Najopasnija podmornica nije nužno ona koja nosi najviše raketa, već ona čiju tačnu poziciju protivnik ne zna u trenutku kada te rakete mogu da polete. Ruski projekat 885M Jasenj-M napravljen je upravo oko te kombinacije prikrivenosti, velikog dometa i mogućnosti da jedan brod istovremeno lovi podmornice, napada površinske sastave i gađa ciljeve duboko na kopnu. Američki vojni analitičari sve češće ga izdvajaju kao jednu od ozbiljnijih podvodnih pretnji sa kojima će američka mornarica morati da računa narednih decenija.
Priča dobija dodatnu težinu jer Jasenj-M više nije mala serija od nekoliko eksperimentalnih jedinica. Rusija je tokom 2026. porinula Uljanovsk, nastavila ispitivanja Perma i položila kobilicu devetog Jasenja-M pod imenom Murmansk, dok Sevmaš nastavlja gradnju još nekoliko podmornica. Oružje Online je tokom godine pratio svaku od tih etapa, od ulaska Arhangelska u aktivnu upotrebu do širenja serije koja postepeno preuzima zadatke starijih Akula i Oskar II.
Najvažnije nije samo koliko ih Rusija gradi, već šta svaka od tih podmornica može da uradi kada napusti bazu. Jasenj-M nije klasična lovačka podmornica ograničena na torpeda i potragu za drugim podmornicama, niti je samo veliki podvodni nosač krstarećih raketa. Konstrukcija spaja obe uloge u jednom trupu.
Podmornica prvo mora da čuje protivnika
Jedna od najupadljivijih karakteristika projekta jeste ogroman sonarni prostor u pramcu. Torpedne cevi nisu smeštene u samom nosu kao kod mnogih starijih sovjetskih projekata, već su pomerene unazad i postavljene bočno, čime je prednji deo podmornice oslobođen za veliki sonarni kompleks. Takav raspored omogućava da glavna prijemna antena radi sa što manje mehaničkih prepreka ispred sebe.
Velika površina antene omogućava registraciju slabijih zvučnih signala na većoj udaljenosti i preciznije određivanje pravca iz kojeg dolaze, dok Jasenj-M dodatno koristi bočne i vučene senzore. Upravo tu sposobnost američki portal 19FortyFive izdvaja kao jedan od razloga zbog kojih projekat 885M predstavlja ozbiljan problem za američku mornaricu, naglašavajući njegovu nisku akustičku uočljivost i sposobnost da istovremeno prati podmornice i površinske ciljeve. Detaljne mogućnosti sonarnog kompleksa ostaju zatvorene, ali i američke i britanske procene uglavnom ga svrstavaju daleko iznad prethodnih sovjetskih generacija.
U podvodnoj borbi nekoliko minuta prednosti može da odluči ko će prvi dobiti kvalitetno rešenje za napad. Podmornica koja ranije otkrije protivnika može da promeni dubinu, položaj i pravac, nastavi tiho praćenje ili pripremi torpedni odnosno raketni napad pre nego što druga strana uopšte shvati da je otkrivena. U tome se i nalazi suština upozorenja koje sada dolazi iz 19FortyFive: Jasenj-M nije opasan samo zbog Cirkona, Oniksa i Kalibra, već zbog mogućnosti da ih nosi na platformi koju protivnik prvo mora da pronađe.
Najveći protivnik podmornice je sopstvena buka
Kod nuklearne podmornice tišina ne zavisi samo od propelera. Turbine, reduktori, pumpe, ventilacija, rashladni sistemi, cevovodi i pomoćni motori stvaraju vibracije koje se prenose kroz trup i zatim u okolnu vodu. Protivnički pasivni sonar ne mora da “vidi” podmornicu ako može dovoljno dugo da sluša njen mehanički potpis.
