Podmornička trka ponovo se vratila tempom koji podseća na Hladni rat. Kina ubrzano gradi nove platforme, SAD i Rusija održavaju velike nuklearne flote, Indija širi strateški program, Japan i Južna Koreja ulažu u vrhunske dizel-električne podmornice, dok Iran i Severna Koreja brojnost grade kroz manje, obalske i specijalizovane platforme.
Ipak, rangiranje po ukupnom broju podmornica može da zavara. Jedna američka nuklearna podmornica klase „Virdžinija“ ili ruska „Jasen“ ne može se porediti sa malom obalskom podmornicom za infiltraciju. Broj je važan, ali ne govori sve: presudni su pogon, tišina, senzori, rakete, obuka posade, održavanje, industrijska baza i sposobnost da se podmornica pošalje daleko od matičnih voda.
Prema procenama Global Firepowera za 2026. godinu, ovo je deset najvećih podmorničkih flota sveta po ukupnom broju plovila.
1. Rusija — 66 podmornica
Rusija se nalazi na vrhu liste sa 66 podmornica, uz isti ukupan broj isti kao Sjedinjene Države. Ipak, njena flota je mešavina modernih nuklearnih platformi i starijih sovjetskih konstrukcija koje su i dalje u službi.
Najteži deo ruske podmorničke moći čine strateške podmornice klase „Borej“, naoružane balističkim raketama „Bulava“. One su deo nuklearne trijade i služe za odvraćanje, ne za klasičnu pomorsku borbu. Uz njih dolaze višenamenske nuklearne podmornice klase „Jasen“, projektovane za lov na brodove, podmornice i ciljeve na kopnu.
Rusija, poput mnogih sa liste, i dalje koristi i starije klase, uključujući platforme nasleđene iz sovjetskog perioda. To povećava broj, ali stvara težak problem održavanja. Ruska prednost je iskustvo, velika tradicija podmorničke gradnje, dubina Arktika i sposobnost delovanja u Severnom Atlantiku i Pacifiku. Slabost je neravnomerna modernizacija: najnovije podmornice su opasne, ali manji deo flote nosi godine, zastarele sisteme i visoke troškove remonta.
Uvođenjem hipersoničnog „Cirkona“ na pojedine podvodne platforme otvorili su posebnu kategoriju svima. Poseban slučaj je „Posejdon“, nuklearno pogonjeno autonomno podvodno sredstvo „neograničenog“ dometa. Platforme poput „Belgoroda“ i buduće klase „Habarovsk“ daju Rusiji kategoriju podvodnog oružja za koje u arsenalima drugih država za sada ne postoji pandan.
Ruska podmornička flota ostaje jedno od retkih sredstava kojim Moskva može globalno da pritisne bilo koga, posebno kroz nuklearno odvraćanje i sposobnost da krstarećim raketama i novim torpedo-dronovima neograničenog dometa gađa ciljeve bilo gde.
2. Sjedinjene Države — 66 podmornica
Američka podmornička flota takođe broji 66 podmornica, ali se od ruske razlikuje po jednoj ključnoj stvari: sve su nuklearne. SAD ne koriste dizel-električne podmornice, već isključivo nuklearni pogon, što svakoj daje ogroman domet, brzinu, autonomiju i sposobnost stalnog delovanja daleko od obala.
Okosnicu flote čine napadne podmornice klase „Virdžinija“ i starije „Los Anđeles“, strateške podmornice klase „Ohajo“ sa balističkim raketama, kao i vođeno-raketne verzije „Ohaja“ pretvorene u nosače velikog broja krstarećih raketa. Klasa „Virdžinija“, posebno Block V, smatra se jednim od najnaprednijih napadnih podmorničkih sistema na svetu.
Prednost SAD nije samo u podmornicama, već u mreži: sateliti, podvodni senzori, baze, logistika, nosači aviona, avioni za protivpodmorničku borbu i saveznici širom sveta. Američka podmornica nije izolovano plovilo, već deo globalnog sistema.
