“AZOV“ – patriote ili utvare iz prošlosti?

Od početka sukoba u Donbasu, ovo ime ne skida se s naslovnih strana svih medija. Jedinica je ime dobila po ruskom gradu Azovu. To je jedno od mitskih mesta ruske istorije, jedno od poprišta na kojima je Petar Veliki pobedio i proterao Turke, krećući nezadrživo na Krim i dalje, na jug i ka srednjoj Aziji. Bio je to čuveni “Pohod na jug“ i početak prve “Velike igre“ sa dotadašnjim prijateljima Britancima. Zašto je ova jedinica dobila ime po gradu koji s Ukrajinom ni u daljoj ni u bližoj prošlosti nije imao nikakve veze (osim za romantičarska sećanja na podvige Zaparoških i Donskih Kozaka) ostaje pitanje. Međutim, niko ne dovodi u pitanje odjek kada se spomene zloglasni trougao “Azov“, “Ajdar“ i “Desni sektor“. O njihovoj nacističkoj “reputaciji“ govorili su i govore ne samo njihovi protivnici, narod Donbasa, već i mnoge zvanične svetske organizacije.

U DONBASU
U DONBASU

Podaci o ovoj jedinici sa relativnom tačnošću se mogu pratiti najdalje do 2019. godine. Kako se pojačavao tempo ratnih zbivanja, tako je i sastav menjao namenu, vrste naoružanja, mesta dejstva, itd. Ovih dana, kao što vidimo, preti mu i potpuno uništenje upravo u gradu koji mu je domicilni garnizon, što je posebna tema. 

Počeci

Kako se dogodilo da u jednoj Ukrajini, koja je doživela nacistički pogrom, a pri tom opterećena brojnim recidivima istorije (o čemu smo pisali u tekstu ’’Ukrajina kao raskrsnica naroda’’, gotovo bez skrivanja, uz prećutnu saglasnost države, bukne neonacizam? 

Sada je svima jasno da ova jedinica nije nastala slučajno, niti kao deo redovnih odbrambenih aktivnosti, već je iznikla na talasu događaja koji su potresli Ukrajinu, a sada tresu i svet; to su promene koje su izazvane “Majdanom“ i vojno-policijskom akcijom usmerenoj ka području Donbasa. U Donbasu, koji je do 1922. godine bio u sastavu Rusije, živelo je i živi pretežno rusko stanovništvo, koje se našlo ugroženo navedenim događajima. Nemilosrdnost, surovost pa i sadizam, neskrivena nacistička idolatrija i nepoštovanje običaja i pravila rata, doveli su u žižu interesovanja svetske javnosti puk ’’Azov’’. 

RAZNE NAŠIVKE
RAZNE NAŠIVKE

Kako je nastao ovaj odred? Samostalni odred posebne namene “Azov“ (Отдельный отряд специального назначения “Aзов“ (na ukrajinskom : Окремий загін спеціального призначення «Азов») je zvanično bio jedinica u sastavu ratnog odreda 3057 Istočnog operativno-teritorijalnog okruga Nacionalne garde Ukrajine, o kojoj smo već pisali. Grupa je formirana u maju 1914. godine u Marijupolju od dobrovoljaca, najpre iz sastava patrolne službe milicije posebne namene MVD (MUP) Ukrajine. U septembru je bila ojačana i proglašena za puk, a u novembru službeno uvedena u sastav NGU. Formalni početak vezan je za 13. april 2014. godine kada je tadašnji ministar MUP Ukrajine Arsen Avakov saopštio da je doneto rešenje o formiranju specijalnih jedinica patrolno-stražarske službe “na osnovu građanskih obaveza“. Kako je već spomenuto, četvrtog maja u prisustvu visokih zvaničnika (poslanika Ukrajine i drugih visokih ličnosti) rešeno je da se ujedine dve grupe – aktivisti “Automajdana“ i “Crnih ljudi“ (ultranacionalista) Mosijčuka. U sastav su takođe ušle i neke grupe kijevskih ultras-navijača. U gradu Berdjansku (Zaparoška oblast) sprovedena je osnovna obuka ličnog sastava. Kasnije je ta baza, zajedno sa štabom puka, preseljena u daču (vikendicu, letnju rezidenciju) bivšeg predsednika Ukrajine Janukoviča u mestu Urzufe, najlepšoj plaži između Marijupolja i Berdjanska. Već krajem juna brojnost odreda bila je 500 ljudi, da bi 17. septembra 2014. ovaj bataljon bio preformiran u puk “Azov“. Devetog oktobra ministar Avakov doneo je rešenje o pripremi za prevođenje puka posebne namene MVD “Azov“ u sastav Nacionalne garde Ukrajine, uz kopletiranje specijalistima i odgovarajućom tehnikom (uključujući i artiljerijski divizion). Desetog novembra potpisano je izvršno naređenje.

