Bataljon “Ajdar“ – crne ovce slovenskih ratnika

ŠEVRON ZA GORNJI DEO RUKAVA
ŠEVRON ZA GORNJI DEO RUKAVA

Čak i ratu postoji viteštvo i fer plej, o čemu smo već pisali. Vojnička čast je nešto što se među pravoslavnim Slovenima negovalo i od čega se nije odstupalo. Ipak, svako vreme nosi neke nove običaje. Tako danas, sa teritorije, o kojoj smo pre izvesnog vremena pisali kao o “raskrsnici naroda“,   dolaze uznemirujuće vesti, zastrašujući naslovi i fotografije. Štaviše, neke jedinice, formalno vojni obveznici i pripadnici službenih vojnih formacija, postali su po zlu poznati, umesto da budu slavljeni po herojstvu i čojstvu. Imena kao što su “Azov“ i “Desni sektor“ jesu sinonimi za neonacizam i tu dileme, nažalost, nema. Njima se pridružio i regularni deo kopnene vojske oružanih snaga Ukrajine, “Ajdar“, koji bi morao po svim načelima ratnog prava, da bude, pre svega formacija koja se bavi vojničkim obavezama i pridržava Pravila službe. Kako se dogodilo da jedna regularna vojna formacija stigne na zao glas neonacističkih grupa pred čijim imenima ne mogu da žmure čak ni njihovi prećutni sponzori?

ZAŠTITINI ZNAK OPERATIVNE GRUPE ''ZAPAD'' U KOJOJ SE NALAZI(O) BATALJON ''AJDAR''
ZAŠTITINI ZNAK OPERATIVNE GRUPE “ZAPAD“ U KOJOJ SE NALAZI(O) BATALJON “AJDAR“

“Ajdar“ (nazvan po reci u Luganskoj oblasti), 24. samostalni jurišni bataljon (ukr. 24-й окремий штурмовий батальйон «Айдар») jedna je od jedinica KoV Oružanih snaga Ukrajine. Ranije je on bio 24. bataljon teritorijalne odbrane “Ajdar“ u Luganskoj oblasti (uk. 24-й батальйон територіальної оборони «Айдар» Луганської області). Ni njega nije inicijalno formiralo Ministarstvo odbrane Ukrajine. Okupljen je u maju 2014. godine na inicijativu komandanta “Samoodbrane Majdana“, Sergeja Meljničuka. Dopunjen je dobrovoljcima i članovima organizacije “Samoodbrana Majdana“ i “Desnog sektora“. Šestog aprila 2014. godine, samoorganizovane oružane snage Novorusije ustale su u odbranu teritorija Luganska i Donjecka, posle zbacivanja s vlasti Viktora Janukoviča, sluteći da im se ništa dobro ne sprema. Kao odgovor na njihov svenarodni otpor, usledila je reakcija ukrajinske države, ali i brojnih dobrovoljačko-plaćeničkih jedinica motivisanih antiruskim idejama, mržnjom, pa i neonacizmom. Nesumnjivo je da je među njima bilo i iskrenih patriota. Do drugog marta 2014. godine oni su bili uključeni u delove Teritorijalne odbrane, da bi od drugog marta bili uvršteni u sastav Kopnene vojske OS Ukrajine. Prve borbe počeli su da vode već u maju, da bi u junu bataljon, od početnih stotinak dobrovoljaca,  narastao do oko 150 ljudi.

POZIRANA FOTOGRAFIJA NEGDE NA SIGURNOM
POZIRANA FOTOGRAFIJA NEGDE NA SIGURNOM

Za razliku od drugih bataljona TO, formiranih do početka septembra 2014. godine, u kompletiranju “Ajdara“ vojne komande nisu učestvovale, već se upisivanjem kandidata i rasporedom na dužnosti bavio sam komandant bataljona. U tom početnom poslu značajnu pomoć pružio je predsednik državne administracije Dnjepropetrovske oblasti Igor Kolomojski (И́горь Вале́рьевич Коломо́йский) već spominjani oligarh, millijarder, koji je finansiranje bataljona obezbedio kroz “Fond odbrane Krajine“. Reč je o vrlo “slikovitoj“ pojavi jer je Kolomojski finansirao i “Azov“, osnovao razna udruženja i postao predsednik Evropskog jevrejskog saveta (EJU). Od 1995. godine ima i državljanstvo Izraela.