Problem je industrijski tempo. Američka brodogradnja teško prati istovremenu potrebu za novim „Virdžinijama“, budućim strateškim podmornicama klase „Kolumbija“ i obavezama prema AUKUS-u. SAD imaju najujednačeniju i najmoderniju flotu po kvalitetu, ali Kina ih pritiska tempom gradnje koji Vašington sve teže prati.
3. Kina — 61 podmornica
Kina je ubedljivo najbrže rastuća sila na svetu generalno pa i podmornička. Sa 61 podmornicom približila se Rusiji i SAD, a njen industrijski tempo postao je ključni faktor globalne pomorske ravnoteže. Prema zapadnim procenama, Kina je poslednjih godina porinula više novih podmornica nego SAD i Rusija zajedno u istom periodu. Prethodnih pet godina porinuli su oko 24 podmornice, dok je Rusija porinula oko 12, a SAD oko 7.
Kineska flota uključuje nuklearne napadne podmornice tipa 093 i 093A „Šang“, novije vođeno-raketne varijante koje se povezuju sa oznakom 093B, kao i strateške podmornice tipa 094 „Đin“ sa balističkim raketama JL-3 i tip 095. Pored toga gradi i nove klase. Uz njih, Kina održava i značajan broj dizel-električnih podmornica, namenjenih prvenstveno operacijama u obalnim i regionalnim vodama.
Kineska snaga je u brodogradilištima. Nedavno su utrostručili proizvodnju nuklearnih podmornica. Peking može brzo da gradi, testira i uvodi nove platforme, dok istovremeno širi flotu razarača, fregata, nosača aviona i satelitsko-izviđačku mrežu brže od svih ostalih zemalja ukupno. Slabost ostaje tišina nuklearnih podmornica u poređenju sa najboljim američkim i ruskim platformama, mada se taj jaz smanjuje.
Za SAD i saveznike, kineske podmornice su najvažnije u Indo-Pacifiku: oko Tajvana, Južnog kineskog mora, Istočnog kineskog mora i pravaca prema Guamu. Kineska flota više nije samo obalska zaštita; postaje sredstvo za osporavanje američkog pristupa čitavom regionu.
4. Iran — 25 podmornica
Iran je visoko na listi sa 25 podmornica, ali njegov slučaj najbolje pokazuje zašto broj ne sme da se čita kao čista borbena moć. Iranska flota nije okeanska nuklearna sila, već pre svega obalski i asimetrični alat za Persijski zaliv, Omanski zaliv i Ormuski moreuz.
Najveće iranske podmornice su ruske dizel-električne klase „Kilo“, lokalno označene kao „Tarek“. One daju Teheranu ozbiljniji podvodni kapacitet za patroliranje i potencijalno dejstvo protiv brodova. Međutim, većinu brojnosti čine manje domaće podmornice, uključujući klase „Gadir“ i druge patuljaste platforme namenjene plitkim vodama, infiltraciji, miniranju i napadima iz zasede.
Iranska strategija nije ravnopravna borba sa američkom flotom na otvorenom moru. Ona je zasnovana na gužvi, geografiji i riziku. Ormuski moreuz je uzak, plitak i ekonomski presudan. Mala, teško uočljiva podmornica u takvom prostoru može biti opasnija nego što bi njena veličina sugerisala.
Teheran računa na kombinaciju podmornica, brzih čamaca, mina, raketa sa obale, dronova i protivbrodskih sistema. Njegova podmornička flota nije tehnološki vrh, ali je uklopljena u asimetrični model koji treba da podigne cenu svake pomorske operacije protiv Irana.
5. Severna Koreja — 24 podmornice
Severna Koreja ima 24 podmornice, ali većina te flote je stara, mala i ograničena. U pitanju su uglavnom obalske i patuljaste podmornice, uključujući klase „Romeo“ i „Sang-O“, projektovane za infiltraciju, specijalne operacije, napade iz blizine i dejstvo u ograničenom prostoru.
Pjongjang ne može da se poredi sa SAD, Rusijom ili Kinom po kvalitetu platformi. Njegova prednost je drugačija: tajnost, blizina ciljeva, nepredvidivost i spremnost na rizične operacije. Korejsko poluostrvo ima uske vode, složenu obalu i stalnu vojnu napetost, što daje prostor i starijim podmornicama da imaju određenu ulogu.
Severna Koreja poslednjih godina nastoji da podigne podmorničku priču na viši nivo kroz projekte povezane sa balističkim raketama lansiranim iz podmornica. Takve platforme su daleko od standarda najvećih nuklearnih sila, ali politički imaju veliku težinu: Pjongjang želi da pokaže da nuklearni arsenal neće zavisiti samo od kopnenih lansera.
Pominje se i razvoja nuklearnog pogona, što bi, ako se materijalizuje do kraja, dosta promenilo karakter flote. Za sada, severnokorejske podmornice ostaju brojna, zastarela, ali neprijatna pretnja u regionalnom sukobu.
6. Japan — 23 podmornice
Japan ima 23 podmornice i verovatno najkvalitetniju konvencionalnu podmorničku flotu na svetu. Za razliku od Irana ili Severne Koreje, japanska brojnost ne dolazi iz malih i starih platformi, već iz modernih dizel-električnih podmornica projektovanih za tihi rad, dugotrajno patroliranje i lov u složenim vodama Indo-Pacifika.
Nova klasa „Taigei“ uvodi litijum-jonske baterije umesto tradicionalnih olovno-kiselih sistema. To povećava izdržljivost pod vodom, ubrzava punjenje i omogućava bolje performanse bez nuklearnog pogona. Japan je ranije već izgradio reputaciju klasom „Sorju“, a „Taigei“ predstavlja nastavak iste škole: tihi dizajn, dobra senzorska oprema i visok nivo posade.
Tokio planira ukupno deset podmornica klase „Taigei“, što pokazuje da ne gradi samo zamenu, već širi i modernizuje podvodni sloj flote. Razlog je jasan: Kina sve agresivnije deluje oko brojnih ostrva, Severna Koreja razvija rakete, Rusija održava prisustvo na severu Pacifika, a Tokijo je spreman da deluje kao produžena ruka SAD.
Japanske podmornice nisu nuklearne, ali su u regionalnom scenariju izuzetno ozbiljan protivnik. Njihova uloga je čuvanje morskih prolaza, praćenje kineskih i ruskih podmornica, zaštita ostrvskog lanca i podrška američkoj strategiji zatvaranja pristupa Pacifiku.
7. Južna Koreja — 22 podmornice
Južna Koreja ima 22 podmornice i jednu od najbrže sazrevajućih podmorničkih industrija na svetu. Njena flota je nastala iz nemačke tehnološke osnove, ali se razvila u domaći program koji sada proizvodi ozbiljne regionalne platforme.
Okosnicu čine klase „Son Von-il“ i „Dosan An Čangho“. Prva je zasnovana na nemačkom tipu 214, dok druga predstavlja veliki domaći iskorak. Klasa „Dosan An Čangho“ posebno je važna jer uključuje sposobnost lansiranja balističkih raketa iz podmornice, što Južnoj Koreji daje jedinstven regionalni kapacitet među konvencionalnim flotama.
Seul gleda na podmornice kroz dve pretnje: Severnu Koreju i širu kinesku pomorsku ekspanziju. Protiv Pjongjanga, podmornice služe za odvraćanje, nadzor i mogućnost udara po kopnenim ciljevima. Protiv većih sila, one su deo šire strategije opstanka u vodama gde bi površinski brodovi bili izloženiji.
Južna Koreja otvoreno pokazuje ambicije za nuklearni pogon, mada politička i tehnološka ograničenja ostaju ozbiljna. Njena industrija već gradi podmornice za izvoz i nudi velike konvencionalne platforme poput KSS-III, što je čini jednim od glavnih izazivača evropskim proizvođačima.
8. Indija — 18 podmornica
Indija se nalazi na osmom mestu sa 18 podmornica, ali je njena pozicija važnija nego što broj govori. Nju Delhi gradi flotu za dva pravca: Pakistan u Arabijskom moru i Kina u Indijskom okeanu. Uz to, Indija razvija sopstvenu nuklearnu podmorničku komponentu, što je svrstava u malu grupu država koje žele punu stratešku trijadu.
Indijska flota uključuje dizel-električne podmornice ruske klase „Kilo“, nemačko-projektovane „Šišumar“ i francuske „Kalvari“, zasnovane na tipu „Skorpen“. To je tehnički raznovrsna, ali logistički zahtevna struktura. Svaka klasa ima različite sisteme, održavanje, senzore i zahteve za obuku.
Najvažniji deo indijskog programa su strateške nuklearne podmornice klase „Arihant“. Indija je već uvela više takvih platformi, a INS „Aridhaman“ dodatno potvrđuje napor da se stvori pouzdana morska komponenta nuklearnog odvraćanja. To je za Indiju ključno zbog Kine, koja širi mornaricu i sve češće ulazi u Indijski okean.
Slabost Indije je tempo. Projekti traju dugo, nabavke se razvlače, a modernizacija ne prati uvek ambicije. Ipak, kada se gledaju geopolitički položaj, nuklearni program i potreba da se kontroliše Indijski okean, indijska podmornička flota ima mnogo veću stratešku težinu od same brojke 18.
9. Turska — 14 podmornica
Turska ima 14 podmornica i najveću podmorničku flotu među državama istočnog Mediterana. Njena snaga ne leži u nuklearnom pogonu, već u geografiji. Turska kontroliše moreuze, izlaz iz Crnog mora, deo istočnog Mediterana i prostor između Balkana, Kavkaza, Bliskog istoka i severne Afrike.
Turska flota se oslanja na nemačke dizel-električne konstrukcije, uključujući starije tipove 209 i novije podmornice tipa 214TN klase „Reis“, koje uvode pogon nezavisan od vazduha. To omogućava duži boravak pod vodom bez izranjanja i povećava vrednost turskih podmornica u zatvorenim i poluzatvorenim morima.
Za Ankaru, podmornice su sredstvo odvraćanja protiv Grčke, pritiska u istočnom Mediteranu, nadzora Crnog mora i zaštite pomorskih pravaca. U slučaju velike krize, turske podmornice mogu da utiču na Egej, prilaze Kipru, istočni Mediteran i ravnotežu u NATO-u iznutra, jer Turska nije pasivna članica saveza, već sila sa sopstvenim interesima.
Turska sve više ulaže u domaće naoružanje, senzore, torpeda i protivbrodske rakete, što postepeno smanjuje zavisnost od stranih dobavljača. Broj od 14 podmornica možda ne izgleda impresivno pored SAD, Rusije i Kine, ali u geografiji u kojoj Turska deluje to je ozbiljan instrument moći.
10. Velika Britanija — 10 podmornica
Velika Britanija ima 10 podmornica, što je mnogo manje od hladnoratovskih brojki, ali su sve nuklearne i strateški važne. Kao i SAD, London se oslanja na nuklearni pogon, ali u znatno manjem obimu.
Flotu čine napadne podmornice klase „Astjut“ i starije „Trafalgar“, koje se postepeno povlače, kao i strateške podmornice klase „Vangard“ sa balističkim raketama „Trident“. „Vangard“ će u budućnosti zameniti klasa „Drednot“, dok napadne podmornice treba dugoročno da budu naslednice u okviru programa povezanog sa AUKUS-om.
Britanska podmornička flota ima dve glavne uloge. Prva je nuklearno odvraćanje, kroz stalnu patrolu strateških podmornica. Druga je podrška NATO-u u Severnom Atlantiku, GIUK prolazu, Mediteranu i operacijama uz američku mornaricu.
Problem Londona je brojnost. Sa 10 podmornica, svaka havarija, remont ili kašnjenje odmah se oseća. Velika Britanija ima visok kvalitet, ali mali inventar. Njena podmornička moć zato zavisi od toga koliko uspešno može da održava stalne patrole, prati rusku aktivnost u Atlantiku i istovremeno učestvuje u američko-britanskim planovima za Indo-Pacifik.
Britanske podmornice ostaju među najopasnijim u NATO-u, ali flota više nema dubinu koju je nekada imala. To je tipična slika savremene britanske vojske: vrhunska tehnologija, snažna nuklearna komponenta i stalni pritisak ograničenih brojeva.