Ukrajina je država koja je odmah posle raspada SSSR postala bogati siromah, s ogromnim socijalnim razlikama. Pri tom je najviše trpela državna infrastruktura. Oružane snage su potpuno pasivizirane, neke jedince PVO nisu imale bojevo gađanje po desetak godina, a samo finansiranje i materijalno obezbeđenje bilo je na ivici podnošljivog. Tako se dogodilo da do početka avgusta “Azov“ (koji je tada još bio bataljon) finansira Igor Kolomojski (Ігор Валерійович Коломойський), oligarh, milijarder, tada predsednik Dnjepropetrovske oblasne administracije. Drugog avgusta taj izvor presušuje prema rečima njegovog zamenika Borisa Filatova, jer je njihov dotadašnji mentor i podržavalac Mojsičuk (Ігор Володимирович Мосійчук), zamenik komandanta “Azova“, nekadašnji radikalski poslanik Rade, iskazao nesumnjive neonacističke sklonosti. Stoga je finansiranje ovog bataljona ukinuto. Međutim, puk se naoružava iz zvaničnih magacina MUP i finansira se nadalje iz državnog budžeta. To nije sve, jer kao prilozi stiže i novac raznih sponzora, biznismena, klubova sličnog političkog smera i od serije koncerata s namenom prikupljanja sredstava. Za to vreme, deo još uvek postojećih slobodnomislećih i kritički nastrojenih novinara, prebacivao je državi da je puk smešten u jednom od najluksuznijih morskih letovališta, u vreme kada su delovi oružanih snaga Ukrajine živeli neuporedivo skromnije. 

Brojnost i sastav

O brojnosti se, iz opravdanih razloga ne može ništa konkretno reći što nije rečeno, osim početnih brojki. Ona se kretala od sedamdesetak, preko 500 do 800 u relativno mirno vreme. Danas se njihova brojnost usled velikih gubitaka, dopuna različitog nivoa spremnosti i iskustva, ne može tačno navesti. 

Formacijski, puk je kao jedinica teritorijalne odbrane Ukrajine imao sledeći raspored: Štab puka, dva bataljona komandosa, tenkovski bataljon, bateriju poljske artiljerije, izviđačku četu, čete vojne policije, inžinjerije, održavanja i logistike, signalni vod za vezu, vod obezbeđenja, bataljon za obuku i tri detaširane čete u Kijevu, Mariupolju i Berdjansku. 

