Američko ratno vazduhoplovstvo, prema izveštajima američkih analitičara, ponovo je u svoje redove vratilo pilota koji je tokom samo pet nedelja rata na Bliskom istoku dva puta oboren. Reč je o pilotu lovca-bombardera F-15E Strike Eagle, čije ime nije objavljeno, a koji je već sada ušao u neobičnu ratnu statistiku: prvi je američki pilot još od Vijetnamskog rata koji je dva puta oboren u istom sukobu.
Cela priča deluje gotovo neverovatno, jer se dva incidenta nisu dogodila tokom višegodišnje kampanje, već u vrlo kratkom periodu rata između SAD i Irana. Pilot je prvi put oboren na samom početku sukoba, u incidentu prijateljske vatre iznad Kuvajta. Drugi put je pao manje od pet nedelja kasnije, ovoga puta iznad Irana, kada je njegov F-15E pogodila iranska protivvazdušna raketa.
U oba slučaja uspeo je da se katapultira i preživi. Posle drugog obaranja usledila je operacija spasavanja direktno na iranskoj teritoriji, koju su izvele američke specijalne snage, piše High Side.
Prvi pad: prijateljska vatra iznad Kuvajta
Prvi incident dogodio se na početku rata, kada je pilot, zajedno sa svojim partnerom u avionu, leteo na F-15E Strike Eagle. Prema dostupnim navodima, avion je oboren iznad Kuvajta kao rezultat prijateljske vatre.
U tom incidentu kuvajtski pilot je, greškom, oborio tri američka lovca. Takav slučaj pokazuje koliko se u modernom vazdušnom ratu, posebno u zasićenom i nervoznom prostoru Bliskog istoka, granica između saveznika, protivnika, nepoznate mete i pogrešne procene može opasno suziti.
F-15E Strike Eagle nije mali avion, niti platforma koja se lako pomeša sa dronom ili lakom letelicom. Reč je o velikom dvosedom lovcu-bombarderu, namenjenom za udare po kopnenim ciljevima, duboke prodore i precizne misije, ali i za samoodbranu u vazduhu. Upravo zato incident prijateljske vatre dodatno dobija težinu.
Pilot i njegov oficir za sisteme naoružanja uspeli su da se katapultiraju. Posle oporavka, pilot je ponovo vraćen u borbenu upotrebu i prešao u drugi F-15E.
Drugi pad: kineska raketa iranskih PVO snaga
Manje od pet nedelja posle prvog obaranja, isti pilot ponovo se našao u srušenom avionu. Ovoga puta njegov F-15E Strike Eagle oboren je iznad iranske teritorije protivvazdušnom raketom kineske prozivodnje.
Ovaj događaj imao je mnogo ozbiljniju vojnu i političku težinu od prvog incidenta. Prijateljska vatra može se prikazati kao tragična greška u složenom ratnom okruženju. Oboreni F-15E iznad Irana, međutim, znači da je iranska protivvazdušna odbrana uspela da pogodi jedan od najvažnijih američkih taktičkih aviona u misiji iznad neprijateljske teritorije.
Pilot i njegov član posade ponovo su se katapultirali. Ovaj put problem nije bio samo preživeti pad, već izbeći zarobljavanje. Katapultiranje iznad Irana značilo je da su se našli u prostoru gde je svaki minut bio presudan. Iranske snage su morale brzo da reaguju kako bi ih locirale i zarobile, dok su američke snage morale još brže da organizuju izvlačenje.
Operacija spasavanja na iranskoj teritoriji
Upravo taj deo priče već privlači najveću pažnju. Američke specijalne snage izvele su operaciju spasavanja direktno na teritoriji Irana i uspele da izvuku oborenog pilota i njegovog kolegu.
Takve misije uvek nose ogroman rizik. Spasavanje oborenih pilota duboko u neprijateljskom prostoru zahteva koordinaciju avijacije, specijalnih jedinica, elektronskog ratovanja, izviđanja, helikoptera ili transportnih platformi, kao i stalno praćenje situacije na zemlji. Svaka greška može da pretvori spasavanje u novu katastrofu, sa dodatnim oborenim letelicama, zarobljenim vojnicima i političkom krizom.
Američka vojska tradicionalno takvim operacijama daje ogroman značaj. Pilot nije samo pojedinac koji treba da bude izvučen, već simbol obećanja da se posada neće ostaviti iza linija protivnika. U ratu sa Iranom, gde svaki incident ima težinu regionalne eskalacije, uspešno izvlačenje oborenog pilota odmah postaje i vojni i propagandni događaj.
Prvi takav slučaj od Vijetnama
Zbog svega toga američki pilot F-15E sada se opisuje kao prvi američki pilot od Vijetnamskog rata koji je dva puta oboren u jednom sukobu. Takva formulacija ima snažan simbolički efekat, jer priziva period kada su američki piloti redovno padali iznad gusto branjenog prostora Severnog Vijetnama.
