OPSADA – POSLEDNJE REŠENJE

Oči celog sveta uprte su ovih meseci ka Ukrajini. Mnogo tema smo analizirali temeljno i višeslojno, počevši od istorijskih uzroka i motiva (Ukrajina kao raskrsnica naroda). Nastavili smo upoznavanjem čitališta sa vojnim i paravojnim formacijama koje su se sukobile (s posebnim osvrtom na “Trijadu zla“ – puk “Azov“, bataljon “Ajdar“ i “Desni sektor“). Bavili smo se i bavimo vrstama oružja i sredstava koja se tamo koriste, a svakog dana vas redovno i pravovremeno izveštavamo o toku operacija, trudeći se da pravilno filtriramo neverovatnu količinu lažnih vesti, poluistina kombinovanim sa tačnim podacima, boreći se sa specijalnim metodama medijskog rata, koji najviše koristi upravo taj način da javnost drži u neizvesnosti. Stoga je javnost, ubeđeni smo, povoljno dočekala tekst o “Azovstalu“ gde se bez mistifikacija, razložno i detaljno, opisuje taj borbeni položaj koji je, čak više od Donbasa gde se vode ogorčene borbe, u žiži javnosti. 

Konstantinopolj 1453

Svedoci smo da je iz arsenala taktičkih postupaka izvučen i jedan od najstarijih koje historija poznaje, a to je opsada. Vođeni realnom situacijom na terenu, predviđajući neprihvatljivo velike gubitke, ruski stratezi su se odlučili da primene srednjevekovni metoda savladavanja neprijatelja. To je još jedan dokaz da su svi postupci odavno već smišljeni, a da samo zahvaljujući novim tehnologijama liče na nešto novo i moderno. A sve je već viđeno. Pogledajmo stoga, nadajući se da će i kod opkoljenih branilaca preovladati razum jer je kraj izvestan (najčešće), najpoznatije primere opsada u istoriji ratovanja. No, podsetimo se pre toga šta vojna nauka kaže o tom postupku:

RAZNE VRSTE OPSADNOG ORUŽJA XVI VEK
RAZNE VRSTE OPSADNOG ORUŽJA XVI VEK

Opsada (engl. Siege, lat. Obsidre, ruski Осада), pripada skupu kombinovanih taktičkih aktivnih i pasivnih postupaka radi savladavanja utvrđenog neprijatelja. Ona se vrši potpunim opkoljavanjem utvrđenja ili ratne prostorije, a njena uspešnost zavisi od mnogo faktora: odsecanja linija dotura hrane, municije, vode, energije i pojačanja, blokiranja pristupa kako ih vazduha, sa vode i kopna, tako i podzemnim putevima (tunelima), opšteg stanja na ratom zahvaćenoj teritoriji i morala i jedne i druge strane. Ovom taktičkom postupku se pristupa na dva načina: utvrđeni položaj (ranije su to bili gradovi-tvrđave, ali i dobro uređena ratna prostorija) opkoli se s namerom da se unište neprijateljska živa sila, objekti i sredstva u što kraćem periodu. Drugi način je da se na opkoljenoj tački ostave snage dovoljne za sprovođenje opsade, a da ukupna borbena masa nastavi dalje u strateškom prodoru, ne zadržavajući se oko izolovanih mesta.  Opsada se može završiti neuspehom odbijanjem svih napada bez pomoći sa strane; može se probiti uz pomoć sa strane; može se završiti osvajanjem uporišta koje su branioci napustili i najteža varijanta je da se utvrđenje zauzme, a posada zarobi ili pobije. U Vojnoj enciklopediji takava vrsta postupka naziva se Opsadni rat ili Tvrđavski rat. U XX veku klasična opsada je gotovo izumrla u smislu onih višemesečnih, pa i višegodišnjih koje su se odvijale u srednjem veku. Aritiljerija i avijacija su učinile svoje pa su fortifikacije, kao nekada nepremostive prepreke (sa unutrašnjim izvorima ili rezervama vode, hrane, dopuna), za kratko vreme uništavane. 

Trojanski rat

Legendarni rat (Τρωικός Πόλεμος) vezan za mitsku priču  koja se kroz grčki nacion provlačila još pre prve pojave “Ilijade“. Istorijski nije dokazana, mada se istoričari pozivaju na Eratosfena. On je poznat i po sufiksu Kirenski (Ἐρατοσθένης ὁ Κυρηναῖος). Bio je učenik Kalimaha i živeo je od 276. do 194. godine pne. Bio je direktor Aleksandrijske biblioteke i prvi naučnik koji je izračunao razmere Zemlje. On bitku vremenski smešta na kraj XIII i XII veka pne, od 1194. do 1184. godine. Istorijski i vojnički gledano, bitka bi ostala u sferi  mita da se ne pojavljuje Trojanski konj, pojam koji se od tada vezuje za unutrašnjeg neprijatelja. Opsada (ako ju je bilo, jer se ne zna ni tačno mesto Troje) bila je uspešna.

PAD TROJE
PAD TROJE

Opsada Antiohije 

ZIDINE ANTIOHIJE
ZIDINE ANTIOHIJE

Dokazan historijski događaj. Opsada je trajala od 21. oktobra 1097. do drugog juna 1098. godine i bila je jedan od ključnih događaja Prvog krstaškog rata, kada je Antiohija pala u ruke krstaša. Najpre su opkolili  tvrđavu koja je bila pod komandom emira Jagi-Sijana, a onda se dogodilo da turska vojska, predvođena emirom Kerbogijem opkoli krstaše koji su opsedali grad! Inače, grad se nalazio na izuzetno važnom strateškom pravcu na putu od Male Azije do Palestine. Branioci su, očekujući napad, pripremali zalihe i poslali glasnike drugim emiratima tražeći pomoć od Levanta do Mesopotamije, ali su krstaši bili brži. 

Opsada Zadra

Ova opsada jedinstvena je po tome što je to bio prvi napad krstaša na jedan katolički grad. Opsada je trajala kratko, od 10. do 23. novembra 1202. godine, a napad je inicirala Republika Venecija jer je Zada bio ozbiljan suparnik na trgovačkim putevima Jadranskog mora. Grad je osvojen i opljačkan, bez obzira na pisma upozorenja pape Inokentija III koji je zapretio krstašima ekskomunikacijom ako se usude da sprovedu taj čin. 

TINTORETO - OPSADA ZADRA
TINTORETO – OPSADA ZADRA

Opsada Konstantinopolja

Jedna od najvažnijih naseobina naše planete, višestruko, do danas, uticajna na istoriju ljudskog roda. Konstantinopolj, kao centar Istočnog rimskog carstva (Vizantije), potrajao je deset vekova duže od Zapadnog. Koliko je grad bio važan, svedoči proveren podatak da je opsedan 24 puta. Triput su opsade završavane padom grada: godine 1204. grad su osvojili krstaši, 1261. to su učinili ratnici Nikejskog carstva (nekadašnje prestonice Dioklecijana) i, poslednji put 1453. godine kada je Otomansko carstvo pod komandom Mehmeda II konačno, posle dramatične bitke, uspelo da trajno osvoji taj grad. Pre toga su Turci četiri puta bezuspešno pokušavali da ga osvoje opsadom. Prilikom poslednje opsade primenili su očajničko ratno lukavstvo prevlačeći brodove preko zemljouza u Zlatni rog. Prevučeno je preko nauljenih balvana 70 brodova i to je bilo početak kraja branilaca.

PAD KONSTANTINOPOLJA-ZLATNI ROG
PAD KONSTANTINOPOLJA – ZLATNI ROG

Bitka za Alamo

Remember the Allamo! Ovaj poklič jeste jedan od najpoznatijih u popularnoj kulturi. Suprotno mnogim verovanjima da Amerikanci nikada nisu ratovali na svojoj teritoriji, istorija kaže drugo: vođeno je sedam krvavih ratova; neki su bili odbrambeni, neki osvajački. Bitka za Alamo, vođena od 23. februara do šestog marta 1936. godine bila je najvažniji trenutak Teksaške revolucije. Meksičke trupe su predvođene generalom Antoniom Lopezom de Santa Anom napali tvrđavu Alamo kod San Antonija de Beksara (danas San Antonio). Branioci su izginuli, na čelu sa Dejvijem Kroketom. Surovost i sadizam navedenog generala podstakla je mnoge Teksašane da se prijave u narodnu miliciju, pa su u bici kod San Hasinta, 21. aprila 1836. godine porazili meksičku vojsku. Paradoksalna je činjenica da je general Santa Ana pretrpeo prokletstvo Alama – posle te dobijene bitke, izgubio je četrnaest bitaka zaredom (!).    