U početku je sastav jedinice činilo članstvo rasističkih i neonacističkih organizacija “Socijal-nacionalni zbor“ (Социал-национальная ассамблея, ukr. Соціал-національна асамблея, 2007-2017) iz sastava “Patriot Ukrajine“, aktivisti “Automajdana“ (vozači koji su formirali protestne kolone) i više stotina pripadnika “Samoodbrane Majdana“. Za njima su se u sastav uključili ultraši (ekstremni navijači) klubova “Dinamo“, Kijev i “Šahtjor“, Donjeck, zatim članovi partije “Bratstvo“ Dimitrija Korčinskog (takozvana “Stotina Isusa Hrista“), pa i aktivisti Organizacije ukrajinskih nacionalista (Організація українських націоналістів), članovi Kazackog streljačkog bratstva (Kazackoe – poznato turističko mesto u oblasti Herson). Okosnicu jedinice činili su ljudi koji su 21. novembra 2013. počeli dejstva na Majdanu, a preko 60% su žitelji Istočne Ukrajine. Većina je bila sudski gonjena i smatrala je sebe žrtvom ukrajinskog pravosudnog sistema. Uzrast boraca je od 20 do 30 godina (načelno). U “Azovu“ se našlo i mnogo stranih desno radikalnih boraca, praktično “pasa rata“, ili “ratnika sreće“. Najzastupljeniji su desničari iz “Misanthropic Division“ koja obuhvata saradnike i istomišljenike iz Rusije, Belorusije, Švedske (članovi neonacističke stranke “Partija Šveđana“ iz Geteborga), Italije, Francuske, Kanda i Slovenije. U toku najnovijih ratnih zbivanja, pouzdane informacije (potekle od samih učesnika) svedoče o tome da se sada u “Azovu“ nalaze hrvatski i kolumbijski dobrovoljci. O učešću gruzijskih dobrovoljaca svedoči “Al Džazira“, ali i brojna i ugledna evropska štampa, među kojoj se izdvaja “Il Giornale“. No, ni to nije sve. U “Azovu“ prema svedočenju načelnika medicinskog odseka ovog puka, nalaze se strani instruktori koji su prošli obuku NATO, kao i pripadnici Legije stranaca (Légion étrangère). Svima je dodeljeno državljanstvo Ukrajine i oni se smatraju saradnicima MUP Ukrajine. Početkom dejstava 2014. godine kod jednog od boraca bila je primećena čak i oznaka prve vazduhoplovne brigade “Golden Hawks“ (United States Army).

Od 2017. puk slavi Svetog Peruna. 

Naoružanje

Načelno, prema početnom formacijskom opremanju, ova jedinica je dužila automate AKM, AKS-74, snajperske puške SVD i puškomitraljeze PKM i NSV-12.7 mm. Od teškog oruđa imala je ne manje od jednog topa MT-12, dve haubice D-30, četiri minobacača 2B11, PVO sredstvo ZSU 23/2 (“Sergej“) i lake protioklopne bacače RPG-7. Do četvrtog septembra 2014. godine tehničko-prevozni park je bio skroman (dva oklopna automogila i nekoliko “гантракова“ (gun truck — бронированный вооружённый грузовик, improvizovano oklopljeni kamion). Gotovo sva ta oprema uništena je odmah u bitkama kod Novoazovska, pa je usledilo zanavljanje i značajnije popunjavanje ozbiljnijom borbenom i transportnom tehnikom. Tako je puk već u septembru dobio mogućnost da se oprema kao i svi drugi sastavi NGU. Među opremom našlo se, za vojničke pojmove, neverovatno šarenilo – vozila beloruske, ruske, ukrajinske i japanske proizvodnje, motorcikli, kamioni raznih nosivosti i namena i prateća transportna sredstva (pokretne radionice, dizalice, itd). U sastav tehnike ulazila su i zaplenjena sredstva (između ostalih i po jedan BTR-80 i T-64), često u oštećenom stanju. 

NA JEDNOJ OD SMOTRI
NA JEDNOJ OD SMOTRI

Prva ozbiljna dejstva puk je imao u svom garnizonom mestu – Marijupolju, počevši od šestog maja 2014. godine. Međutim, kako pratimo ovih dana, agonija i ogorčena odbrana desetkovali su ovaj puk su. Pri tom je došlo do izvesnog rasula i otkazivanja poslušnosti. Narodna milicija DNR je saopštila da su Oružane snage Ukrajine (VSU) četvrtog marta ove godine nanele raketni udar po štabu puka jer je štab “Azova“ odbio da se povinuje naređenjima Glavne komande. Komandanti “Azova“, prema dostupnim podacima, do sada su bili Andrej Bilecki, Igor Mihajlenko, Maksim Žorin i Denis Prokopenko (heroj Ukrajine).

Mazanje municije svinjskom masti za borbu protiv Čečena

Više od polovine boraca puka ima tetovirana razna nacistička obeležja i to nije prošlo bez reakcije. Čak je u Kongresu SAD, 10. juna 2015. godine na inicijativu kongresmena Džona Konorsa i Teda Johoa izdato saopštenje o tim zapažanjima, posle čega su SAD otkazale Ukrajini dostavu nekih PZRK (Переносной зенитный ракетный комплекс – prenosni PVO raketni kompleks) i povukli svoje instruktore.

Navodni ishod nakon zasede Čečena

Na našivkama i drugim raznim oznama puka kojima su borci ovog sastava bogato okićeni, nalaze se sve moguće varijante raznih nacističkih obeležja – od klasične svastike, preko esesovskih znakova, do logotipa retkih i malo poznatih zločinačkih jedinica, ajnzac-komando, itd. Smatra se da je bar petina sastava u potpunosti i do fanatizma zadojena nacističkim idejama i ostavštinom. To se nije moglo skriti, pa je u oktobru 2019. godine nekoliko desetina kongresmena na čelu s Maksom Rouzom predložilo vladi SAD da se puk “Azov“ stavi na listu “stranih terorističkih organiacija“. U svakodnevnom obraćanju on je kvalifikovan kao ultranacionalistička organizacija. Za tim predlogom povela se u junu 2021. godine i grupa senatora Francuske koja je zahtevala od ministra inostranih poslova Žan Iv le Driana (Jean-Yves Le Drian) da reaguje na delovanje neonacističkih pokreta u Ukrajini, a posebno da se razmotri aktivnost puka “Azov“. Letonski advokat Einars Graudinš utvrdio je uz pomoć forenzičara i izjava svedoka, da su u oblastima gde je delovao “Azov“ zabeležena brojna ubistva, maroderstva, a posebno grupna silovanja i iživljavanja nad zarobljenicima, sakaćenja i ranjavanja. Amnesty International poseduje takođe veoma veliki broj dokaza za takvu delatnost ne samo “Azova“ već i “Ajdara“ i drugih, manje “slavnih“ grupa.

AMBLEM GRUPE KRAKEN
AMBLEM GRUPE KRAKEN

U jednu od takvih grupa ubraja se i grupa “Kraken“. O njoj se malo zna. Ime je dobila po morskom čudovištu, ogromnoj hobotnici. To ime je popularno u službama privatnog obezbeđenja, tako se zove i jedan superkompjuter, vrsta kriptovalute, jedan fakultet itd. Pojavljuju se u jednom klipu u kome uglavnom poziraju, uz neometano snimanje dronom i svim elementima režije koji se nalaze u videoigrama. Nesumnjivo je da postoje, pa očekujemo od nezavisnih izvora nešto više informacija o njima, osim zaštitnog znaka. Uvidevši da su se mnoge jedinice na terenu otrgle kontroli pri tom kršeći zakone ratovanja i Ženevsku konvenciju, ukrajinska vlada je zaključila (shvatajući značaj medijskog rata) da sve dobrovoljačke bataljone (teritorijalne odbrane, patrolnu i stražarsku miliciju, jedinice milicije sa posebnim zadacima MUP) svrsta u redovne jedinice Oružanih snaga i, resprektivno, Nacionalne garde. “Azov“ je jedan od poslednjih sastava koji je prekomandovan iz Nacionalne garde u Oružane snage. Vlada je takođe odlučila da u Donbas šalje isključivo dobrovoljačke jedinice, pri čemu regruti sa obuke neće biti slati u borbu.

KRAKEN

“Azov“ je imao i građansko krilo – nevladinu organizaciju “Azovski građanski korpus“, stvorenu za “političku i društvenu borbu“. Godine 2016. pripadnici “Azovskog građanskog korpusa“ osnovali su drušveni centar “Kazahska kuća“ u Kijevu. Godinu dana kasnije pri ovom puku formirana je i “Narodna milicija“ (“milicija u miliciji“). Njena svrha, preka zamisli organizatora, bila je da u skladu sa zakonom organizuje gradske patrole. U martu 2019. njen broj je bio minimalan. Pretpostavlja se da je ratni vihor oduvao i ove dve komponente “Azova“. 

Podrška generalu Ratku Mladiću

Ostavite Vaš Komentar: