanično objavile ni rutu „Admirala Levčenka“ ni prirodu njegove misije na Baltiku. Njegovo pojavljivanje dolazi posle niza zapadnih operacija u kojima su tankeri zaustavljani, pregledani ili zaplenjeni na osnovu evropskih i britanskih sankcija.
Italijanske specijalne snage u međuvremenu su se iz helikoptera ukrcale na tanker „Toa Pajoh“ u međunarodnim vodama Sredozemnog mora. Irska je proširila ovlašćenja svojih oružanih snaga kako bi omogućila prisilno ukrcavanje na civilne brodove, što je ruski ambasador u Dablinu opisao kao pripremu za pomorsku pirateriju.
Posle britanskih i francuskih zaplena, upozorenja Moskve i vežbe ruskog broda sa bojevom municijom nedaleko od Plimuta, spor oko sankcija više se ne vodi samo preko banaka, osiguranja i carinskih zabrana. Na trgovačkim rutama sada se pojavljuju komandosi, helikopteri, patrolni avioni i sa druge strane ratni brodovi najozbiljnije na svetu nuklearno naoružane sile.
„Admiral Levčenko“ preuzima stražu kod Femarna
„Admiral Levčenko“ jedan je od najvećih ratnih brodova ruske Severne flote. Njegovo prisustvo kod Femarna omogućava ruskoj mornarici da prati pomorski saobraćaj u području kroz koje tankeri iz ruskih baltičkih luka izlaze prema Severnom moru i Atlantiku.
Prema nemačkim izveštajima, brod bi trebalo da nastavi zadatak koji je ranije obavljao „Severomorsk“. Njegova misija nije zvanično potvrđena, ali se prisustvo dva ruska ratna broda iste klase u različitim periodima teško može predstaviti kao slučajan prolazak.
Rotacija pokazuje da je ruska mornarica uspostavila kontinuirano prisustvo na ruti kojom prolaze brodovi izloženi mogućem zadržavanju. Ratni brod ne mora fizički da se nalazi uz svaki tanker kako bi promenio situaciju na moru. Dovoljno je da se nalazi u blizini, prati komunikaciju i može brzo da priđe brodu koji je zaustavila neka evropska mornarica.
Pojava naoružane pratnje drastično podiže rizik svake naredne operacije ukrcavanja. Presretanje starijeg trgovačkog broda bez zaštite nije isto što i pokušaj prisilne inspekcije u području u kojem se nalazi ruska ratna jedinica.
Moskva je ranije počela da postavlja oružje na pojedine civilne brodove kako bi ih zaštitila od nasilnog preuzimanja. Pratnja brodovima ruske mornarice predstavlja mnogo ozbiljniju meru, jer odgovornost za zaštitu tankera prelazi sa civilne posade na državu i njene oružane snage.
Italijanski komandosi sleteli na tanker iz helikoptera
Nova eskalacija dogodila se u Sredozemnom moru, gde su italijanske snage u okviru misije Evropske unije EUNAVFOR MED Irini presrele tanker velikog kapaciteta „Toa Pajoh“.
Brod pod kamerunskom zastavom plovio je iz Benina prema Istanbulu kada je zaustavljen zapadno od italijanskog ostrva Pantelerija. Operacija je izvedena u međunarodnim vodama, a evropski zvaničnici tanker svrstavaju među plovila povezana sa ruskom „flotom u senci“.
Italijansko Ministarstvo odbrane navelo je da je cilj inspekcije bio provera nacionalnosti broda i zakonitosti njegove registracije. Kapetan tankera najpre je odbio zahtev da zaustavi plovilo i dozvoli ukrcavanje inspektora.
Komanda misije nakon toga je odlučila da brod preuzme silom. Helikopter sa timom italijanskih specijalnih snaga poleteo je sa vodećeg broda „Taon di Revel“, prišao tankeru i spustio vojnike na njegovu palubu.
Operaciju nisu izvodile samo italijanske snage. Ratni brod grčke mornarice obezbeđivao je područje, dok je poljski patrolni avion nadgledao tanker i okolni pomorski prostor iz vazduha.
Specijalne snage ukrcale su se bez razmene vatre, sudara ili prijavljenih žrtava. Inspekcija broda je nastavljena pod kontrolom evropskih snaga, dok posadi više nije ostavljena mogućnost da odbije pregled.
Takav način postupanja pokazuje koliko je daleko otišlo sprovođenje sankcija grupe država, koje ipak nije usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Evropska vojna misija upotrebila je ratni brod, helikopter, specijalne snage i vazdušni nadzor protiv trgovačkog tankera koji je plovio između dve države međunarodnim vodama.
Sankcije Zapada tretiraju se kao zakon za čitav svet
Zapadne države poslednjih godina svoju sankcionu politiku sve otvorenije prenose sa finansijskih institucija i na more. Brodovima se uskraćuju osiguranje, pristup lukama i servisiranje, proveravaju se zastave i vlasničke strukture, a posade se suočavaju sa mogućnošću nasilnog ukrcavanja.
Britanija je u junu presrela tanker „Smyrtos“ u Lamanšu nakon što je isplovio iz ruske luke Ust-Luga. Operaciju su izveli komandosi Kraljevskih marinaca i pripadnici Nacionalne agencije za borbu protiv kriminala, uz podršku helikoptera, aviona, fregate i minolovca.
London je akciju predstavio kao udar na ruske prihode od nafte. Brod je zadržan na osnovu britanske procene da pripada sistemu kojim Moskva zaobilazi sankcije, iako te mere nisu deo opšteg međunarodnog režima koji obavezuje sve države i sve brodove na otvorenom moru.
Francuska je ranije zaustavljala tankere, proveravala njihove registracije i zadržavala plovila pod sumnjom da učestvuju u transportu ruske nafte. Pariz i London zatim su otvoreno najavili nastavak sličnih operacija.
Sankcije koje su usvojile Evropska unija, Velika Britanija, Sjedinjene Države i njihovi partneri ne predstavljaju automatski svetski zakon. Veliki deo država ih nije prihvatio, dok se brodovi pod afričkim, azijskim i drugim zastavama formalno ne nalaze pod jurisdikcijom evropskih prestonica dok plove međunarodnim vodama.
Zapadne vlade pokušavaju da pravni osnov pronađu u pitanjima registracije, bezbednosti plovidbe, validnosti zastave i ekoloških rizika. Moskva takve argumente opisuje kao izgovor za zaustavljanje legalnog izvoza i primenu ekonomskih sankcija vojnom silom.
Irska dobila pravo na prisilno ukrcavanje
Irske vlasti dodatno su proširile ovlašćenja nacionalnih oružanih snaga i omogućile mornaričkom osoblju da se prinudno ukrcava na civilne brodove.
Zvanično obrazloženje Dablina jeste borba protiv kršenja sankcija uvedenih Rusiji. Nova pravila otvaraju mogućnost da irske snage presreću trgovačka plovila u Atlantskom okeanu i proveravaju njihov teret, registraciju i veze sa ruskim izvozom.
Ruski ambasador u Irskoj Jurij Filatov upozorio je irsku vladu da bi primena takvih mera na ruske brodove imala ozbiljne posledice. Prema njegovim rečima, Dablin je unapred obavešten da Moskva neće prihvatiti preglede ili zadržavanje svojih plovila u međunarodnim vodama.
Filatov je izjavio da će svaki pokušaj prisilnog ukrcavanja na ruski brod biti smatran pomorskom piraterijom. Naglasio je da bi takav potez povukao „najozbiljnije posledice“ za irsku stranu.
Irsko Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova nisu odgovorili na izjavu ruskog ambasadora. Nova ovlašćenja ipak stvaraju još jednu moguću tačku direktnog kontakta između ruske flote i oružanih snaga evropske države.
Irska mornarica nije među najvećim pomorskim snagama NATO-a, ali njen položaj uz atlantske prilaze Evropi daje joj pristup rutama kojima tankeri izlaze iz Severnog mora prema udaljenim tržištima.
Rusi već pokazali kako izgleda vojni odgovor
Prvi otvoreni znak nove ruske politike pojavio se 20. jula kod britanske obale. Raketni patrolni brod „Neustrašimi“ izveo je vežbu sa bojevom municijom u Lamanšu, na približno 74 kilometra južno od Plimuta.
Britanski patrolni brod HMS „Tyne“ pratio je rusku jedinicu kada ga je posada „Neustrašimog“ obavestila da počinje gađanje i zatražila da se udalji iz opasne zone. Britanski brod promenio je položaj, posle čega je ruska posada otvorila vatru i nastavila vežbu približno pola sata.
Francuski vojni avion kružio je u blizini i radio-vezom tražio objašnjenje namera ruske posade. Odgovor je dobio, ali pokušaja da se vežba zaustavi nije bilo, jer se ruski brod nalazio u međunarodnim vodama.
Događaj je usledio neposredno posle britanskog zadržavanja „Smyrtosa“ i ranijih francuskih akcija protiv tankera. „Neustrašimi“ je pokazao da ruski ratni brodovi mogu da koriste ista pravila slobodne plovidbe na koja se zapadne mornarice pozivaju kada operišu u blizini ruskih, kineskih ili iranskih granica.
Ruski senator Dmitrij Rogozin tada je predlagao još radikalniji odgovor. Pozvao je da tankeri koji prevoze rusku naftu budu minirani i uništeni u slučaju nasilnog odvođenja u stranu luku, uz procenu da bi eksplozije i veliko izlivanje nafte naterali zapadne države da odustanu od presretanja.
Ta ideja nije postala zvanična politika Moskve, ali je pokazala koliko brzo ekonomski rat može da se pretvori u pomorski sukob sa ljudskim žrtvama i ekološkim posledicama.
Od pojedinačnih zaplena do vojnih konvoja
Sve do sada operacije izvođene su isključivo protiv tankera koji nisu imali nikakvu zaštitu. Evropski komandosi bi se spustili iz helikoptera uz pratnju kramera i propagande, posada bi bila stavljena pod kontrolu, a brod odveden prema luci ili sidrištu radi „pregleda“.
Dolazak „Admirala Levčenka“ kod Femarna uvodi potpuno novu okolnost. Evropski brod koji pokuša da zaustavi tanker sada mora da računa sa ruskom mornaricom koja se nalazi u istom području, prati radio-saobraćaj i može da zahteva prekid operacije.
Međutim, vojna pratnja ipak nije trajno rešenje za Moskvu, jer ruska flota ne može da prati i štiti svaki tanker na svim rutama kojima se izvozi ruska nafta. Takođe, svaka greška u proceni, previše agresivan manevar, pokušaj blokiranja kursa ili upozoravajući pucanj mogli bi da dovedu do incidenta između ratnih brodova.
Spor oko jednog tankera i tereta nafte tada više ne bi bio pitanje sankcija, vlasničkih papira ili validnosti zastave. Postao bi direktan vojni sukob između grupe država čije strateške snage svakodnevno održavaju spremnost za mnogo širu konfrontaciju.
„Severomorsk“ je krajem juna završio patrolu kod nemačke obale, ali prostor nije ostao prazan. Kod ostrva Femarn pojavio se „Admiral Levčenko“, čime je ruska pratnja tankerskih ruta dobila oblik smene ratnih brodova, a ne povremenog prolaska jedne jedinice.
