Američke oružane snage potvrdile su obaranje drona MQ-1 tokom borbenih dejstava protiv iranskih snaga 30. i 31. maja, što je odmah otvorilo pitanje da li je Pentagon tiho vratio penzionisane Predatore u ograničenu operativnu upotrebu.
Centralna komanda SAD saopštila je da su američke snage tokom vikenda izvele napade na „iranske radare i lokacije za komandovanje i kontrolu dronovima“ u Goruku, u Iranu, kao i na ostrvu Kešm. Prema američkom objašnjenju, udari su izvedeni posle iranskih akcija u regionu, dok je tokom tih događaja lokalna protivvazdušna odbrana uništila američki dron MQ-1.
Sam podatak da je u borbi izgubljen MQ-1 iznenadio je analitičare, jer je Predator formalno povučen iz službe američkog ratnog vazduhoplovstva 2018. godine. Ipak, povratak penzionisanih letelica u ograničenu upotrebu nije bez presedana. Prvi američki stelt avion F-117, povučen 2008. godine, kasnije je ponovo viđan u aktivnostima, pre svega za obuku, testiranja i specijalizovane zadatke.
U slučaju MQ-1, povratak bi mogao da ima konkretniji razlog: moderniji MQ-9 Reaperi trpe gubitke tempom koji je teško održati.
Reaper postao preskupa potrošna roba?
Povratak Predatora treba posmatrati u kontekstu gubitaka američkih dronova u sukobima sa Iranom i jemenskim Ansarulahom, odnosno Hutima. Upravo su MQ-9 Reaperi, moderniji i sposobniji naslednici Predatora, postali najčešće obarane američke letelice u regionu.
Sredinom maja jemenske snage objavile su snimak kojim su potvrdile svoje 27. obaranje MQ-9. U širem regionalnom okviru, računajući gubitke iznad Jemena i Irana, broj oborenih Reapera popeo se na 51.
Tokom 39 dana američko-iranskih neprijateljstava, koja su počela 28. februara, uništeno je 39 američkih vojnih letelica, dok je još 10 pretrpelo različite nivoe oštećenja. Najveći deo tih gubitaka čine upravo MQ-9.
Za Pentagon je to popriličan problem. Reaper nije mala jednokratna letelica. To je veliki bespilotni sistem koji SAD koriste širom sveta, od Bliskog istoka do Afrike i Pacifika. Njegova vrednost, kada se uračunaju platforma, senzori, oprema, zemaljska infrastruktura i paketi podrške, procenjuje se na blizu 150 miliona dolara po komadu. Takva letelica ne može se gubiti kao jeftin izviđački dron.
Kada protivnik počne redovno da obara platformu te cene, postavlja se pitanje da li je racionalno slati najmodernije dronove u zone gde ih lokalna PVO, raketni sistemi i elektronsko ratovanje sve češće skidaju sa neba.
Zašto baš MQ-1?
MQ-1 Predator je prvobitno razvijen kao izviđački dron. Njegova glavna uloga bila je nadzor, praćenje ciljeva i prikupljanje podataka. Kasnije je dobio mogućnost nošenja raketa AGM-114 Hellfire, čime je postao prva široko poznata bespilotna platforma sposobna da pronađe cilj, prati ga i sama izvrši napad.
To je bio prelomni trenutak u istoriji dronova. Predator je otvorio eru u kojoj bespilotna letelica više nije samo oko iznad bojišta, već i oružje. Njegova upotreba u Avganistanu, Pakistanu, Iraku, Jemenu i drugim zonama postala je simbol američkog rata na daljinu.
Međutim, MQ-1 je imao ograničenja. Nosivost je bila mala, brzina skromna, preživljavanje u okruženju sa ozbiljnom PVO vrlo slabo. Pokušaji da se integrišu rakete vazduh-vazduh kratkog dometa dali su razočaravajuće rezultate, što se videlo još tokom testova i borbenih iskustava 1990-tih i 2000-ih godina. Podsetimo, rat dronova počeo je još 90-tih godina u BiH i KiM.
Zato je razvijen MQ-9 Reaper. Veći, snažniji, brži, sa većom nosivošću i boljim senzorima, Reaper je trebalo da bude prirodni naslednik Predatora. On je praktično funkcionisao kao laki jurišni avion bez posade, sposoban za blisku vazdušnu podršku, presretanje, izviđanje i precizne udare na širokom prostoru.
Upravo zbog toga je američko ratno vazduhoplovstvo 2018. povuklo MQ-1. Predator je delovao kao završena priča.
Stari dron za opasnije zadatke
Sada se ta logika menja. Ako su Reaperi postali preskupi za slanje u zone gde ih Iran i Huti redovno obaraju, povratak MQ-1 dobija praktičan smisao. Stariji Predator ima manje sposobnosti, ali je i potrošniji. Može da preuzme deo nadzornih zadataka, da leti u rizičnijim sektorima i da, u ograničenim okolnostima, izvede udare Hellfire raketama.
Za Pentagon to nije idealno rešenje, već prinudna racionalizacija. Kada moderni dronovi nestaju brže nego što se politički i finansijski može opravdati, starije platforme ponovo postaju korisne. Ne zato što su bolje, već zato što je njihov gubitak lakše progutati.
U takvom okruženju MQ-1 može da posluži kao jeftiniji izviđačko-udarni alat, posebno za misije u kojima nije potrebno slati Reaper sa punim paketom senzora i naoružanja. On ne može da zameni MQ-9 u punom spektru zadataka, ali može da rastereti flotu koja se sve više troši.
Predator kao simbol povratka na staro?
Najzanimljivija promena nije sama činjenica da je Predator možda vraćen u upotrebu, već to što su Iran i Huti možda uspeli da promene ekonomiju američkog vazdušnog nadzora. Dugo je američka prednost počivala na pretpostavci da dronovi mogu satima da kruže iznad protivnika, prikupljaju podatke, prate konvoje, traže lansere i po potrebi gađaju ciljeve. Takva dominacija funkcioniše protiv slabih protivnika bez ozbiljne PVO. Protiv mreže koja ima radare, mobilne raketne sisteme, iransku tehničku podršku, iskustvo i volju da redovno otvara vatru, velika bespilotna letelica postaje meta.
Reaper je i dalje sposoban sistem, ali nije nevidljiv, nije brz i nije projektovan da preživljava u zoni ozbiljne protivvazdušne odbrane. Huti su tokom prethodnih godina pokazali da mogu da obaraju MQ-9, a Iran ima još širi spektar sredstava za to.
Zato povratak MQ-1 izgleda kao priznanje da američka vojska mora da prilagodi potrošnju letelica stvarnosti novog rata. Ako se za svaki izviđački let rizikuje dron od desetina ili stotina miliona dolara, protivnik ne mora da pobedi u vazduhu. Dovoljno je da svako obaranje pretvori u finansijski i operativni problem.
MQ-1 Predator je bio simbol američke bespilotne nadmoći posle 2001. godine. Njegov mogući povratak u rizične zone sada ima potpuno drugačije značenje. Nekada je predstavljao tehnološku prednost nad protivnicima bez odgovora. Danas se možda vraća upravo zato što je naslednik, MQ-9 Reaper, postao previše dragocen za rat u kojem se sve češće obara.
