Severna Koreja decenijama nije bila država čija je površinska flota privlačila posebnu pažnju velikih pomorskih sila. Njena mornarica bila je prvenstveno prilagođena zaštiti obale, dejstvu manjih brodova, raketnih čamaca i velikog broja podmornica.
Takva slika počinje brzo da zastareva. Pjongjang je poslednjih godina pokrenuo brodograđevni program koji se po ambiciji veoma razlikuje od svega što je prethodno radio. Novi brodovi više nisu projektovani samo za dejstvo neposredno uz korejsku obalu.
Razarači klase Čoe Hjon donose velike vertikalne lansere, savremene senzore i mogućnost nošenja više vrsta raketnog naoružanja. Istovremeno se već pripremaju još veći ratni brodovi.
Najnovija ceremonija u Vonsanu pokazuje koliko brzo Severna Koreja pokušava da pređe iz jedne faze u drugu. Kang Kon, drugi brod nove klase, sada je zvanično postao deo flote i to za samo dva meseca nakon prvog.
Njegova istorija je pritom počela jednim od najneobičnijih porinuća viđenih poslednjih godina.
Drugi razarač klase Čoe Hjon ušao u službu
Severna Koreja je 6. septembra u istočnoj luci Vonsan zvanično uvela Kang Kon u sastav mornarice. Prvi brod klase, Čoe Hjon, uveden je u službu krajem juna.
Procenjeni deplasman novih razarača iznosi oko 5.000 tona, što ih čini znatno većim i snažnije naoružanim od fregata i korveta koje su ranije predstavljale glavne površinske borbene brodove Severne Koreje.
Posebno se izdvajaju fazirani radar i vertikalni sistem za lansiranje raketa.
Svaki brod raspolaže sa ukupno 74 vertikalne lansirne ćelije. Poređenja radi, američki razarači klase Arleigh Burke imaju do 96, dok Zumwalt raspolaže sa 80 ćelija.
Kim Džong Un govori o nuklearnoj ulozi broda
Tokom ceremonije Kim Džong Un povezao je novi razarač direktno sa strateškim sistemom odvraćanja zemlje.
Prema njegovim rečima, Kang Kon treba da doprinese sposobnosti izvođenja „uništavajućih odmazdnih udara“ i da postane deo sistema nuklearnog odgovora Severne Koreje.
Takva izjava pokazuje da Pjongjang novu površinsku flotu ne posmatra samo kao sredstvo za klasično pomorsko ratovanje.
Razarači mogu da nose više vrsta krstarećih i balističkih raketa namenjenih napadima na brodove i ciljeve na kopnu, uključujući projektile za koje Severna Koreja navodi da mogu biti opremljeni nuklearnim bojevim glavama.
Time se broj mogućih nosača severnokorejskog nuklearnog arsenala dodatno širi.
Od prevrtanja pri porinuću do raketnih testova
Kang Kon je izgrađen u brodogradilištu Čongđin i porinut 21. maja 2025. godine.
Ceremonija se pretvorila u ozbiljan incident kada je brod tokom porinuća izgubio stabilnost i prevrnuo se, pri čemu je pretrpeo oštećenja.
Severnokorejska brodogradilišta uspela su da ga ponovo usprave znatno brže nego što su očekivali pojedini strani analitičari.
Brod je 8. juna prebačen u brodogradilište Radžin radi popravke u suvom doku, a ponovo je porinut 12. juna.
Prva pomorska ispitivanja počela su 6. juna 2026.
Već u julu državna agencija KCNA prikazala je Kang Kon tokom velikog ispitivanja naoružanja. Brod je iz vertikalnih lansera uzastopno ispalio 12 krstarećih raketa.
Bio je to najveći poznati plotun krstarećih raketa sa jednog severnokorejskog površinskog broda tokom mirnodopske vežbe.
Pjongjang već priprema znatno veće razarače
Čoe Hjon i Kang Kon očigledno nisu završetak severnokorejskog programa.
Prema sadašnjim planovima, brodogradilišta bi tokom narednih pet godina mogla da lansiraju po dva razarača godišnje.
Ukoliko taj tempo zaista bude održan, Severna Koreja bi izgradila površinsku flotu kakvu nikada ranije nije imala.
Tokom marta 2026. otkriven je razvoj nove klase razarača deplasmana oko 8.000 tona, dok je početkom juna najavljen još veći brod od približno 10.000 tona.
Veći trupovi omogućili bi postavljanje više vertikalnih lansera, snažnijih radara i većeg arsenala protivbrodskih, protivvazdušnih i raketa za napad na kopnene ciljeve.
Uvođenje broda tokom vežbe SAD, Japana i Južne Koreje
Kang Kon je uveden u službu dok su SAD, Južna Koreja i Japan započinjali trilateralnu vojnu vežbu „Slobodna ivica“.
Pjongjang takve aktivnosti godinama opisuje kao pripreme za rat protiv Severne Koreje. Kimova odluka da tokom ceremonije posebno naglasi nuklearnu ulogu razarača zato nije bila slučajna.
Paralelno sa izgradnjom novih površinskih brodova, Severna Koreja razvija i svoju prvu podmornicu na nuklearni pogon. Njeno uvođenje u službu očekuje se približno oko 2030. godine, a trebalo bi da nosi i nuklearno naoružanje.
Kang Kon zato nije samo drugi novi razarač. On je deo mnogo šire promene u kojoj Severna Koreja pokušava da svoju mornaricu, nekada gotovo potpuno vezanu za obalu, pretvori u silu sa velikim raketnim arsenalom i sve izraženijom strateškom ulogom.
