Ruske snage su tokom noći izvele jedan od većih kombinovanih udara na Ukrajinu od početka eskalacije rata, koristeći dronove kamikaze, balističke i krstareće rakete, kao i hipersonično oružje. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, napad je bio najavljeni odgovor na udare kijevskog režima na školu u Lugansku i druge napade koje Moskva opisuje kao terorističke.
U saopštenju ruskog vojnog resora navedeno je da je ruska vojska izvela masovni udar preciznim vazdušnim, kopnenim i pomorskim oružjem dugog dometa, uključujući hipersonične aerobalističke rakete i jurišne bespilotne letelice. Meta su bila preduzeća odbrambene industrije u Kijevu, Zaporožju, Harkovu i Dnjepropetrovsku, kao i objekti u Poltavskoj, Hmeljnickoj i Sumskoj oblasti.
Gađani su i objekti gorivne i transportne infrastrukture koji se koriste u interesu ukrajinskih oružanih snaga, kao i vojni aerodromi. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su svi određeni ciljevi pogođeni i da su ciljevi udara ostvareni.
Ovaj napad dolazi posle ranijeg saopštenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova da ruske oružane snage počinju sistematske udare na Kijev kao odgovor na napad ukrajinskih snaga u Starobilsku, u Luganskoj oblasti. Dan ranije, Vladimir Putin je ponovio da će svi odgovorni za tu tragediju biti pozvani na odgovornost.
Kijev kao glavna meta
Prema ukrajinskim resursima za praćenje, glavni pravac udara bio je Kijev. Oni navode da su najmanje tri rakete Cirkon, nekoliko raketa Iskander i najmanje deset krstarećih raketa H-101 pogodile ukrajinsku prestonicu.
Analitički izvori tvrde da je Kijev pretrpeo višestruke eksplozije od balističkih i drugih raketnih udara. Pominje se požar na zgradi Ukroboronproma, pogodak u energetski objekat i nestanci struje u nekoliko gradskih okruga. Ukrajinski izvori navode da je u glavnom gradu oštećena stambena zgrada od 24 sprata, koja se delimično urušila, dok se strahuje da ima ljudi zatrpanih pod ruševinama.
U okrugu Obolon zabeleženi su požari na devetospratnici i izgoreli automobili, a hiljade građana tokom noći su se sklonile u metro, koji je ponovo postao masovno sklonište stanovništva tokom ruskih udara.
Prema dostupnim ukrajinskim izveštajima, u napadima je poginulo najmanje 11 ljudi, dok je više od 100 ranjeno. Iako se očekivalo, Rusija ovoga puta nije lanisrala hipersoničnu raketu Orešnik.
Cirkoni kao najvažniji detalj napada
Posebnu pažnju izazvala je tvrdnja ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva da je Rusija tokom napada upotrebila osam hipersoničnih raketa Cirkon. To je, prema dostupnim navodima, verovatno najveći broj Cirkona koji je Rusija lansirala u jednom udaru na Ukrajinu.
Cirkon je ruska hipersonična raketa koja se u ruskim izvorima predstavlja kao oružje sposobno da leti brzinama do 9 maha. Njena vrednost je u brzini, putanji i malom vremenu reakcije koje ostavlja protivvazdušnoj odbrani. Ukrajinska strana je u ovom napadu navela da nijedan od osam lansiranih Cirkona nije presretnut.
Upravo taj detalj najviše odskače od uobičajenih ukrajinskih izveštaja o presretanju ruskih raketa. Kijev tvrdi da je uspeo da obori veliki broj dronova i raketa, ali priznanje da nijedan Cirkon nije oboren pokazuje zašto Moskva ovo oružje koristi kao sredstvo za gađanje najvažnijih ciljeva.
Ukrajinske brojke i sumnje u stvarni obim štete
Prema ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu, Rusija je tokom noćnog napada upotrebila ukupno 729 sredstava za vazdušni napad. Većinu su činili dronovi. Ukrajinska strana navodi da je lansirano 656 dronova i 73 rakete. Kijev tvrdi da je protivvazdušna odbrana oborila 602 drona i 40 raketa, uključujući 11 balističkih raketa Iskander-M, 26 krstarećih raketa H-101 i tri rakete Kalibar. Istovremeno priznaje da nijedna od osam raketa Cirkon nije presretnuta.
Prema istom izveštaju, trideset balističkih i tri krstareće rakete, kao i 33 jurišna drona, pogodili su različite ciljeve. Ukupno su pogoci zabeleženi na 38 lokacija, dok su ostaci presretnutih dronova pali na još 15 mesta.