NAŠIVKA BATALJONA ''AJRDAR''
NAŠIVKA BATALJONA “AJRDAR“

U prvim mesecima sukoba u bataljonu su služili dobrovoljci iz Kijeva i Kijevske oblasti, Harkova, Zakarpatja, Lavovske oblasti, Volini, Krima, Donjecka, Ivano-Frankovska, pa čak i iz Izraela. Prvobitni zadaci billi su patroliranje putevima Luganske oblasti, izviđanja i nadzor gradskih naselja, obaveštajni rad, korekcija artiljerijske vatre i drugi aktivnosti kako bi se ostvarila kontrola nad naseljenim mestima koja su kontrolisale snage LNR ili su bila na ničijoj zemlji. Ovi zadaci vršeni su u koordinaciji sa jedinicama Oružanih snaga Ukrajine. Prema najnovijim podacima (pre eskalacije sukoba) ovaj bataljon nalazio se u sastavu Desete samostalne brdsko-jurišne brigade ( 10-я отдельная горно-штурмовая бригада). Ona je bila potčinjena  Operativnoj komandi “Zapad“ (Оперативне командування «Захід ) i nalazila se u gradu Kolomiji, na reci Prut, u Ivano-Frankovskoj oblasti (nazvana po čuvenom dramskom piscu čije ime nosi najveći i najpoznatiji teatar u Kijevu). 

DESETA SAMOSTALNA BRDSKA JURIŠNA BRIGADA (AJDAR JE U NJENOM SASTAVU)
DESETA SAMOSTALNA BRDSKA JURIŠNA BRIGADA (AJDAR JE U NJENOM SASTAVU)

Moto jedinice je “Došli smo da pobedimo i da se raziđemo svojim kućama. S nama je bog!“ (Ми прийшли перемогти і розійтися по домівках! З нами Бог!). Drugi deo je prepisan moto koji se nalazio na opasačima vojnika Vermahta (“Gott mit uns“). Na čelu bataljona po formaciji nalaze se oficiri čina majora ili potpukovnika. Prema ranijim podacima, delovi bataljona su se međusobno oslovljavali po NATO standardu umesto po brojevima (koji su formalno bili zastupljeni): “Zola“, “Filip“, “Muha“, “Čeh“, “Gruša“, “Gucul“, “Mali“, itd. Sadašnja formacija nije poznata.  

U početku je bataljon bio naoružan standardnim naoružanjem – AK-74, RPK-74, SVD, podcevnim bacači GP-25 i puškomitraljezima PK. U junu 2014. godine ovaj bataljon je bio najbolje opremljen pancirima u celoj ukrajinskoj armiji, no ti panciri nisu stigli iz MOU, već od Majdana i sponzora. Naoružavanje ovog i sličnih bataljona bilo je političko pitanje, a ne materijalno; poznato je da je Ukrajina (bila) osmi proizvođač oružja na svetu, pa sigurno nije nedostajalo i za njih. Do kraja juna bataljon je opremljen i čeličnim šlemovima, ali je još uvek nedostajalo prsluka za nošenje municije. Vozni park je, po običaju, tih godina bio prilično siromašan i šaren. Tu su se našli BTR-60, nenaoružane verzije BRDM-2, džipovi “Pajero“, pikap “Moskvič 2335“, terenci “Ford“, “Rendž Rover“, minibus “Folksvagen“ i jedan ‘‘tojota ratnik“ marke “Isuzu“ sa mitraljeskim postoljem. Jačanjem konflikta, ova jedinica je masovno opremljena naoružanjem i oruđima raznog porekla i kvaliteta (tenkovima, prenosnim raketnim sredstvima, PVO mobilnim platformama, itd), o čemu tačnih podataka nema iz poznatih razloga (način i količina doturanja, gubici na terenu, zarobljavanje ili predaja tehnike, itd, itd). U svakom slučaju, ratna zbilja najvišeg obima i u ovoj jedinici je nametnula drugačija rešenja od onih formacijskih, predratnih. 

