Ako nemate nikakvog znanja o stelt tehnologiji – ne brinite, ovaj članak je napisan da biste lako i brzo razumeli značenje pojma i primenu u vojnim sistemima. Dopunjeno novim istraživanjima 2026. godine.
Osnovna ideja svake vojne bitke je pobeda. Ovo se može uraditi na mnogo različitih načina ako ste vešt taktičar. Jedna od važnih vojnih taktika je prevariti neprijatelja tako što mu se ne daju nikakve ili daju lažne informacije.
Postoji primer iz Drugog svetskog rata koji je vrlo indikativan kada su lažne informacije u pitanju. Nacistička Nemačka je dobija informaciju da saveznici spremaju iskrcavanje ali ne kada i gde. Saveznici koriste već uspostavljenu mrežu špijuna u Evropi da nacistima daju lažne informacije. Ova operacija je poznata pod nazivom Fortitude i čini stvaranje fantomske terenske armije sa borbenim vozilima na naduvavanje (tenkovi, haubice, brodovi, šatori, oklopna vozila itd.) na raznim mestima u Engleskoj.
Kada su Nemci leteli svojim avionima iznad mesta na koje su špijuni ukazivali, primetili su svu ovu opremu i tako se uverili da će iskrcavanje biti na pogrešnoj lokaciji. Na ovaj način su saveznici skrenuli pažnju nacista i uspešno se iskrcali u Normandiji, pošto tamo nije bilo koncentrisana većina nacističkih vojnika i oružja. Dakle, slično opreaciji Fortitude, stelt ima za cilj da prevari neprijatelja i to je glavna svrha ove tehnologije.
Vidiš ili ne vidiš neprijatelja
Osim laganja neprijatelja, druga vojna taktika je skrivanje od njega. Videli smo u igranim ili dokumentarnim filmovima da borbena vozila imaju različitu kamuflažu, koja je specijalno napravljena za teren na kome se bitka odvija.
U nekim slučajevima, borbena vozila mogu biti prekrivena granjem ili žbunjem kako ih neprijatelj ne bi primetio. S druge strane, vojnici kopaju rovove da se sakriju. Sve se to radi da se neprijatelju ne daju potrebne informacije, ili da se obmane.
Važno je znati da na bojnom polju, koje može biti mali prostor ili čitav front dug kilometrima, vojnici suprotnih strana vide na dva načina – očima i radarom.
Stelt tehnologija je dizajnirana da obmane vojne radare, a ne i ljudsko oko.
Šta je stelt?
Stelt čine dve glavne stvari – proizvodnja sistema naoružanja (avion, tenk, brod) u drugačijem obliku od konvencionalnog i farbanje tih sistema sa posebnim premazom, kako bi se uticalo na radar.
Drugačiji oblik – da bi sistem naoružanja bio prikriven, potrebno ga je dizajnirati tako da njegove glavne površine ne budu zaobljene ili ovalne, već sa više uglova da prenesu izlomljeni oblik, bliže horizontu.
Specijalni premaz – da bi bio stelt sistem oružja, pored drugačijeg oblika, mora biti prekriven premazom, materijalom koji apsorbuje zračenje. Nema potrebe objašnjavati kako se pravi. Sve što treba da znate je da je, kao što ime kaže, materijal koji apsorbuje zračenje materijal koji je posebno dizajniran i oblikovan da apsorbuje upadno radiofrekventno zračenje, da upije radio talase.
Kako stelt funkcioniše?
Već smo razjasnili da samo radarima treba manipulisati stelt tehnologijom. Zbog toga, izlomljen oblik u kombinacji sa materijalom koji apsorbuju zračenje moraju zavarati radare. Evo kako:
- Radar šalje radio ili radarske elektromagnetne talase. Kada udare u predmet koji je okrugao ili ovalan, reflektuju se u pravcu iz kojeg su došli, tj. vraćaju se ka radaru. Međutim, ako objekat ne prati dva navedena fizička oblika, već je sačinjen iz mnogo uglova, izlomljenih i nestandardnih oblika, talasi se takođe odbijaju, ali se ne vraćaju u istom pravcu. Najbolje je pogledati sliku ispod:
- Da bi se postigao veći efekat i da se elektromagnetni talasi radara ne bi slučajno vratili u radar, primenjujemo materijal koji apsorbuje zračenje i apsorbuje a ne reflektuje talase. Na ovaj način radar ne dobija „povratne informacije“.
Sve do sada rečeno važi kako za čuvene stelt avione, tako i za nove stelt tehnologije koje se razvijaju u oblasti pešadije i mornarice. Stelt ne znači nevidljiv za ljudsko oko, već nevidljiv za radar.
Nova stelt tehnologija
Ono što smo do sada objasnili je trenutna tehnologija u proizvodnji stelt sistema oružja. Međutim, teško je postići skoro nultu detekciju stelt objekata jer velika brzina radara i radio-elektromagnetnih talasa može u nekom trenutku da se vrati ka radaru, ili materijal koji apsorbuje radar možda neće moći da apsorbuje sve. Uvek postoji šansa da stvari krenu naopako.
Metamaterijal je supstanca dizajnirana da ima svojstvo koje se ne nalazi u prirodi. Sposoban je da manipuliše elektromagnetnim talasima tako što ih blokira, apsorbuje, poboljšava ili savija kako bi stvari učinio nevidljivim. Metamaterijal se može široko koristiti u razvoju novih vrsta oružja i dizajnu kompjutera gde će konvencionalni električni signali ustupiti mesto fotonskim.