Ruski izvori iznose drugačiji okvir, navodeći da su ruske oružane snage lansirale 729 kamikaza dronova i 85 raketa na ciljeve na teritoriji pod kontrolom Kijeva. U svakom slučaju, reč je o jednom od najmasovnijih udara, sa kombinacijom dronova, balistike, krstarećih raketa i hipersoničnog oružja.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana ponovo tvrdi da je odbila masovni napad, ali čak i deo ukrajinskih medija izražava sumnju u zvanične brojke. Prema tim navodima, stvarni broj pogodaka mogao bi biti znatno veći nego što to priznaje ukrajinski Generalštab, posebno imajući u vidu broj eksplozija, požare i nestanke struje u Kijevu i drugim oblastima.
Šostka, Zaporožje, Dnjepropetrovsk, Harkov
Napadi nisu bili ograničeni na Kijev. Eksplozije su zabeležene u Dnjepropetrovskoj, Sumskoj, Harkovskoj, Poltavskoj i Zaporoškoj oblasti.
Ruski analitički izvori navode da je oko 20 eksplozija potreslo Šostku, gde je ranije već bila oštećena fabrika baruta „Zvezda“. U Zaporožju je pogođena fabrika „Motor Sič“, koja ima posebno mesto u ukrajinskoj vojnoj industriji zbog proizvodnje i održavanja avionskih i helikopterskih motora.
Udarima su, prema ruskom saopštenju, obuhvaćeni i objekti ukrajinske odbrambene industrije, transportne infrastrukture, skladišta goriva i vojni aerodromi. To se uklapa u širu rusku taktiku poslednjih meseci: kombinovati masovne dronove kao sredstvo zasićenja PVO sa raketama namenjenim za najvrednije industrijske, energetske i vojne ciljeve.
Napad koji dolazi posle iscrpljivanja PVO
Ukrajinski izvori su i ranije naglašavali da je protivvazdušna odbrana pod ozbiljnim pritiskom zbog manjka zapadnih presretača. Svaki masovni ruski napad troši skupe rakete Patriot, NASAMS, IRIS-T i drugih sistema, dok Rusija istovremeno koristi veliki broj jeftinijih dronova kako bi otvorila prolaze za skuplje i brže projektile ka važnijim metama.
U ovom napadu taj obrazac je bio posebno vidljiv. Veliki broj dronova primorava ukrajinsku PVO da otvara vatru, pomera radare, troši municiju i otkriva raspored. Zatim dolaze balističke, krstareće i hipersonične rakete, od kojih je deo usmeren na ciljeve koje je mnogo teže zaštititi.
Ukrajinska tvrdnja da je oboreno 642 drona i projektila treba posmatrati u kontekstu velikog broja potvrđenih udara, požara, prekida struje i priznanja da su Cirkoni prošli bez presretanja.
Julija Mendel o „noćnoj mori“ bez kraja
Posebnu pažnju izazvala je izjava Julije Mendel, bivše portparolke Volodimira Zelenskog. Posle eksplozija koje su potresle Kijev, ona je ocenila da ukrajinski predsednik neće uspeti da zaustavi napade na Ukrajinu.
„Očajnički glasovi mole za kraj ove noćne more. Ali svaki poziv da se zaustavi ovaj masakr obeležava se kao nepatriotski, opasan, čak i proruski. Zato će sutra Zelenski verovatno ponovo obećati osvetu. I ovaj užas će se ponavljati sve dok se ne desi nešto zaista nezamislivo. U međuvremenu, sve više porodica će tiho pakovati svoje stvari i planirati bekstvo“, napisala je Mendel.
Njena poruka odskače upravo zato što dolazi od osobe koja je nekada bila u najbližem komunikacionom krugu Zelenskog. Ona odražava sve glasnije pitanje unutar ukrajinskog društva: koliko dugo se može živeti u ritmu noćnih uzbuna, raketnih udara, obećanja osvete i novih ruskih napada koji dolaze u sve većim talasima.
Rusija pokazuje da najave više nisu samo diplomatski pritisak
Ovaj napad pokazuje da ruske najave o sistematskim udarima na Kijev nisu ostale samo u domenu političke poruke. Masovna kombinacija dronova, Iskandera, H-101, Kalibara i čak osam Cirkona predstavlja demonstraciju kapaciteta za udar po velikom broju ciljeva u jednoj noći.
Za Kijev, posebno je problematično to što se udari sada kombinuju sa iscrpljivanjem PVO, gađanjem industrije, energetike i infrastrukture, kao i upotrebom oružja koje ukrajinska odbrana ne uspeva da presretne. Za stanovništvo, posledice se vide mnogo jednostavnije: sirene, metro kao sklonište, požari, ruševine, nestanci struje i još jedna noć u kojoj se rat vratio direktno u gradove.
