Severna Koreja je ponovo otvorila jedan od najzahtevnijih pravaca svog raketnog programa. Ovoga puta nije reč o povećavanju dometa niti o još većoj interkontinentalnoj raketi, već o pokušaju da se znatno komplikovanija tehnologija prenese na taktičko oružje kratkog dometa.
Pjongjang je objavio da je uspešno testiran novi sistem sa hipersoničnim kliznim vozilom, dok su južnokorejske snage registrovale dva lansiranja sa istočne obale Severne Koreje. Jedan projektil preleteo je približno 450, drugi oko 600 kilometara, nakon čega su pali u more.
Objavljene fotografije pokazuju raketu na mobilnom transporteru-lanseru, dok se na jednom od ekrana za praćenje pojavljuje oznaka Hvasong-11Ma-1. Po spoljašnjem izgledu i načinu lansiranja sistem pripada široj porodici Hvasong-11, koja se na Zapadu obično označava kao KN-23.
Razlika se nalazi u vrhu rakete, gde se umesto klasične bojeve glave nalazi telo koje se povezuje sa hipersoničnim kliznim vozilom. Takva konfiguracija menja način na koji se projektil ponaša nakon početne faze leta.
Cilj više nije samo velika brzina, već sposobnost da se putanja menja tokom završnog prilaza. Pjongjang time pokušava da osobine koje je ranije razvijao na većim raketama prenese na sistem namenjen regionalnim i taktičkim ciljevima.
Hvasong-11 dobija potpuno drugačiju bojevu glavu
Porodica Hvasong-11 već predstavlja jedan od glavnih severnokorejskih sistema kratkog dometa.
Osnovne varijante koriste putanju nižu od klasične balističke putanje i mogu da izvode korekcije tokom leta. Nova Hvasong-11Ma-1 ide korak dalje jer je, prema objavljenom materijalu i procenama analitičara, opremljena posebnim hipersoničnim kliznim vozilom.
Kod klasične balističke rakete najveći deo putanje može relativno precizno da se izračuna nakon što radari utvrde brzinu, pravac i visinu leta. Klizno vozilo nakon odvajanja ima mogućnost promene pravca i visine, pa sistem protivraketne odbrane mora duže da prati cilj pre nego što može pouzdano da proceni gde će se nalaziti u trenutku presretanja.
Problem postaje izraženiji kada se velika brzina kombinuje sa nižom putanjom i sposobnošću manevrisanja.
Severnokorejska državna agencija KCNA novo oružje opisala je kao sistem od “velikog značaja” koji uključuje “ultramodernu odbrambenu tehnologiju”.
Kim Džong Un rekao je da razvoj treba da poveća sposobnost zemlje za izvođenje udara i poručio da će protivnici “bolje znati šta takav napredak znači bez ikakvog objašnjenja”. Prema njegovim rečima, nova tehnologija protivniku treba da predstavlja “neizlečivu glavobolju” i mogućnost veoma teškog udara.
Od velikih hipersoničnih sistema do taktičke rakete
Severna Koreja je prvi javno poznati let sistema sa hipersoničnim kliznim vozilom izvela još u septembru 2021. godine.
Kasniji testovi pokazivali su različite konstrukcije i rakete većeg dometa, dok nova Hvasong-11Ma-1 predstavlja drugačiji pravac razvoja. Hipersonično klizno vozilo sada se ugrađuje na raketu čiji domet odgovara taktičkim operacijama na Korejskom poluostrvu i neposrednom okruženju.
To je značajno jer ovakva tehnologija više nije rezervisana samo za velike i skupe rakete namenjene strateškim ciljevima.
Hvasong-11 je mobilan sistem koji se može premeštati drumovima i lansirati sa transportera-lansera. Uvođenje novog završnog dela leta na takvoj platformi povećava broj ciljeva protiv kojih bi sistem mogao da bude upotrebljen, uključujući aerodrome, komandna mesta, skladišta, luke i položaje protivraketne odbrane.
Prema podacima koje je objavila Južna Koreja, dometi od približno 450 i 600 kilometara potvrđuju da se ne radi o još jednom severnokorejskom sistemu namenjenom udarima na veoma velikim udaljenostima.
Zašto klizno vozilo komplikuje presretanje
Sama oznaka “hipersonično” nije dovoljna da neko oružje automatski postane teško za presretanje. Balističke rakete već decenijama tokom pojedinih delova leta postižu brzine veće od pet maha.
Razlika kod hipersoničnog kliznog vozila nalazi se u kombinaciji velike brzine, aerodinamičkog leta kroz atmosferu i mogućnosti promene putanje.
Protivraketna odbrana tada ne mora samo da vidi projektil, već mora dovoljno brzo da proceni gde će se on naći nakon sledećeg manevra. Svaka veća promena putanje skraćuje vreme raspoloživo za novu kalkulaciju i eventualno lansiranje presretača.
Kod rakete kratkog dometa problem dodatno stvara kratko ukupno vreme leta. Od trenutka lansiranja do dolaska u područje cilja može proteći svega nekoliko minuta.
Severna Koreja je razvoj ovakvog sistema povezala upravo sa probijanjem odbrane protivnika, što odgovara njenom širem ulaganju u mobilne rakete, niske putanje leta i različite sisteme namenjene otežavanju presretanja.
Iran je sličan koncept već primenio u borbi
Hipersonična klizna vozila više nisu tehnologija koja postoji samo na poligonima.
Iran je tokom sukoba u martu 2026. koristio Fatah-2, sistem koji Teheran predstavlja kao raketu sa hipersoničnim kliznim vozilom, protiv ciljeva u Izraelu. Time je ovakav koncept prvi put dobio značajniju borbenu proveru u sukobu visokog intenziteta.
Severna Koreja i Iran decenijama održavaju veze u oblasti raketne tehnologije, zbog čega se u stranim analizama pojavljuju procene da su pojedina rešenja mogla da budu predmet tehnološke saradnje. Javno dostupni podaci, međutim, ne omogućavaju da se precizno utvrdi obim eventualnog prenosa tehnologije između konkretnog severnokorejskog sistema i iranskog Fatah-2.
Hvasong-11Ma-1 pokazuje da Pjongjang sada želi sličnu sposobnost na mnogo kraćem dometu i na platformi koja pripada već razvijenoj porodici raketa.
Nova mogućnost i za izvoz
Porodica Hvasong-11 već ima značaj koji prevazilazi Korejsko poluostrvo.
Rusija je tokom rata u Ukrajini nabavljala severnokorejske balističke rakete kratkog dometa, dok su vojna i industrijska saradnja Moskve i Pjongjanga poslednjih godina znatno proširene.
Nova konfiguracija zato otvara pitanje da li bi tehnologija sa Hvasong-11Ma-1 vremenom mogla da se pojavi i van Severne Koreje.
Takav razvoj za sada nije potvrđen. Test ipak pokazuje da severnokorejski program više ne tretira hipersonično klizno vozilo samo kao dodatak većim strateškim raketama, već ga prilagođava porodici mobilnog oružja kratkog dometa koja već postoji u serijskoj proizvodnji.