Da bismo lakše razumeli, evo jednostavno objašnjenje – ovaj materijal ne mora da bude u drugačijem obliku, niti da apsorbuje bilo kakve radarske ili radio talase, jer omogućava talasima da prolaze kroz njega kao da ne postoji.
Direktor projekta Bašarin je sa svojim istraživačkim timom Laboratorije za superprovodne metamaterijale na ruskom Nacionalnom univerzitetu za nauku i tehnologiju MISIS razvio jedinstveni metamaterijal sa izuzetno visokim faktorima kvaliteta anapola, fenomenom izazvanom posebnom konfiguracijom elektromagnetnih polja.
„Eksperimentalni deo našeg istraživanja bio je stvaranje jedinstvenog metamaterijala koji se sastoji od male ravne mreže takozvanih metamolekula isečenih iz čvrstog komada običnog čelika“, rekao je direktor projekta Aleksej Bašarin.
Bašarin je rekao da su zahvaljujući posebnom obliku i konfiguraciji ovih ćelija naučnici uspeli da dobiju metamaterijal sa apsolutno jedinstvenim svojstvima. Ovaj metamaterijal se može koristiti i za pravljenje superosetljivih senzora za otkrivanje eksploziva i hemijskog oružja.
U kom smeru idu dalja istraživanja
Od objave ovog teksta 2022. godine pa do danas, istraživanja u oblasti stelt tehnologije otišla su nekoliko koraka dalje. Najvažnija promena je to što se više ne radi samo na smanjenju radarskog odraza, već na istovremenom smanjenju uočljivosti u više opsega, pre svega na radaru i u infracrvenom spektru.
To u praksi znači da više nije dovoljno da letelica ili vozilo budu „teški za radar“, već moraju da budu i manje uočljivi za termoviziju i druge senzore. Upravo zato se poslednjih godina sve više radi na takozvanim radar-infracrveno kompatibilnim materijalima i metamaterijalima, koji pokušavaju da istovremeno upijaju ili rasipaju radarske talase i smanjuju toplotni potpis objekta.
U novijim radovima poseban naglasak stavljen je na metapovršinske i metamaterijalne strukture. To su veštački projektovane površine sa vrlo precizno oblikovanim ćelijama koje ne funkcionišu samo kao „premaz“, već aktivno menjaju način na koji se elektromagnetni talasi odbijaju, rasipaju ili upijaju.
Jedan deo istraživanja ide ka širokopojasnom smanjenju radarskog odraza, dakle ka tome da cilj bude manje vidljiv ne samo na jednoj frekvenciji, nego na većem delu spektra. U 2025. i 2026. objavljeno je više radova o metapovršinskim rešenjima koja kombinuju apsorpciju, difuziju i fazno poništavanje radarskog odraza, upravo da bi se povećala efikasnost prikrivanja u realnim uslovima.
Drugi važan pravac razvoja odnosi se na visoke temperature. Klasični radarski upijajući premazi i materijali imaju veliki problem kada se primene na brze letelice, motore, izduvne delove i druge površine koje se snažno zagrevaju. Zbog toga se sve više istražuju kompoziti i metamaterijali koji mogu da rade i na visokim temperaturama, a da pritom zadrže i radarsku i infracrvenu prikrivenost.
U značajnim radovima iz 2025. i 2026. pominju se višeslojne strukture sa silicijum-karbidnim vlaknima i sličnim komponentama, koje istovremeno nude termičku otpornost i vrlo visoku efikasnost apsorpcije u širokom frekvencijskom opsegu.
Treći veliki pomak je u načinu projektovanja. Ranije se razvoj ovakvih materijala uglavnom oslanjao na dug ciklus simulacija, izrade i ispitivanja. Danas se sve više koriste modeli zasnovani na mašinskom učenju i pristupu zasnovanom na podacima, koji ubrzavaju traženje optimalne strukture za određeni frekvencijski opseg, debljinu i masu materijala. To ne znači da je veštačka inteligencija „pravi novi stelt“, ali znači da ubrzava dizajn nove generacije elektromagnetnih materijala.
Istovremeno, napreduju i sredstva za otkrivanje ciljeva niske uočljivosti. Posebno se razvijaju pasivni radari, koji ne emituju sopstveni signal već koriste postojeće izvore zračenja iz okruženja, kao i sistemi koji spajaju više tipova senzora.
U stručnim pregledima iz 2025. vidi se da se pasivni radar sve ozbiljnije posmatra kao deo budućeg odgovora na male dronove i ciljeve sa smanjenim radarskim odrazom. Kvantni radar se i dalje često pominje u medijima, ali za sada više kao istraživački koncept i polje nadmetanja nego kao tehnologija koja je prelomila stvar u realnoj vojnoj upotrebi.
Zbog svega toga danas je tačnije reći da stelt više nije jedna tehnologija, već čitav paket rešenja. U njemu su oblik, premaz i apsorpcija i dalje važni, ali im se pridružuju metamaterijali, višespektralna prikrivenost, termička kontrola i pametnije projektovanje materijala.
Istovremeno, razvijaju se i novi načini da se takvi ciljevi ipak otkriju. Stelt zato nije postao zastareo, ali više nije ni jednostavna priča o „nevidljivosti za radar“, već stalna trka između prikrivanja i otkrivanja.
