F-16 je trebalo da Ukrajini donese novu rezervu borbene avijacije, ali se sada pojavljuje problem koji se ne rešava novim avionima, raketama ili dodatnim pilotima. Sve veći broj letelica mora na ozbiljne tehničke preglede, dok se evropski kapaciteti za njihovo održavanje pune brže nego što mogu da vraćaju avione u vazduh. Rezultat je neobična situacija u kojoj broj predatih F-16 više ne govori mnogo o tome koliko ih je Kijevu zaista dostupno.
Volstrit žurnal sada tvrdi da se više od polovine ukrajinskih F-16 nalazi u svojevrsnom limbu održavanja i trenutno ne može da učestvuje u borbenim zadacima. Broj dolazi od neimenovanog zapadnog izvora citiranog u uredničkom tekstu lista, dok je portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva odbio da govori o trenutnoj raspoloživosti flote. Precizan broj operativnih aviona ostaje zatvoren podatak, ali problemi koji su doveli do ovakve situacije mogu se pratiti mesecima unazad.
Najveće usko grlo nalazi se u Belgiji, gde se obavlja deo težeg održavanja ukrajinskih F-16. Posao koji bi prema američkim iskustvima mogao da traje nekoliko nedelja u pojedinim slučajevima navodno se rastegao na više meseci. Tek kada se pogleda šta sve jedan intenzivno korišćen F-16 mora da prođe posle stotina sati naleta postaje jasno zašto dodatni avioni sami po sebi ne rešavaju problem.
Pregled posle 300 sati može da potraje 40 nedelja
Prema WSJ-u, nakon približno 300 sati leta F-16 prolazi kroz obiman periodični pregled tokom kojeg se proveravaju motor, avionika, hidraulika, sistem goriva i drugi ključni sklopovi. Penzionisani kontraadmiral američke mornarice Mark Montgomeri izjavio je za list da takav posao u SAD obično traje između dve i šest nedelja. Kod aviona koji se održavaju u Belgiji, prema njegovim rečima, postupak u pojedinim slučajevima traje čak 40 nedelja.
Borbeni tempo dodatno povećava opterećenje jer ukrajinski avioni ne rade u uslovima mirnodopskog vazduhoplovstva. Česti letovi, upotreba naoružanja i stalna pripravnost povećavaju potrebu za pregledima, zamenom komponenti i radovima koji se ne mogu beskonačno odlagati. Nedostatak pojedinih rezervnih delova dodatno produžava vreme tokom kojeg avion ostaje na zemlji.
Neimenovani zapadni izvor WSJ-a otišao je još dalje i procenio da bi, ukoliko se sadašnji odnos naleta i brzine održavanja ne promeni, do kraja godine mogao biti iscrpljen raspoloživi resurs dela trenutno operativnih F-16. To je procena izvora, a ne zvanična prognoza ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Sama činjenica da se problem sada javno otvara pokazuje koliko se težište sa broja isporučenih aviona pomerilo na pitanje koliko njih može svakodnevno da poleti.
Norveških šest F-16 mesecima pokazuje gde je problem
Upozorenja nisu počela sa današnjim tekstom WSJ-a, jer se ozbiljan zastoj u Belgiji vidi najmanje od proleća. Norveška je Ukrajini donirala šest F-16, ali je u aprilu potvrđeno da se svi nalaze u Belgiji gde čekaju ili prolaze pripremu i održavanje. Dva su prethodno korišćena za obuku ukrajinskih pilota u Danskoj i provela su više od godinu dana u objektima Sabena Engineeringa.
Preostala četiri norveška aviona nisu mogla ni samostalno da odlete do Belgije. Transportovana su tokom aprila 2025. rastavljena u sanducima teretnim avionima i zahtevala su opsežan rad pre vraćanja u letno stanje. Norveško Ministarstvo odbrane otvoreno je priznalo da su ti avioni imali znatne potrebe za pripremom, za razliku od danskih i holandskih F-16 koji su uzimani direktnije iz operativne službe.
Norveška je prethodno ugasila sopstveni sistem F-16 prelaskom na F-35 i najveći deo raspoloživih kapaciteta angažovala na pripremi 32 aviona prodata Rumuniji. Zbog toga više nije imala dovoljno ljudi, alata i rezervnih delova da paralelno priprema i ukrajinske letelice. Šest doniranih aviona poslato je u Belgiju, gde su ušli u isti evropski sistem održavanja koji sada mora da opslužuje sve veći broj ukrajinskih F-16.
Pentagon platio 235,5 miliona dolara, ali kapacitet se ne kupuje preko noći
Američko Ministarstvo odbrane je krajem januara potpisalo ugovor sa belgijskom kompanijom Sabena Engineering vredan do približno 235,5 miliona dolara. Ugovor obuhvata održavanje F-16 i njihovih motora, upravljanje rezervnim delovima i tehničko-logističku podršku povezanu sa ukrajinskom flotom. Radovi prema ugovoru treba da traju do januara 2029. godine.
Sabena nije nova u ovom poslu i navodi više od pola veka iskustva sa F-16, dok njen evropski centar podržava avione Belgije, Danske, Holandije i SAD. Problem nije nedostatak iskustva već količina posla koja se pojavila u kratkom periodu, uz flotu sastavljenu od polovnih aviona različite starosti, servisne istorije i preostalog resursa. Kompanija je WSJ-u odbila da daje detalje o ukrajinskim avionima pozivajući se na operativnu bezbednost i osetljivost vojne podrške.
Lockheed Martin i Sabena su u julu potpisali novi sporazum upravo sa ciljem proširenja regionalnih kapaciteta za održavanje F-16. Saradnja bi trebalo da obuhvati postojeće avione, ali i nove Block 70/72, što pokazuje da se evropska infrastruktura za ovaj tip ponovo širi nakon godina u kojima su pojedine zemlje gasile svoje F-16 kapacitete prelaskom na F-35. Takva infrastruktura ipak zahteva kvalifikovane ljude, rezervne delove, specijalne alate i prostor koji se ne mogu trenutno udvostručiti potpisivanjem ugovora.
Broj aviona na papiru i broj aviona u vazduhu nisu ista stvar
Ukrajinska flota sastavljena je od aviona koje su evropske države povlačile iz službe, pa godine proizvodnje same po sebi nisu jedina mera njihovog stanja. Neki su do predaje aktivno leteli, neki su dugo bili uskladišteni, dok su pojedini primerci od početka zahtevali toliko rada da je njihova vrednost više u rezervnim delovima nego u brzom povratku na borbene zadatke. Svaki novi F-16 time istovremeno povećava borbeni potencijal i opterećuje lanac održavanja koji taj potencijal mora da održi.
Belgija je samo dan ranije potvrdila sledeću veliku fazu tog procesa, pošto planira da Ukrajini postepeno preda do 53 svoja F-16 dok ih kod kuće zamenjuje avionima F-35A. Do kraja 2026. planirano je sedam trupova, ali su samo tri namenjena borbenoj upotrebi, dok će četiri služiti za rezervne delove i tehničku podršku. Najveći broj belgijskih aviona trebalo bi da postane dostupan tek 2028. i 2029, kada F-35 preuzme veći deo njihovih dosadašnjih zadataka.
Takav raspored dobija sasvim drugo značenje kada se uporedi sa sadašnjim zastojem u održavanju. Još tri operativna aviona svakako povećavaju raspoloživu flotu, ali desetine dodatnih polovnih F-16 istovremeno znače desetine motora, radara, hidrauličnih sistema i konstrukcija koje će tokom narednih godina ulaziti u iste cikluse pregleda. Belgijska odluka da uz avione za letenje šalje i primerke namenjene delovima pokazuje da je taj problem već ugrađen u plan transfera.
F-16 navodno obara hiljade ciljeva, ali svaki let troši resurs
Ukrajinski komandant ratnog vazduhoplovstva Anatolij Krivonožko nedavno je izneo mnogo optimističniju stranu bilansa i tvrdi da su ukrajinski F-16 oborili 666 krstarećih raketa i oko 2.500 bespilotnih letelica. Prema njegovim podacima, avioni su izveli i više od 650 udara na ciljeve na zemlji, dok je sa Lockheed Martinom već razgovarano o mogućem prelasku na mnogo noviji F-16 Block 70/72. Te brojke predstavljaju ukrajinsku evidenciju.
Zanimljivo kako se dva narativa plasiraju gotovo istovremeno dok služe različitim potrebama. U Kijevu i velikom delu zapadnih medija F-16 se čas predstavlja kao gotovo presudan ratni adut, a čas kao flota koja jedva opstaje zbog servisa, delova i ograničene raspoloživosti. Hvale dobro služe promociji, posebno sada kada se očekuje još jedna verzija, F-16G, dok priče o zastojima jednako dobro otvaraju prostor za nove isporuke, ugovore i dodatne milijarde. Stvarna slika je mnogo prizemnija: F-16 jeste koristan, ali nije čudotvorno oružje, dok PR počinje tamo gde se činjenice gube iz vida.
