Najnoviji američki razarač klase Arleigh Burke stigao je 27. septembra u Vitijer na Aljasci, u region koji se na karti nalazi mnogo bliže Rusiji nego većini velikih baza američke mornarice. USS Ted Stevens (DDG-128) nije tamo došao zbog rutinskog raspoređivanja, već zbog ceremonije uvođenja u službu zakazane za 3. oktobar. Njegov dolazak ipak pokazuje kakav brod SAD mogu brzo da prebace prema Beringovom moru i prilazima Arktiku.
Ted Stivens pripada novoj konfiguraciji Flight III, najvećoj modernizaciji Arli Berka od nastanka klase. Spolja i dalje izgleda kao evolucija broda čiji prvi primerak služi još od 1991, ali je unutrašnja arhitektura ozbiljno promenjena zbog radara, električne energije i hlađenja. U toj kombinaciji krije se razlog zbog kojeg američka mornarica ove brodove vidi kao osnovu površinske PVO i protivraketne odbrane narednih decenija.
Rusija se sa druge strane Beringovog mora poslednjih godina ozbiljno priprema za upravo takvu vrstu pomorskog prisustva. Bastion sistemi sa raketama Oniks vežbaju na Čukotki, Kamčatki i Kurilskim ostrvima, dok Tihookeanska flota redovno izvodi zajednička dejstva brodova, podmornica, avijacije i obalskih raketnih jedinica. Dolazak Flight III na Aljasku nije početak neke nove baze, ali jeste dobar prikaz broda koji bi u eventualnoj krizi završio upravo na ovom pravcu.
Flight III je napravljen oko jednog ogromnog radara
Najvažnija razlika nalazi se na nadgrađu, gde su četiri velike nepokretne antene radara AN/SPY-6(V)1. Svaka sadrži 37 modularnih radarskih sklopova, a američka mornarica navodi povećanje osetljivosti od SPY+16 dB u odnosu na raniju osnovu. Sistem istovremeno treba da traži avione, krstareće rakete i balističke ciljeve, umesto da brod bira između klasične PVO i protivraketne odbrane.
Takav radar nije mogao jednostavno da se ugradi na stari Arli Berk bez ozbiljnih promena. Flight III ima povećane kapacitete za proizvodnju električne energije, snažnije hlađenje i izmene unutrašnjih sistema koje omogućavaju kontinuiran rad SPY-6 i Aegis Baseline 10. Američka mornarica praktično je uzela provereni trup i napunila ga elektronikom projektovanom za mnogo zahtevniji raketni rat nego što je postojao kada je klasa nastala.
Devedeset šest ćelija menja ulogu broda
Ted Stivens zadržava 96 ćelija vertikalnog lansera Mk 41, raspoređenih u pramčanom i krmenom delu broda. U njima mogu da se kombinuju rakete Standard različitih verzija, ESSM, protivpodmornički ASROC i krstareće rakete Tomahawk, pri čemu konkretan borbeni komplet zavisi od zadatka. Tako isti razarač može da štiti grupu brodova od aviona i raketa, traži podmornice i istovremeno nosi oružje za udare duboko na kopnu.
Najvažniji dodatak u arktičkom scenariju nisu nužno Tomahavci, već kombinacija SPY-6 i raketa SM-3, SM-6 i drugih presretača koje Aegis može da koristi protiv složenih vazdušnih i raketnih pretnji. Ruski Daleki istok nije prostor u kojem bi američki razarač mogao slobodno da se približava obali, jer Čukotka i Kamčatka imaju sopstvene obalske raketne sisteme, avijaciju i podmorničke snage. Flight III je upravo napravljen za situaciju u kojoj brod istovremeno mora da vidi, klasifikuje i odgovara na više potpuno različitih pretnji.
Sa druge strane čekaju Bastioni
Ruska Tihookeanska flota je još 2019. prvi put ispalila Oniks iz sistema Bastion sa Čukotke, pogodivši cilj u Čukotskom moru na udaljenosti većoj od 200 kilometara. Ruski izvori za raketu navode domet od nekoliko stotina kilometara, dok su Bastioni kasnije redovno uključivani u vežbe duž Kamčatke, Čukotke i Kurila. Tokom velikih manevara 2026. upravo su takve baterije vežbale zajedničko gađanje sa brodovima, podmornicama i bespilotnim letelicama Tihookeanske flote.
To ne znači da je Ted Stivens sada u Vitijeru “pod nišanom” ruskih obalskih raketa, jer su rastojanja do njihovih položaja znatno veća od dometa Bastiona. Situacija bi se potpuno promenila kada bi razarač krenuo prema Beringovom moreuzu i dalje ka Čukotskom moru, gde se zone delovanja američkih i ruskih snaga približavaju. Geografski, mnogo je važniji pravac kojim brod može da krene nego sama luka u kojoj se trenutno nalazi.
Aljaska je samo stanica, Norfolk ostaje baza
Ceremonija na Aljasci može lako da stvori utisak da američka mornarica tamo trajno raspoređuje novi Flight III, ali zvanični dokumenti govore drugačije. Ted Stivens je još 15. maja stigao u svoju buduću matičnu luku Norfolk u Virdžiniji i nakon uvođenja u službu vratiće se u sastav atlantskih površinskih snaga. Vitijer je izabran zbog veze broda sa Aljaskom i senatorom Tedom Stivensom po kojem nosi ime.
Vojno zanimljiv deo priče nije samo stvaranje nove američke baze na krajnjem severu, već sposobnost ovakvog broda da se tamo pojavi kada bude potrebno. Arli Berk Flight III prelazi 30 čvorova, nosi dva helikoptera MH-60R i u jednom trupu kombinuje PVO, protivraketnu odbranu, protivpodmorničku borbu i udare po kopnenim ciljevima. Za severni Pacifik, gde se na relativno malom prostoru sastaju američka Aljaska, ruska Čukotka, podmorničke baze Kamčatke i ulaz u Arktik, upravo je takva višenamenska platforma napravljena.
Ted Stivens nije dokaz da je američka mornarica već rasporedila najnoviji razarač ispred ruskih arktičkih baza. Mnogo preciznije, njegov dolazak pokazuje koliko brzo brod sa SPY-6, Aegisom i 96 raketnih ćelija može da se pojavi na severnom pacifičkom pravcu na kojem Rusija već godinama gradi sopstvenu mrežu Bastiona, podmornica i pomorske avijacije. Sledeći put kada se Flight III pojavi u tim vodama, razlog možda neće biti ceremonija.
