Volvo C303: Ružni švedski terenac koji je pokorio Pariz-Dakar

Za njega nema prepreka. Klasičan pripadnik švedske škole promišljanja u kojoj dominiraju jednostavnost, praktičnost i pre svega svrsishodnost. Tipični predstavnici ove visokorazvijene oružarske industrije ne pate od lepote. U to smo se uverili pišući o terencu „TP21 Suuga“, robusnom „Bandvagn 206 Los“, ali i prvom tenku na svetu koji je mogao da opslužuje jedan čovek, „Stridsvagn 103A“. Upoznajmo se s porodicom sveprohodnih vojnih terenskih vozila čija je originalna oznaka „Tgb11 – Terrängbil 11“ (sveprohodni, engl. All-terrain vehicle).

Iza dizajna koji podseća na sklepani sanduk na točkovima, spartanska spoljašnost krije jedan od najboljih terenaca u istoriji transportnih sredstava tog tipa. Popularni „Volvo Laplnader C303“ (Laponac). Mnogi su čuli za njega, ali relativno mali broj ga je video uživo; oni koji su ga dužili i vozili mogu se smatrati srećnicima u svetu ljubitelja terenaca.To nije iznenađenje: proizvedeno je samo oko 8.000 „C303“ tokom samo deset godina. Volvo je poznat po svojim bezbednim, pouzdanim automobilima i kamionima, tako da ne čudi što je sa takvom reputacijom postao dobavljač vojnih vozila za švedske oružane snage.

Tada neutralna, Švedska koja se preko Baltika graničila s Istočnim blokom, a tesno sarađivala sa članicama NATO, uspevala je da svoje resurse uvek maksimalno povoljno iskoristi, konstruišući veoma pažljivo svako sredstvo. Oni koji su sedeli za „Boforsovim“ PA topovima to dobro znaju. Švedske oružane snage koriste proizvode svoje zemlje ne zbog lokal-patriotizma, već zato što su zaista prvoklasni.  

„Laponac“ je dizajniran za švedsku vojsku kao naslednik „L3314“, i dobio je fabričku oznaku „Volvo C303 4×4“. Pojavio se 1974. godine. Razvio ga je briljantni inženjer Nils Magnus Hartelijus. Kupac je zahtevao veću nosivost, prostor i terenske mogućnosti, a Hartelijus je osmislio konstrukciju koja je bila ispred svog vremena. Zanimljivo je da „C303“ nikada nije zvanično nazvan „Laponac“ – to ime je nasleđeno od prve generacije, ali je ostalo u javnosti.

Skriveni kvaliteti

Ključna karakteristika modela „C303“ su reduktorske osovine. Osa rotacije točkova nalazi se ispod ose glavnog pogona. Jednostavno rečeno, osovine se nalaze iznad točkova koliko god je to bilo moguće, što obezbeđuje izvanredan klirens od 380 mm. Poređenja radi, „UAZ-3159“ sa reduktorskim (vojnim) osovinama ima 280 mm, dok standardni „UAZ-390945“(popularna „Buhanka“) ima nešto manji klirens od 210 mm. Uzeli smo sovjetske modele za poređenje kao poznat slučaj robusnosti kad je reč o toj vrsti vozila. Izvanredna geometrija „Laponca’’ omogućava mu da se penje na mesta gde bi se zaglavili čak i ozbiljno opremljeni terenci. Kao što vidimo, tajna je u kreativnom razmišljanju konstruktora. 

Ispod poda, između prednjih sedišta, nalazi se linijski šestocilindrični benzinski agregat „B30“ od tri litra. Isti agregat je korišćen u legendarnim sedanima „Volvo 164“. Snaga mu je 117 ili 125 KS, u zavisnosti od nivoa opreme. Iako nije mnogo po današnjim standardima, obrtni moment od 220 Nm pri 2.800 o/min, u kombinaciji sa kratkim prenosom, omogućava vozilu od 3,3 tone da samouvereno vuče po bilo kom terenu. Menjač je četvorostepeni manuelni, integrisan sa kontrolom razvodne kutije. Dovoljno je da vozač prebaci u režim niže brzine i može se penjati uzbrdicama do 60° ! Maksimalna brzina je dovoljnih 100 km/h, a ubrzanje od nule do maksimalne brzine traje 28 sekundi.

Svetska slava: pobeda na reliju Pariz – Dakar

Za ovo vozilo skriveno u relativno maloj seriji dugo bi znali samo profesionalci da nije bilo jedne zadivljujuće epizode. Dva „Laponca“ u fabričkoj verziji su se 1982. godine pojavila na startu relija „Pariz–Dakar“, a 1983. godine ekipa Hase Henriksona na praktično serijskom „S–303“ je pobedila u klasi lakih terenskih vozila do deset tona.