Jasenj-M je dobio kompaktniji reaktorski sistem i niz mera za smanjivanje takve buke. Iz britanskog think-tanka RUSI navode da novi reaktor doprinosi tišem radu u odnosu na originalni Severodvinsk, dok zapadni izvori opisuju unapređeno hlađenje koje pri pojedinim režimima smanjuje potrebu za stalnim radom cirkulacionih pumpi. Mašinski sklopovi postavljeni su preko sistema za izolaciju vibracija, dok spoljne površine koriste materijale koji smanjuju odraz aktivnog sonara.
Tačne brojke o buci ne postoje u javnosti i tvrdnje o tome ko je “najtiši” uglavnom su nagađanja. RUSI ipak ocenjuje da je prijavljeni nivo prikrivenosti Jasenja uporediv sa najboljim zapadnim nuklearnim podmornicama, dok modernizovani Jasenj-M koristi još noviju energetiku i druga konstrukciona poboljšanja. Takva procena mnogo više znači od marketinških tvrdnji o nekoliko decibela koje se povremeno pojavljuju u medijima.
Amerikanci su već imali neprijatno iskustvo
Najčešće citiran događaj vezan za prikrivenost ove porodice odnosi se na Severodvinsk, prvobitni projekat 885. Portal The War Zone je još 2021. godine naveo kako je tokom 2019. veliki broj američkih podmornica, površinskih brodova i patrolnih aviona nedeljama pokušavao da pronađe Severodvinsk u severnom Atlantiku bez uspeha. Isti događaj kasnije je ponovo citiran u američkim analizama kao primer teškoća koje ovakva podmornica može da napravi protivpodmorničkim snagama.
Zanimljivo što Severodvinsk čak i nije Jasenj-M. On predstavlja stariji i veći osnovni projekat, dok je Kazanj doneo kraći trup, novu energetiku, veću automatizaciju i dodatne mere za smanjivanje akustičkog potpisa. Ruska mornarica je praktično uzela već problematičan projekat i nastavila da ga usavršava.
Takve epizode ne znače da američka mornarica ne može da pronađe Jasenj-M. Protivpodmornička borba zavisi od geografije, brzine podmornice, temperature i slojeva vode, dostupnosti patrolnih aviona, sonarnih mreža i činjenice da li protivnik uopšte zna gde da počne potragu. Problem nastaje kada jedna tiha podmornica može da bira vreme i pravac izlaska u Atlantik ili Pacifik.
Cirkon menja udaljenost sa koje podmornica postaje opasna
Već smo pisali da Rusija sve više prebacuje deo pomorske udarne moći sa velikih površinskih brodova na nuklearne podmornice. Jasenj-M je centralni deo tog prelaza jer njegovi vertikalni lanseri mogu da prihvate različite kombinacije Kalibra, Oniksa i Cirkona. Podmornica više ne mora da priđe nosačkoj grupi na torpedno rastojanje da bi predstavljala ozbiljnu pretnju.
Perm je prva jedinica projekta posebno prilagođena za redovnu upotrebu hipersoničnog Cirkona, dok će Uljanovsk nastaviti istu liniju. Rusija povezuje Cirkon sa dejstvom protiv velikih površinskih ciljeva i udara sa udaljenosti od više stotina kilometara, uz veoma kratko vreme koje protivnička odbrana dobija između otkrivanja projektila i njegovog dolaska. Jasenj-M istovremeno zadržava Kalibar za napade na kopnene ciljeve i Oniks za protivbrodske zadatke.
Takav arsenal menja posao protivpodmorničkih snaga. Britanski analitičari ukazuju da klasično zatvaranje GIUK prolaza između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije postaje manje efikasno ako ruska podmornica može da izvrši veliki deo zadatka bez prolaska kroz tradicionalne barijere. Podmornicu više nije dovoljno sprečiti da dođe do američke obale, jer njene rakete mogu imati smislen cilj mnogo ranije na putu.
Jedna podmornica, nekoliko potpuno različitih poslova
Jasenj-M može da traži protivničku stratešku ili jurišnu podmornicu, prati nosačku grupu i iz istog patrolnog područja priprema udar po kopnenom cilju. Vertikalni lanseri odvojeni su od torpednog naoružanja, pa raketna uloga ne oduzima osnovnu sposobnost podvodne borbe. Posada od oko 64 člana pokazuje koliko je automatizacija smanjila broj ljudi potreban za upravljanje platformom teškom približno 13.800 tona.