ŠEVRON JURIŠNOG DELA BATALJONA AJDAR
ŠEVRON JURIŠNOG DELA BATALJONA AJDAR

Kako se u borbama pokazao ovaj bataljon? Njegova borbena svojstva nisu bila na visokom nivou jer je do jeseni 2018. poginulo preko 180 pripadnika jedinice. Uzevši u obzir kakve su zadatke imali (izviđanje, kontrola, presretanje, zasede, upadi), jedinica je trebalo da ima znatno manje gubitaka. Po čemu je on to, onda, stekao tu mračnu reputaciju? Po borbenom učinku ne. Međutim, svoju “slavu“ stekao je kao nezaobilazna stavka u izveštajima velikog broja međunarodnih organizacija. Bez obzira na medijsku kampanju koja je dosegla do sada neslućene razmere (pogledati tekst B. Boganovića “Pucnji u noge“), službeni izveštaji govore sledeće:

OEBS

Već 2014. delegacije OEBS beleže na terenu mnoštvo prestupa i kriminalnih radnji kako vojnika, tako i komandnog sastava ove jedinice. Deo jedinice, dislociran severno od Luganska, načinio je niz delikata. U razgovoru s načelnikom milicije Starobeljska, prikupljeni su dokazi o neovlašćenom lišavanju slobode, samovlašću, ucenama i pretnjama smrću. Ova organizacija je i pre toga izveštavala o slučajevima kriminalnog ponašanja, silovanja, otmicama i razbojničkim pljačkama.

Organizacija Ujedinjenih nacija

Prema izveštaju No 11 Kancelarije visokog komesara UN (strana 122), samo do 25. juna 2015. godine otvoreno je 110 krivičnih predmeta u vezi sa zločinima bataljona “Ajdar“ (uključujući otmice i zlostavljanja). Izveštaj UN pod naslovom “Seksualno nasilje u Ukrajini u vezi sa sukobom“, dokumentuju se slučajevi samovolje i seksualnog nasilja od strane boraca bataljona “Ajdar“. Svi ti slučajevi su forenzički precizno opisani (broj osoba, trajanje dela, oduzimanje ličnih stvari – mobilnih telefona, novca, nakita, automobila, bele tehnike, itd). Slučajeva upadanja u kuće, pljačke, zlostavljanja, masovnih silovanja, itd, bilo je mnogo i svi su zabeleženi. U devetom izveštaju Kancelarije visokog komesara UN (strana 72) navedeno je da je samo do februara 2015. godine pokrenuto 26 krivičnih prijava protiv pripadnika bataljona “Ajdar“ i “Donbas“ u vezi sa kršenjem ljudskih prava, protivpravnog lišavanja slobode i drugih dela. Pored toga, prema paragrafu 46, utvrđeno je da su bataljoni “Dnjepr 1“, “Donbas“ i “Krivbas“ zabranjivali predstavnicima humanitarnih organizacija pristup zatvorenicima.  

Amensty International

Ni ova organizacija nije mogla da ne primeti zlodela koja su vršena na terenu. Sedmog septembra 2014. godine AI je štampao izveštaj u kome je dokumentovano kako su pripadnici ovog bataljona zaticani na delu kako privode bez zakonskog osnova ljude, muče ih, vrše krađe i ucene, uznuđuju velike količine novca i streljaju bez ikakvih presuda. Primera za to ima mnogo, mogu se naći (ko ima živaca i snage da to čita) u navedenim izveštajima. Nepobitno je utvrđeno da su činjeni zločini koji potpadaju pod zakonodavstvo kako međunarodnog javnog i ratnog prava, tako i pod udar ukrajinskih zakona. Toj tvrdnji su se tada argumentovano pridružili i novinski giganti kakvi su The Guardian, Newswekk, TVP i ostali. Pri tom nisu propustili da kažu da su svi pripadnici spomenute jedinice obeleženi vidljivo jasnim ultradesničarskim i neofašističkim simbolima.   

Ukrajinske reakcije

U oktobru 2014. štampan je zbornik o 32 dokumentovana sudska predmeta koji se bave prestupima boraca bataljona “Ajdar“, a koji se odnose na osnovane sumnje vršenja krivičnih dela za period od maja do avgusta. Svejedno, nikakvih isleđivanja i procesuiranja po tim predmetima nije bilo.

BATALJON ZA BORBU PROTIV ''LAŽNIH AJDAROVACA''
BATALJON ZA BORBU PROTIV “LAŽNIH AJDAROVACA“

Gde je sada taj bataljon? Izveštaji s terena su krajnje protivrečni, što nije ni čudo, pa se nećemo baviti nagađanjima. Ukrajinci nemaju mnogo razloga da se ponose dosadašnjom “reputacijom“ ovog bataljona, a Rusi, po običaju, ratuju i ne pričaju mnogo. Svakako će nama, istraživačima, ostati veliki posao kada se jednog dana (nadamo se što pre) ova kalvadija završi.

Ostavite Vaš Komentar: