Rusi otvorili vatru 74 kilometra od Britanije: raketni patrolni brod „Neustrašimi“ udaljio HMS Tyne

Ruski raketni patrolni brod „Neustrašimi“ izveo je vežbu sa bojevom municijom u Lamanšu, na približno 40 nautičkih milja, odnosno oko 74 kilometra južno od britanskog grada Plimuta. Gađanje je održano 20. jula u međunarodnim vodama i trajalo je oko pola sata. Britansko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je ruski ratni brod otvorio vatru dok ga je pratio patrolni brod Kraljevske mornarice HMS Tyne.

Pre početka vežbe, ruski raketni patrolni brod obavestio je britanski o nameri da koristi bojevu municiju i zatražio da se udalji na bezbednu poziciju. HMS Tyne je promenio položaj, nakon čega je „Neustrašimi“ oko 9.30 časova započeo gađanje. Britanska mornarica nije pokušala da spreči vežbu, pošto se ruski brod nalazio izvan teritorijalnih voda Ujedinjenog Kraljevstva.

Francuski vojni avion takođe je kružio u području i uspostavio radio-vezu sa brodom, tražeći pojašnjenje namera što je i dobio. Nije saopšteno koje je oružje korišćeno niti u kom pravcu su projektili ispaljivani. Događaj je bio zakonit, ali daleko od rutinskog, jer se vežbe sa bojevom municijom retko izvode tako blizu britanske obale i jedne od najprometnijih pomorskih ruta na svetu.

Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kraljevska mornarica pratila čitavu vežbu i nastavila nadzor kretanja ruskog broda. Portparol ministarstva naglasio je da su britanske snage ostale spremne da zaštite nacionalnu bezbednost zemlje, prenosi njihov Skaj. Takva formulacija nije promenila osnovnu činjenicu da London nije imao pravni osnov da zabrani gađanje. Ruski brod nalazio se u međunarodnim vodama, izdao je bezbednosno upozorenje i dao britanskoj posadi dovoljno vremena da napusti opasnu zonu.

Ruska fregata rekla britanskom brodu da se udalji

„Neustrašimi“ je raketni patrolni brod Baltičke flote, taktičkog broja 712, i vodeća jedinica projekta 11540 „Jastreb“. U zapadnoj vojnoj klasifikaciji uglavnom se svrstava među fregate, međutim, ruska mornarica ga zvanično vodi kao patrolni brod. Namenjen je protivpodmorničkim, protivbrodskim i patrolnim zadacima. Brod je dugačak približno 130 metara i naoružan je raketnim, artiljerijskim i protivvazdušnim sistemima.

Glavno artiljerijsko oružje čini top kalibra 100 milimetara, sposoban da ispali do približno 50 granata u minuti. Brod poseduje i višecevne rotacione topove za neposrednu protivvazdušnu odbranu, kao i rakete namenjene dejstvu protiv površinskih i vazdušnih ciljeva. Britanske vlasti nisu potvrdile da li je tokom vežbe korišćen top kalibra 100 milimetara, laki protivvazdušni topovi ili drugo naoružanje. Trajanje gađanja od 30 minuta ukazuje na plansku vežbu, a ne na kratku proveru pojedinačnog sistema.

Posebnu pažnju privukao je način na koji je ruska posada komunicirala sa HMS Tyne. Moskva nije tražila britansku dozvolu, već je obavestila patrolni brod da počinje gađanje i naložila mu da se udalji. Britanska posada postupila je prema upozorenju i promenila poziciju. Ruska fregata je nakon toga otvorila vatru, dok su HMS Tyne i francuski avion nastavili da je prate sa bezbedne udaljenosti.

Takav razvoj događaja u britanskim medijima predstavljen je kao neuobičajena demonstracija ruske vojne aktivnosti blizu obale Ujedinjenog Kraljevstva. Sa ruske strane, vežba je mogla da posluži kao pokazivanje da zapadne mornarice ne mogu da ograničavaju kretanje i obuku ruskih brodova izvan svojih teritorijalnih voda.

Bezbednosna upozorenja predstavljaju standardnu proceduru prilikom izvođenja gađanja na otvorenom moru. Država čiji brod koristi bojevu municiju mora da upozori ostala plovila, odredi opasnu zonu i preduzme mere kako civilni i vojni saobraćaj ne bi bio ugrožen. Prisutnost stranih ratnih brodova ne menja taj režim. Sve dok se vežba odvija izvan teritorijalnih voda i uz odgovarajuće upozorenje, obalska država može da prati događaj, ali ne i da ga automatski zabrani.

Lamanš postaje prostor otvorenog nadmetanja

Ruski ratni brodovi poslednjih godina sve češće prolaze kroz Lamanš pod neposrednim nadzorom britanskih i francuskih snaga. Svako takvo kretanje prati se radarima, avionima i patrolnim brodovima, dok se fotografije susreta redovno objavljuju kao dokaz stalne pripravnosti zapadnih mornarica.

Vežba „Neustrašimog“ otišla je korak dalje. Ruski brod nije samo prošao kroz područje, već je privremeno uspostavio zonu gađanja i naveo britanski brod koji ga je pratio da promeni položaj. Ruski brodovi koriste se i za nadzor ili pratnju tankera koje zapadne države svrstavaju u takozvanu rusku „flotu u senci“. Reč je o plovilima koja prevoze rusku naftu neobazirući se na sankcije i ograničenja koja su uvele zapadne zemlje.

Prisustvo fregata uz takve rute ima pre svega funkciju odvraćanja. Britanski i francuski brodovi mogu da prate tankere, proveravaju njihovu putanju i prikupljaju podatke, ali se rizik bilo kakve intervencije drastično povećava kada se u blizini nalazi naoružan ruski ratni brod.

London i Pariz ranije su zaustavljali i otimali pojedina plovila povezana sa ruskim izvozom, pravdajući takve operacije sopstvenim sankcijama, nepravilnim registracijama ili bezbednosnim razlozima. Sankcije koje je uvela jedna grupa država ne mogu same po sebi da opravdaju takve poteze u međunarodnim vodama. Kritičari zato te intervencije opisuju kao piratsko ponašanje i kršenje slobode plovidbe, posebno jer se sprovode izvan teritorijalnih voda.

Vežba kod Plimuta zato nije bila samo obuka posade i provera brodskog naoružanja. Fregata Baltičke flote pokazala je da Rusija namerava da koristi ista pravila slobodne plovidbe na koja se pozivaju zapadne mornarice kada svoje ratne brodove šalju u Crno, Baltičko, Barencovo ili Južnokinesko more.

Britanija je pratila ruski brod, Francuska je podigla avion, a „Neustrašimi“ je bez ikakvih problema završio svoje tridesetominutno gađanje i nastavio plovidbu međunarodnim vodama.