FORT ALAMO
FORT ALAMO

Brestovska tvrđava

Ova bitka, na samom početku Drugog svetskog rata, pokazala je, konačno, svu nemoć tvrđavske vojne, ali i neverovatan heroizam sovjetskih graničara. Vođena je od 22. juna do 20. jula 1941. godine. Prema sporazumu Ribentrop-Molotov Brest je priključen SSSR i izuzet iz poljske teritorije 27. septembra 1939. godine. U gradu se nalazila jedna od najvažnijih tvrđava na zapadnoj granici nekadašnje Ruske imperije. Sagrađena je u periodu od 1833. do 1840, godine i predstavljala je mostobran na legendarnoj reci Bug koja se smatra granicom katoličanstva i pravoslavlja. Korišćen je klasični Vobanov bastionski sitem prečnika dva kilometra koji je u 500 kazamata mogao da primi posadu od 16.000 ljudi. U drugoj polovini XIX veka ojačana je pojasom forova na tri do pet kilometara od centra tvrđave, jer se već tada videlo da sama tvrđava nije dovoljno jaka da izdži neposredni udar. To se pokazalo u Prvom svetskom ratu kada je demolirana i napuštena bez borbe već leta 1915. godine. U spominjanom Sovjetsko-poljskom ratu Poljaci su je zauzeli 19. avgusta 1920. i obnovili.

PORUKA IZ BRESTOVSKE TVRĐAVE
PORUKA IZ BRESTOVSKE TVRĐAVE

Brest je u operaciji “Barbarosa“ bio prvi na udaru desnog krila grupe armija Centar, a neposredni udar izvršila je 45. pešadijska divizija. Kada su savladali glavni otpor, primenili su jedan od metoda koji smo opisali u uvodu teksta – ostavili su dva bataljona da likvidiraju posadu. Poslednji branilac je poginio 29. dana otpora, kada su nemačke snage već vodile borbe za Kijev.

Blokada Lenjingrada

Najtragičnija epizoda Drugog svetskog rata. Grad iz koga je krenula ekspanzija ruske imperije, opkoljen je od strane nemačke i  finske vojske uz još saveznika početkom Drugog svetskog rata. Osvojiti taj grad nije bilo samo pitanje vojničkog uspeha radi opkoljavanja Moskve sa severa, već i prestiža, jer bi pao grad s imenom osnivača i doktrinarnog pokretača globalnog komunizma. Od osmog septembra 1941. godine do 27. januara 1944. godine (blokadni prsten probijen je 18. januara 1943. godine preko jezera Ladoga), blokada je trajala 872 dana, a po nekim izvorima dan manje. U literaturi se najčešće spominje kao “900 dana i noći“. Nemci nisu uspeli ni na koji način da osvoje grad, bez obzira na to što su posledice opsade bile užasne. Došlo je i do pojave kanibalizma, No, s druge strane, u samom gradu tekla je i proizvodnja oružja, pa je legendarni automat PPS-43 Sudajev nastao i proizvođen upravo u ovom gradu kome je posle raspada SSSR vraćeno ime Sankt Peterburg.   

OPSADA LENJINGRADA
OPSADA LENJINGRADA

Opsada Sevastopolja

O Sevastopolju smo već pisali nedavno, ali smo samo spomenuli da je tokom Drugog svetskog rata bio tvrd orah za sile Osovine. Prirodan položaj, tvrđavske fortifikacije odlično uklopljene u ispresecano zemljište i upornost branilaca, učinili su da trupe napadača (u najvećem broju Nemci i Rumuni uz podršku Italijana i Hrvata, uz morsku blokadu od strane Bugarske) pretrpe ogromne gubitke. Opsada je trajala od 30. oktobra 1941. godine do četvrtog jula 1942. godine (!), a ishod je bio pobeda Sila Osovine. Bila je to Pirova pobeda jer se za to vreme glavnina snaga s Krima povukla na Tamanjsko poluostrvo (tzv. “Veliku zemlju“ kako su Sovjeti zvali slobodni deo teritorije), a u julu 1942. godine te jedinice su predstavljale značajnu pomoć u odbrani nemačkog prodora (plan A i B) kojim je Hitler nameravao da pređe Kavkaz, a “usput“ zauzme i Staljingrad. Treba, radi istorijske istine, navesti i to da su Nemci isti taj Sevastopolj branili prilikom povlačenja kao da brane Berlin i on je pao relativno kasno u odnosu na druge sovjetske gradove.  

ADŽIMUŠKAJ NA KRIMU, ARHIVA AUTORA
ADŽIMUŠKAJ NA KRIMU, ARHIVA AUTORA

Adžimuškaj

Malo poznato u svetu, mitsko mesto Krima. Podzemni kamenolom kraj Kerča, najstarijeg grada Rusije, koji je bio toliko veliki da su kroz njega prolazile ulice, korišćen je kamionski transport, postojale su barake i naseobine, sa preko osam kilometara različitih putnih pravaca. Od maja do oktobra 1942. godine 10.000 boraca, uz tri hiljade evakuisanih građana, svesno su se sklonili u taj kamenolom i pružali otpor. Nemci su pokušavali vodom, gasom, miniranjem, iznurivanjem, itd, da isteraju na površinu branioce. Tek kada su se sveli na broj od 200-300 preživelih (ostali su umrli od gladi, ranjavanja, žeđi, bolesti, a relativno malo od borbenih dejstava), Nemci su uspeli da uđu. Na fotogafiji iz arhive autora može se videti maketa iz samog kamenoloma koja pokazuje deo prebivališta. To je jedna od opsada koja se za branioce završila po najgorem scenariju – potpunom uništenju. Mora se reći da su branioci uspevali, bez obzira na maksimalnu pažnju okupatora, da u noćnim jurišima nanesu veliku štetu neprijatelju.

ADŽIMUŠKAJ NA KRIMU, ARHIVA AUTORA
ADŽIMUŠKAJ NA KRIMU, ARHIVA AUTORA

Staljingrad

Jedna od najvažnijih i najvećih odbrambeno-napadnih operacija Drugog svetskog rata. Bitka za Staljingrad je bila “Operacija B“ grupe armija “Jug“, flangirana operacija u odnosu na glavni pravac – Kavkaz i osvajanje naftnih polja oko Bakua. Znamo kako je završena. Trajala je od 17. jula 1942. do drugog februara 1943. godine.

STALINGRAD – FONTANA DEČIJE KOLO

Zbog čega se ova bitka smatra opsadnom? Činjenica je da je grad jednog trenutka bio devet desetina pod kontrolom trupa Sila Osovine, kao što je poznato da su branioci preko Volge stalno dobijali pojačanja u ljudstvu i materijalu. Međutim, glavni pravac odbrane nalazio se u klasičnoj opsadi, a Volga je bila veoma rizična i za jedne i za druge kao osnovica. Zbog svoje širine, lako je kontrolisana nemačkom avijacijom, pa se može smatrati da je Staljingrad bio u kombinovanom okruženju koje je izvedeno oružanim snagama i prirodnom preprekom. 

Berlin

Drugog rešenja za kraj Drugog svetskog rata u Evropi i nije moglo biti. Berlin je jedan od svetskih megalopolisa, aerala od više desetina kvadratnih kilometara. Njegova odbrana bila je pripremana dugo i temeljno, pa je i napad trebalo da bude takav. O Berlinskoj napadnoj operaciji pisaćemo već u maju, na godišnjicu pada Hitlerove tvrđave, no ovde da napomenemo da je grad bio u potpunosti opsednut sa svih strana, tako da je vrlo malo ljudi moglo da izađe iz njega. Malobrojni avioni su poletali s gradskih avenija u noćnim satima, uz sve moguće rizike. Operacija je trajala od 16. aprila do drugog maja 1945. godine. To je, po svoj prilici primer najmasovnije opsade u istoriji. Sa strane napadača bilo je angažovano gotovo pola miliona ljudi, prekaljenih ratnika u punoj borbenoj kondiciji i željni osvete. Podržavalo ih je 12.700 artiljerijskih cevi, 1.500 tenkova i samohodne artiljerije i više od 5.000 vazduhoplova raznih namena. Branilac je imao na raspolaganju do 120.000 ljudi veoma raznorodnog sastava (kopnena vojska Vermahta, razni policijski odredi, Folkšturm, Hitlerjugend, itd), 3.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi i svega do 60 tenkova. 

ZASTAVA NAD RAJHSTAGOM
ZASTAVA NAD RAJHSTAGOM

U toku krvavih sukoba prilikom raspada SFRJ na nekoliko mesta primenjena je opsada kao taktički postupak, no to ovde, iz razumljivih razloga, nećemo apsolvirati. Niko se ne usuđuje da prognozira kako će se završiti opsada Azovstala i kada. Branioci neće, kako sada stvari stoje, moći da računaju s političkom rešenjem ili pomoći sa strane, pa je verovatnoća da će završiti kao većina opisanih slučajeva opsade kroz istoriju, izgledna. Predaja ili fizičko nestajanje. Nadamo se, zbog ljudskih života, da će pregovori uroditi plodom, a posle predaje neka usledi istraga ko je, gde, i kako, okrvavio ruke.  

Ostavite Vaš Komentar: