Alžir dobio prve Su-34M: bombarder dugog dometa utiče odnos snaga na severu Afrike

Alžirsko ratno vazduhoplovstvo dobilo je prve modernizovane jurišne avione dugog dometa Su-34M, u izvoznoj varijanti nazvane Su-34E, čime se ofanzivna avijacija ove afričke zemlje pomera na nivo koji do sada nije postojao na kontinentu. Snimak objavljen 13. juna prikazuje dolazak aviona u Alžir, posle višemesečnih naznaka da su prve letelice već završene i pripremljene za isporuku.

Su-34M sa alžirskim oznakama ranije su viđeni u Rusiji, ali tada u drugačijoj šemi bojenja. Prvi prikazani primerci imali su pustinjsko-narandžastu kamuflažu, dok avion koji je sada stigao u Alžir nosi plavu, gotovo morsku kamuflažu. Upravo taj detalj pokrenuo je spekulacije da je šema naknadno promenjena ili da će različite jedinice dobiti različite kamuflaže u zavisnosti od baza i prostora delovanja.

Jedno tumačenje je da bi pustinjska šema mogla biti namenjena avionima raspoređenim u unutrašnjosti zemlje, dok bi plava kamuflaža bila logičnija za letelice koje operišu bliže Sredozemnom moru. Za sada nema zvanične potvrde takve podele, ali je jasno da Alžir ne uvodi Su-34M kao simboličnu kupovinu, već kao deo šire modernizacije vazduhoplovstva.

Tri nova ruska tipa za 15 meseci

Dolazak Su-34M posebno je važan jer dolazi posle ubrzanog prijema novih ruskih borbenih aviona. Alžirsko ratno vazduhoplovstvo je u poslednjih 15 meseci dobilo tri nova tipa ruskih lovaca i jurišnih platformi. Su-35 su potvrđeni kao isporučeni u januaru 2025. godine, dok je isporuka lovaca pete generacije Su-57 potvrđena u novembru.

Time je Alžir postao prva zemlja koja je uvezla lovac pete generacije mimo američkog F-35. Takav potez sam po sebi govori da Alžir želi da ostane najmodernije opremljena vazduhoplovna sila u Africi i jedan od najvažnijih kupaca ruske borbene avijacije.

Su-34M sada popunjava drugu, ali jednako važnu nišu. Za razliku od Su-35, koji je pre svega lovac za vazdušnu nadmoć, i Su-57, koji donosi elemente smanjene uočljivosti i naprednije senzorske arhitekture, Su-34M je avion za duboke udare, dug dolet, nošenje velikog borbenog tereta i dejstvo po kopnenim ciljevima na velikim udaljenostima.

Zašto je Su-34 važan Alžiru

Su-34 je derivat porodice Su-27 Flanker, isto kao i Su-30MKA i Su-35 koji se već nalaze u alžirskoj službi. Međutim, u odnosu na klasične lovačke varijante, Su-34 je znatno veći i teži. Navodi se da je približno 50 odsto teži, sa znatno povećanim kapacitetom goriva, što mu daje najveći domet među operativnim tipovima borbenih aviona u svojoj kategoriji.

Za Alžir to znači sposobnost da pokriva ogroman prostor, od duboke unutrašnjosti Sahare do obale Sredozemlja, bez stalne zavisnosti od tankera za dopunu goriva. U regionalnom kontekstu, to znači i mogućnost udara na velikim daljinama, što dobija posebnu težinu u trenutku kada Maroko sprovodi ozbiljno vojno jačanje uz podršku Zapada, Turske i Izraela.

Su-34M donosi sposobnost nošenja širokog spektra naoružanja vazduh-zemlja. Rusko iskustvo iz rata u Ukrajini pokazalo je da je ovaj avion postao jedna od glavnih platformi za intenzivne udare po ukrajinskim položajima, skladištima, komandnim tačkama i utvrđenjima. Tokom rata njegova uloga je stalno rasla, naročito sa uvođenjem novih klizećih bombi.

U oktobru je objavljeno da najmanje jedan tip raketne klizne bombe obezbeđuje domet dejstva veći od 193 kilometra, čime su zadnji položaji protivnika stavljeni u zonu udara bez ulaska aviona duboko u opasni vazdušni prostor. Su-34 su često snimani tokom intenzivnog bombardovanja ukrajinskih i snaga Zapadnog bloka od februara 2022. godine, uključujući upotrebu velikih klizećih bombi FAB-3000, bombi sa termobaričnim bojevim glavama i više tipova raketa vazduh-zemlja.

Avion za udar, izviđanje i elektronski rat

Preživljavanje Su-34 ne zasniva se samo na oklopu ili veličini. Avion ima smanjen frontalni radarski odraz u odnosu na starije platforme porodice Su-27, pri čemu se u pojedinim procenama navodi da je frontalni radarski poprečni presek uporediv sa krstarećom raketom. Ipak, Su-34 nije stelt avion u zapadnom smislu te reči. Njegova logika preživljavanja počiva na dejstvu izvan vizuelnog dometa, elektronskom ratovanju, velikom doletu i sposobnosti da koristi municiju sa velike distance.

U tom smislu je važna i modernizacija senzorskih i izviđačkih mogućnosti. U julu 2025. godine otkriveno je da tri varijante univerzalnog izviđačkog sistema „Sič“ omogućavaju Su-34 da deluje u širem spektru uloga i prikuplja obaveštajne podatke u realnom vremenu, dok istovremeno ostaje naoružan za udarne operacije. Takva kombinacija je značajna: avion može da nosi senzorsku opremu, prati ciljeve, prikuplja podatke i zadrži sposobnost napada bez pretvaranja u čisto izviđačku platformu.

Za alžirsko vazduhoplovstvo to znači da Su-34M ne mora biti samo „leteći nosač bombi“. On može postati platforma za dubinsko izviđanje, nadzor velikih prostora, elektronsku podršku i precizne udare u istoj operativnoj slici.

Ruska proizvodnja ubrzana zbog rata

Isporuke Alžiru dolaze u trenutku kada je Rusija znatno ubrzala proizvodnju Su-34. Prve slike aviona u pustinjskim bojama pojavile su se u avgustu 2025. godine, dok su prvi snimci Su-34 sa oznakama alžirskog vazduhoplovstva objavljeni u maju 2026. godine.

Istovremeno su se pojavile informacije da se obim proizvodnje Su-34 i Su-57 širi. Fabrika aviona Čkalov u Novosibirsku, koja proizvodi sve Su-34, prema navodima iz aprila 2025. dostigla je dvostruko veće stope proizvodnje u odnosu na period pre 2022. godine. Proizvodnja Su-34 procenjivana je na blizu 30 aviona godišnje.

Takvo povećanje objašnjava se dvema stvarima. Su-34 je jednostavniji i jeftiniji za proizvodnju od najnaprednijih borbenih platformi, a njegova uloga u ratu pokazala se dovoljno važnom da dobije visok prioritet. U maju je objavljeno i da je ukupna proizvodnja lovaca u Rusiji dostigla dvostruko veći nivo od predratnog.

Nova alžirska ofanzivna poluga

Dolazak Su-34M menja karakter alžirskog vazduhoplovstva. Alžir već ima snažnu lovačku komponentu, ali Su-34M uvodi potpuno drugačiji nivo dugodometnog udarnog kapaciteta. To nije avion koji služi samo za patroliranje ili presretanje. Njegova osnovna vrednost je u tome što može da nosi veliki borbeni teret, ostane daleko od najopasnijeg dela protivničke PVO i gađa ciljeve duboko u pozadini.

U severnoafričkom kontekstu, to je poruka Maroku, ali i širem Mediteranu. Maroko se poslednjih godina oslanja na veliku podršku Zapada, Turske i Izraela, dok Alžir nastavlja da gradi vazduhoplovstvo oko ruskih platformi. Su-35, Su-57 i sada Su-34M stvaraju kombinaciju lovačke, stelt i dubinsko-udarne komponente kakvu nijedna druga afrička država trenutno nema.

Su-34M ne čini Alžir automatski dominantnim u svakom scenariju, niti sam po sebi rešava pitanja obuke, održavanja, municije, logistike i integracije sa postojećom komandom. Međutim, on Alžiru daje novu ofanzivnu polugu. Avion koji je u Ukrajini pokazao koliko opasna može biti kombinacija velikog doleta, klizećih bombi, raketa vazduh-zemlja i elektronskog ratovanja sada ulazi u arsenal zemlje koja već decenijama pažljivo gradi najtežu vazdušnu silu u Africi.