Američki ekvivalent nije sasvim jednostavan. Virginia je prvenstveno višenamenska lovačka podmornica, dok novije jedinice sa Virginia Payload Module dobijaju mnogo veći kapacitet krstarećih raketa, što ih približava ruskoj logici objedinjavanja lovačkih i udarnih zadataka. Jasenj-M je od početka projektovan sa velikim vertikalnim raketnim blokom kao centralnim delom borbene arhitekture.
Rusi su tim putem delimično spojili zadatke nekadašnjih projekata Akula i Oskar II. Jedna klasa sada treba da bude tiha lovačka platforma, izviđač i nosač velikog broja raketa. Takva univerzalnost smanjuje potrebu za održavanjem većeg broja potpuno različitih nuklearnih klasa.
Arhangelsk je pokazao šta serijska podmornica već radi
Početkom juna detaljno smo pisali o Arhangelsku kada je u Barencovom moru ispalio P-800 Oniks na površinski cilj udaljen oko 200 kilometara. Gađanje je bilo zanimljivo jer više nije reč o vodećem eksperimentalnom brodu ili razvojnim testovima, već o jednoj od serijskih jedinica Jasenj-M u operativnoj floti. Ruska mornarica postepeno prelazi iz faze demonstracije pojedinačne platforme u fazu u kojoj nekoliko podmornica može da se raspoređuje između Severne i Tihookeanske flote.
Kazanj je već pokazao i koliko daleko platforma može da bude poslata kada je 2024. sa ruskim pomorskim sastavom stigao na Kubu. Američka mornarica tada je imala retku priliku da prati modernizovani Jasenj-M u blizini sopstvenih voda i prikupi akustičke podatke koji su izuzetno vredni za buduće prepoznavanje iste klase. Svaki izlazak ovakve podmornice istovremeno je operativna misija za Rusiju i prilika protivniku da nauči njen zvučni potpis.
Podvodna prikrivenost nikada nije trajna tehnološka prednost. Što više Jasenj-M plovi, veća je šansa da američki P-8A Poseidon, površinski brodovi i podmornice zabeleže dovoljno kvalitetnih podataka za bolju klasifikaciju njegovih zvukova. Ruska prednost leži u pokušaju da taj potpis stalno smanjuje brže nego što protivnik unapređuje sopstvene senzore i biblioteke.
Rusija sada gradi seriju, ne demonstrator
U operativnoj službi su Severodvinsk osnovnog projekta 885 i modernizovani Kazanj, Novosibirsk, Krasnojarsk i Arhangelsk. Perm je u završnoj fazi ispitivanja, Uljanovsk je porinut u julu 2026, dok se Voronjež, Vladivostok i Murmansk nalaze u različitim fazama izgradnje. Sevmaš je za Uljanovsk najavio završetak ispitivanja i prijem u Severnu flotu do kraja 2027. godine.
Polaganje Murmanska u junu bilo je posebno značajno jer je vrh ruske mornarice najavio nastavak serije i praktično godišnje pokretanje gradnje novih jedinica. To odgovara planu da Jasenj-M tokom naredne decenije postepeno zameni starije projekte 971, 945 i 949 koji potiču iz sovjetskog perioda. Rusija teško može da parira američkoj mornarici brojem modernih površinskih brodova, pa se veliki deo visokokvalitetne pomorske udarne moći seli ispod površine.
Tu leži pravi razlog zbog kojeg Jasenj-M privlači toliko pažnje američkih analitičara. Jedna podmornica ne menja odnos snaga, ali serija tihih nuklearnih platformi koje istovremeno nose torpeda, Kalibar, Oniks i Cirkon zahteva stalnu mrežu patrolnih aviona, sonara, podmornica i površinskih brodova samo da bi se pratilo gde se nalaze. Najskuplji deo borbe protiv Jasenja-M možda nije njegovo uništenje, već neprekidan posao pronalaženja pre nego što dobije priliku da upotrebi ono što nosi.
