Sjedinjene Države upravo odlikuju pilote F-22 koji su učestvovali u najosetljivijim misijama protiv Irana, dok Pentagon istovremeno ponovo povećava vojno prisustvo oko te zemlje. Šestorica pilota dobila su Distinguished Flying Cross za ulogu u operaciji Midnight Hammer iz juna 2025, dok je sedmi odlikovan za vođenje F-22 formacije koja je štitila udarnu grupu u neprijateljskom vazdušnom prostoru. Gotovo istovremeno, USS Theodore Roosevelt krenuo je iz San Dijega prema zoni američke Centralne komande, čime se otvara mogućnost da se na Bliskom istoku ponovo nađu tri američke udarne grupe nosača aviona.
Midnight Hammer bio je mnogo više od leta sedam bombardera B-2 prema iranskim nuklearnim postrojenjima. U operaciji je učestvovalo oko 125 američkih aviona, dok su B-2 na Fordo i Natanz bacili ukupno 14 penetracionih bombi GBU-57 Massive Ordnance Penetrator. F-22 su bili deo borbene formacije koja je išla ispred i oko bombardera, sa zadatkom da obezbedi vazdušnu prevlast, zaštiti udarnu grupu i drži otvoren prolaz kroz branjeni vazdušni prostor.
Raptor se potom vratio nad Iran početkom 2026. u mnogo široj operaciji Epic Fury, ovog puta i u direktnim udarnim zadacima. CENTCOM je objavio da su F-22 početkom marta dejstvovali po iranskoj protivvazdušnoj odbrani i drugim ciljevima, uključujući infrastrukturu povezanu sa Fordom i Natanzom, dok su u prvih devet dana izveli više od 200 borbenih letova. Odlikovanja stižu u trenutku kada Donald Tramp ponovo govori o mogućnosti jačeg bombardovanja Irana, a američka mornarica šalje dodatne brodove, avione i hiljade ljudi prema regionu.
Šest pilota F-22 odlikovano za Midnight Hammer
Četvorica nagrađenih pilota pripadaju 94. lovačkoj eskadrili 1. lovačkog krila u bazi Langli, dok su dvojica iz 149. lovačke eskadrile Vazduhoplovne nacionalne garde Virdžinije. General Adrijan Spejn, komandant Air Combat Command, uručio im je Distinguished Flying Cross 31. avgusta tokom ceremonije u bazi Langli. Zvanična fotografija američkog ratnog vazduhoplovstva eksplicitno navodi da je svih šest nagrađeno za delovanje tokom operacije Midnight Hammer.
Distinguished Flying Cross dodeljuje se za junaštvo ili izuzetno dostignuće tokom leta i predstavlja četvrto najviše američko vojno priznanje za junaštvo. Sam Air Combat Command naglašava da se medalja dodeljuje retko i da zahteva postupke daleko iznad uobičajenog izvršenja zadatka. Američko ratno vazduhoplovstvo ove godine već je istim priznanjem odlikovalo pilote F-16, posade tankera i druge učesnike Midnight Hammera.
Spejn je u opisu zadatka F-22 bio prilično direktan: njihov posao bio je obezbeđivanje vazdušne prevlasti. Prema njegovim rečima, bombarderi i ostatak formacije oslanjali su se na Raptore da očiste vazdušni prostor, zaštite grupu od pretnji sa zemlje i obezbede prolaz kroz snažno branjen prostor. Detaljni citati iz obrazloženja medalja, identitet pilota i precizni taktički postupci ostali su tajni iz razloga operativne bezbednosti.
Sedam B-2, 14 bombi od po 13,6 tona i F-22 ispred njih
Midnight Hammer ostao je najpoznatiji po sedam B-2 Spirit koji su u dugoj misiji iz SAD stigli do Irana i upotrebili GBU-57. Svaka od tih bombi teška je približno 13,6 tona i napravljena je upravo za probijanje duboko ukopanih i ojačanih objekata. Fordo, Natanz i Isfahan bili su centralni ciljevi američke operacije, pri čemu su B-2 korišćeni protiv podzemnih postrojenja, a druga sredstva protiv ostalih elemenata ciljnog kompleksa.
F-22 nije nosio ogromne penetracione bombe, ali je imao posao bez kojeg čitava formacija postaje mnogo ranjivija. Lovac je konstruisan prvenstveno za vazdušnu prevlast, sa malom radarskom uočljivošću, velikom brzinom bez dopunskog sagorevanja, snažnim radarom i sposobnošću da deluje duboko unutar protivničke mreže senzora. Njegova uloga u takvoj operaciji nije samo obaranje neprijateljskog aviona, već uklanjanje ili odvraćanje svega što može da ugrozi mnogo vrednije bombardere.
F-22 je tokom Midnight Hammera delovao zajedno sa F-35, F-16 i drugim avionima koji su činili složen prateći paket oko bombardera. Vazdušni tankeri omogućili su višestruko dopunjavanje gorivom, dok su komunikacioni, izviđački i elektronski sistemi povezivali formaciju tokom čitavog napada. Američko ratno vazduhoplovstvo nije objavilo sve detalje o tome koje je konkretne pretnje svaki tip aviona preuzeo tokom prodora.
F-22 se 2026. vratio nad Iran u drugačijoj ulozi
Mnogo više detalja objavljeno je o njegovom angažovanju tokom Epic Fury, operacije koju je CENTCOM pokrenuo 28. februara 2026. Američki zvanični materijal navodi F-22 među širokim spektrom korišćenih platformi, zajedno sa B-1, B-2, B-52, F-15, F-16, F/A-18, F-35, A-10, EA-18G i drugim avionima. Do 23. marta CENTCOM je tvrdio da su američke snage izvele više od 9.000 borbenih letova i napale više od 9.000 ciljeva.
U zasebnom materijalu CENTCOM je opisao mnogo konkretniju ulogu Raptora. Prema toj verziji događaja, F-22 su 1. marta napali ili potisnuli baterije S-300 i iranskog Bavar-373 kako bi otvorili prolaze za sledeće udarne formacije. Od 1. do 9. marta izveli su više od 200 borbenih letova i koristili GBU-39/B i GBU-32 protiv različitih ciljeva, prema tvrdanjama Pentagona.
Američka komanda tvrdi i da su gađani objekti povezani sa postrojenjima Fordo i Natanz, kao i komandne tačke IRGC-a i druga vojna infrastruktura. CENTCOM navodi da su F-22 delovali zajedno sa B-2 i EA-18G Growler u udarnim paketima namenjenim savladavanju iranske integrisane protivvazdušne odbrane. Tvrdnja da iranski radari tokom tih letova nisu uspeli da prate Raptore takođe potiče od američke komande i predstavlja američku procenu učinka operacije.
Sedmi pilot odlikovan je za misiju o kojoj Pentagon ne govori mnogo
Posebno je zanimljiv sedmi F-22 pilot, čiji identitet nije objavljen. General-potpukovnik Džejson Hajnds uručio mu je odlikovanje “Distinguished Flying Cross”, 22. septembra u Esenu u Nemačkoj zbog vođenja formacije F-22 koja je štitila udarni paket pri ulasku i izlasku iz osporavanog vazdušnog prostora. Zvanična objava USAFE ne navodi naziv operacije niti otkriva gde se tačno misija odigrala, osim da je bila u zoni odgovornosti CENTCOM-a.
Pilot je, kako se tvrdi, više od sat vremena vodio formaciju zaduženu za zaštitu drugih aviona i donosio odluke uz vrlo malo vremena za reakciju. USAFE navodi da je grupa bila izložena neprijateljskim pretnjama i da je njegova reakcija omogućila udarnom paketu da izvrši misiju i bezbedno se vrati. Hajnds je ocenio da su njegove odluke direktno obezbedile vreme i slobodu delovanja ostatku formacije.
Časopis Air & Space Forces povezuje svih sedam nagrada sa Midnight Hammerom, ali zvanično saopštenje o sedmom pilotu ne izgovara naziv te operacije. Američke komande odbile su da objave dodatne detalje o misiji, citate iz obrazloženja medalje ili identitet pilota. Ostaje tvrdnja da je vodio F-22 formaciju u zaštiti udarne grupe tokom borbenog zadatka na Bliskom istoku.
USS Theodore Roosevelt ide prema Bliskom istoku
Dok se pilotima dele medalje za prethodno zarađene napade, Pentagon šalje još jednu udarnu grupu nosača aviona prema istom regionu. USS Theodore Roosevelt napustio je San Dijego 27. septembra sa Carrier Air Wing 11 i pratećim brodovima, a američki zvaničnici potvrdili su da je odredište zona Centralne komande. USNI je prvobitno naveo da bi Roosevelt trebalo da smeni USS George Washington, ali najnoviji američki izvori ostavljaju otvorenu mogućnost da se raspoređivanja određeno vreme preklapaju.
USS George H.W. Bush i USS George Washington već se nalaze u regionu, dok je prisutna i amfibijska grupa USS Boxer. Dolazak Theodore Roosevelta mogao bi tokom kraja oktobra ili novembra da dovede do istovremenog prisustva tri udarne grupe nosača, mada Pentagon još nije potvrdio koliko bi dugo takav raspored trajao. Poslednji put su se tri američka nosača istovremeno našla u regionu tokom aprila 2026, prvi put još od 2003. godine.
Sa Rooseveltom prema regionu ide više od 7.000 mornara, dok USS Makin Island Amphibious Ready Group nosi približno 2.000 marinaca 13. Marine Expeditionary Unit. Makin Island prate USS Anchorage i USS John P. Murtha, pa novo pomeranje zajedno obuhvata oko 9.000 ljudi. Ukoliko se sve grupe istovremeno nađu u zoni, broj američkih mornara i marinaca u regionu prešao bi 20.000, uz stotine borbenih i pomoćnih aviona.
Patriot baterije čuvaju saudijsku naftu i katarski gas
Pomeranje nosača nije jedino trenutno američko pojačanje. Prema informacijama koje je Axios dobio od američkih zvaničnika i regionalnog izvora, Pentagon je poslednjih nedelja poslao još dve baterije Patriot u Persijski zaliv. Jedna je raspoređena u Saudijskoj Arabiji radi zaštite važnog naftnog objekta, dok druga u Kataru treba da štiti gasnu infrastrukturu.
Takav raspored pokazuje da Vašington ne razmišlja samo o sopstvenim ofanzivnim mogućnostima već i o odgovoru koji bi mogao da usledi posle novog napada. Saudijska Arabija i Katar prethodno su izražavali zabrinutost da bi udari na iransku energetsku infrastrukturu mogli da izazovu napade na njihove naftne i gasne objekte. CENTCOM nije javno komentarisao detalje novog raspoređivanja Patriota.
Pitanje protivraketne odbrane posebno je osetljivo posle višemesečne potrošnje presretača u regionu. Američka vojska tokom rata sa Iranom koristi velike količine Patriota i drugih sistema, dok istovremeno mora da održava zalihe za Evropu i Indo-Pacifik. Slanje novih baterija prema Zalivu zato predstavlja još jedan pokazatelj koliko ozbiljno Pentagon računa sa mogućnošću nove eskalacije.
Tramp ostavlja otvorenu mogućnost novih udara
Donald Tramp je u intervjuu za časopis Time, objavljenom 1. oktobra, upitan da li bi SAD mogle da pojačaju bombardovanje Irana posle izbora 3. novembra. Njegov odgovor bio je kratak – rekao je da je to moguće, dok je istovremeno odbio poslednji iranski predlog kao nedovoljan. Nije precizirao ciljeve niti obim eventualne nove faze operacija.
Iran je preko posrednika ponudio aranžman koji bi uključivao ponovno normalizovanje plovidbe kroz Ormuski moreuz i pregovore o sankcijama i drugim otvorenim pitanjima. Vašington predlog za sada nije prihvatio, dok se indirektni kontakti nastavljaju paralelno sa novim vojnim raspoređivanjem. Teheran istovremeno priprema mogućnosti za snažniji odgovor ukoliko SAD obnove veliku kampanju udara.
Vremenski sled je teško ignorisati: američko ratno vazduhoplovstvo javno odlikuje pilote F-22 koji su otvarali put udarnim grupama nad Iranom, dok mornarica ka istom regionu šalje još jedan nosač aviona i amfibijsku grupu. Patriot baterije već se raspoređuju oko ključnih energetskih objekata država Zaliva, a predsednik SAD javno ostavlja mogućnost novih napada posle novembarskih izbora. Pentagon još nije objavio da je odluka o novoj kampanji doneta, ali fizičko raspoređivanje snaga daje Vašingtonu mnogo širi izbor sredstava ukoliko takva odluka usledi.