Razlika je u tome što se današnja američka avijacija decenijama predstavljala kao sila koja deluje iznad većine protivnika sa gotovo potpunom tehničkom nadmoći. Sukobi u Iraku, Avganistanu, Siriji i drugim zonama navikli su javnost na sliku američkih aviona koji napadaju, ali retko bivaju oboreni.
Rat sa Iranom, ako su ovi izveštaji tačni, pokazuje drugačiju sliku. Američki lovac može pasti zbog greške saveznika. Može pasti i od protivvazdušne odbrane zemlje koja je godinama pripremala mrežu radara, raketa, mobilnih sistema, mamaca i skloništa upravo za scenario sukoba sa SAD.
Holivud već vidi film
Prema navodima koji prate ovu priču, operacija spasavanja pilota oborenog iznad Irana već se priprema za filmsku obradu. Odluka o snimanju još jednog „herojskog“ filma navodno je doneta, a scenario se već piše.
To ne iznenađuje. Američka vojna kultura decenijama pretvara pojedinačne operacije izvlačenja, neuspele misije, vazdušne duele i specijalne akcije u filmove koji oblikuju javni doživljaj rata. U takvoj verziji priče, fokus će gotovo sigurno biti na hrabrosti pilota, dramatičnom katapultiranju, opasnom izvlačenju i specijalcima koji ulaze u neprijateljsku teritoriju.
Mnogo manje prostora obično dobije širi kontekst: zašto je avion uopšte bio iznad Irana, kako je prethodno oboren prijateljskom vatrom, šta to govori o haosu u savezničkoj koordinaciji i zbog čega američko ratno vazduhoplovstvo, uprkos ogromnoj tehnološkoj prednosti, trpi gubitke u ratu koji je očigledno daleko opasniji od klasičnih ekspedicionih operacija protiv slabijih protivnika.
U stvarnosti, ovaj pilot nije samo filmski lik. On je neobičan simbol rata u kojem se američka vazdušna moć suočava sa greškama saveznika, iranskom protivvazdušnom odbranom i činjenicom da ni najmoćnija avijacija na svetu ne leti iznad ozbiljnog protivnika bez cene.
Бајо, о чему бре ти пишеш !
Наводно спасавање, па ај види Иранске тврдње да су 3 дана јурили једног пилота ! Да су га ухватили сеирили би данима на ТВ.
У потрази за пилотима кренуло је 135 авиона и хелија различитих платформи и намена, са преко 300 специјалаца ! УС никад не оставља своје људе на бојишту. Да не пишем сада детаље, помоћу специјалних уређаја је лоциран, евакуисан, и у тој акцији нико није ни рањен а камо ли погинуо ! Први пилот је одмах извучен.
О каквих ти 100км пишеш, човек је можда прешао пар км и сакрио се у пећини, био је озбиљно повређен после катапултирања, што лажеш да се попео на планини од 2000м кад је тамо где је оборен планински венац.Изгубљено је пар авиона и оштећен један Блек хоук.
А тек компарација од пре 46г ти је смешна Рујофилу, немаш појма колико смо технолошки напредовали.
Ја мислим да ти имаш пилећи мозак са пилећим памћењем, или пишеш намерно тенденциозно и малициозно !
Tebi baš teško padaju ova obaranja i sudbine pilota,čim si tako zabrinut!Da možda nemaš ljubavnika ili muža medju letački osobljem?
Neka ga puste da opet leti u borbene misije.Nadam se da će opet biti “treća sreća!”
Нека мијења професију))
U objavljenom tekstu ostaje nejsno da li se dva puta oboreni pilot vraća u aktivnu letačku službu na borbene avione ili se samo vraća u ratno vazduhoplovstvo SAD na neku od dužnosti ( instruktor, analitičar, planer,…). Telo pilota koji se prilikom oštećenja aviona spasava kataputom trpi veliko opterecenje i gde najvece opterećenje trpi kičma pilota. Zbog toga se vrlo retko dešava da se piloti, pogotovo piloti nadzvičnih aviona, varćaju ponovo na staru dužnost. Bio je jedan takav slučaj u RV Srbije. Pilot koji se dva puta katapultirao nema šanse da se ponovo vraća na službu na borbene nadzvučne avione.
Ovo mi pre liči na još jednu ”navlakušu” gde se i dalje razrađuje priča o navodnom spasavanju pilota nad teritorijom Irana. Ta priča o spasavanju pilota koji je ranjen i povređen prešao 100Km i popeo se na planine 2000m nadmorske visine a sve u blizini Asvahana, gde Iranci navodno držre obogaćeni uranijum je odmah po objavljivanju bila u najmanju ruku smešna. Svako malo stariji se seća identične akcije iz 1980. kada je bilo organizovano spašavanje zarobljenih službenika iz američke ambasade u Teheranu koja je završila isto tako neuspešno. Tada je neuspeh akcije pravdan slučajnim sudarima letilica na privremenom aerodromu. Isto kao i sada. Mogli su izmisliti nešto drugo, a ponavljati već korišćenu priču. Misle da imamo pileće pamćenje ili možda oni imaju pileće pamćenje? Ili obučiti pilote da se međusobno ne sudaraju na privremeno zauzetom aerodomu.
Ili ih možda nije briga