Na vozilu je učinjeno veoma malo izmena koje nisu uticale na takmičarske uslove: ugrađen je bezbednostni „kavez“ (roll bar) i povećan rezervoar. Sve ostalo – reduktorski mostovi, blokade, amortizeri itd. ostalo je isto. Pri tom stariji čitaoci i ljubitelji relija pamte da je te godine trasa prvi put išla kroz po zlu poznatu pustinju Tenere, a opšta dužina iznosila je 12.000 kilometara (!). Pobedničko vozilo danas se nalazi u fabričkom muzeju u Geteborgu.

Na prvi pogled to je klasično vojno vozilo. Reklo bi se – grubo i neudobno, ali „S303“ je zadivljujući upravo u tom segmentu. Posedanje i napuštanje vozila promišljeno je do najmanje sitnice. Reklo bi se da za pedatnog konstruktora sitnice i ne postoje. Čak i visok čovek s lakoćom je ulazio i izlazio iz vozila, a sve je smišljeno da se vozilo brzo pokrene i koristi. Vrata su se zatvarala gotovo nečujno, bez obzira što je kabina napravljena od solidnog švedskog čelika debljine dva milimetra.

Enterijer se može pohvaliti ergonomijom kamiona iz šezdesetih godina: široka kontrolna tabla sa prekidačima i svetlima tačno ispred očiju vozača. Sadašnji vlasnici često prilagođavaju svoja vozila, ugrađujući zvučnu izolaciju, presvlačeći unutrašnjost pogodnim materijalom i ugrađujući kutije za alat i pribor. Zadnja klupa se pretvara u krevet – savršeno za lov i ribolov. To će reći – bez obzira što je povučeno iz službe, zahvaljujući svojoj neuništivoj izradi ono se nalazi u rukama mnogih privatnih vlasnika i tako će dugo ostati.

Još jedan detalj svedoči o domišljatosti: otvor za gorivo ugrađen je u zadnji branik, što omogućava lako dosipanje goriva iz kanistera. Na svim vrstama puteva vozilo impresionira glatkom vožnjom. Primenjene su lisnate opruge pa amortizeri neočekivano lako pretrpe neravnine, bez obzira na njihov profil. Međutim, zvučna izolacija nije ono čime bi se mogao pohvaliti jer trolitarski agregat koji je smešten praktično unutar kabine, nije baš nečujan, ali zato je tako dobro urađen da nema  isparenja.  

I dalje u formi

Šta ga to još uvek drži na putevima i zbog čega je omiljen na terenu kakvim Švedska obiluje?

Danas, originalni „C303“ sve više postaju osnova za projekte tjuninga. „Laponske osovine“ su osvojile svet off-road ljubitelja. Instaliraju se na mnoge terence, pa čak i na one prestižne, američke proizvodnje. Zašto? Reduktorske osovine pružaju isti efekat kao i podizanje vešanja, ali sa važnim bonusima: klirens od tla se povećava dizajnom, ne samo ogromnim točkovima, a odlično fabrički podešeni odnosi transmisije eliminišu potrebu za izborom konačnih pogona.

Paradoksalno, sama fraza „laponske osovine“ je lingvistička greška. Prva generacija „Laplandera“ imala je konvencionalne osovine. Reduktorske osovine su uvedene posebno na „C303“, koji se zvanično nije zvao „Laplander“. Ali, u svetu off-road kulture, termin se već odomaćio.

”Laponac” je odavno skinuo epolete. Deo je prodat na aukcijama, a deo je poklonjen devedesetih godina baltičkim državama. To svakako nije vozilo za svaki dan. Ono je san ekstremnog terenskog vozača ili kolekcionara. 

Varijante:

Vozilo je napravljeno u četiri varijante i sve su s pogonom 4 x 4. Ovde su navedene vojne, a ne fabričke oznake.

• „Tgb 11“: osnovni model s čvrstim krovom.
• „Tgb 1111“: model s pokrivkom, naoružan bestrzajnim oruđem „PVPJ 1100“ (Pansarvärnspjäs 1110).
• „Tgb 1112“: model s krutim krovom za potrebe veze.
• „Tgb 1113“: model s krutim krovom takođe namenjen potrebama veze.

Iz ovog modela razvijeni su i unapređene varijante s fabričkim oznakama „S 304“ i „S 306“ (6 x 6) sa svojim podvarijantama. Vozilo se našlo u Oružanim snagama Angole, Letonije, Litvanije, Estonije, Malezije i Švedske. Imalo je i bogato komercijalno (građansko) iskustvo jer su ga koristili „Telekom Malezija“ (do 1980), „Vägverket“ (švedska uprava puteva opšte namene), „Vattenfall“ (švedska državna energetska kompanija), „SSRS“ – švedsko dobrovoljno pretraživačko spasilačko udruženje na moru, ali i brojne požarne brigade. Razmera korišćanja bila je oko 75% za vojne potrebe. Uska karoserija omogućavala mu je prolaz kroz šume i neuređene puteve pa je i na taj način opravdalo svoju robusnu konstrukciju.

TT karakteristike