F-35 je već dolazio u Indiju, ali nikada ovako. Umesto statičkog prikaza i demonstracionog leta na aeromitingu, američki stelt lovac sada ulazi u veliku multinacionalnu vežbu zajedno sa avionima koji čine jezgro indijske borbene avijacije. U Džodpuru će se prvi put naći u stvarnom taktičkom radu sa indijskim Su-30MKI, Rafalima i Tejasima.
Za Indiju je to retka prilika da iz neposredne blizine vidi kako se F-35 uklapa u složenu vazdušnu operaciju, kako razmenjuje podatke i kako se ponaša avion čija je čitava filozofija zasnovana na smanjenoj radarskoj uočljivosti i fuziji senzora. Amerikanci zauzvrat dobijaju priliku da rade sa Su-30MKI, teškim lovcem ruskog porekla koji poznaju uglavnom kroz vežbe i obaveštajne procene. Sve se događa u trenutku kada Indija razmatra kako da popuni prazninu do dolaska sopstvenog lovca pete generacije AMCA.
Najzanimljiviji detalj nalazi se izvan same vežbe. Dok šest američkih F-35 leti iz indijske baze, Moskva i Delhi paralelno razgovaraju o mogućoj licencnoj proizvodnji Su-57E u Indiji. Dva lovca pete generacije tako se ponovo pojavljuju u istoj indijskoj priči, ali ovog puta sa potpuno različitim ulogama.
Šest F-35 prvi put ulazi u indijsku vežbu
Tarang Šakti 2026 traje od 26. septembra do 12. oktobra u vazduhoplovnoj bazi Džodpur u Radžastanu, a indijsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je učešće F-35 zajedno sa francuskim Rafalima, emiratskim F-16 i nizom transportnih i tankerskih aviona. Indijski mediji navode da je u zemlju stiglo šest američkih F-35 sa više od 200 pripadnika pratećeg osoblja. To je prvi put da F-35 učestvuje u vazdušnoj vežbi na teritoriji Indije.
Razlika u odnosu na Aero India 2025 je velika. F-35 se tada pojavio pred publikom zajedno sa ruskim Su-57, ali su oba aviona prvenstveno bila deo izložbe i demonstracionog programa. U Džodpuru će američki avion učestvovati u planiranju i izvođenju zajedničkih misija sa indijskim borbenim jedinicama.
Indijski Su-30MKI pritom nije običan Su-30. Avion koristi indijske, ruske, francuske i izraelske komponente, ima vektorisani potisak i veoma dobre manevarske sposobnosti, a predstavlja kičmu indijske borbene flote. Za američke posade zato je zajednički rad sa ovom platformom podjednako zanimljiv koliko je F-35 zanimljiv Indijcima.
Indija neće dobiti tajne F-35, ali će videti način ratovanja
Vežba naravno neće omogućiti indijskim ekipama pristup najosetljivijim parametrima F-35, njegovom stvarnom radarskom odrazu, bibliotekama elektronskog ratovanja ili kompletnim mogućnostima senzora. Takvi podaci ostaju strogo kontrolisani čak i među državama koje su same kupile avion. Vrednost je u nečemu drugom: India može iz neposredne blizine da posmatra način na koji avion pete generacije funkcioniše kao deo mnogo šire mreže.
F-35 nije projektovan prvenstveno da pobedi protivnika većom maksimalnom brzinom ili ekstremnim zaokretom. Njegov glavni adut je kombinovanje podataka radara, elektrooptičkih senzora, sistema elektronskog ratovanja i drugih platformi u jednu sliku koju pilot dobija bez potrebe da ručno sklapa informacije iz više izvora. Upravo takva arhitektura predstavlja jednu od najvećih razlika između F-35 i većine sadašnje indijske flote.
Zamenik načelnika indijskog Ratnog vazduhoplovstva Ašutoš Diksit opisao je smisao Tarang Šaktija jednostavno: vežba nije napravljena da bi Indija pokazala ono što već zna, već da pronađe ono što još treba da nauči. To je posebno važno sada, kada se kineski J-20 već proizvodi u velikim količinama, a J-35 otvara još jednu liniju kineskih stelt lovaca. Indija još nema sopstveni operativni avion pete generacije.
F-35 je ponuđen, ali priča nije otišla daleko
Vašington je tokom posete Narendre Modija u februaru 2025. zvanično otvorio pitanje mogućeg puštanja američkih lovaca pete generacije Indiji. Bela kuća tada je saopštila da će SAD preispitati politiku izvoza takvih aviona i drugih osetljivih sistema prema Delhiju. To, međutim, nikada nije postalo konkretan indijski ugovor za F-35.
Za Indiju problem nije samo cena aviona. F-35 dolazi sa veoma kontrolisanim softverskim, logističkim i integracionim ekosistemom u kojem kupac nema slobodu kakvu je Delhi tokom decenija zahtevao kod svojih najvećih programa. Integracija domaćeg ili stranog naoružanja, pristup pojedinim delovima softvera i mogućnost samostalnih modifikacija ne funkcionišu po modelu na koji je Indija navikla sa Su-30MKI.
Indijska flota dodatno koristi veliki broj ruskih sistema, uključujući S-400, što bi otvorilo još jedan sloj problema pri uvođenju F-35. Zbog toga se američki lovac trenutno mnogo lakše pojavljuje u Indiji kao partner na vežbi nego kao realan kandidat za brzo opremanje eskadrila. Potreba za avionom pete generacije, međutim, nije nestala.
Su-57 nudi ono što F-35 teško može
Rusija je zato ponudu Su-57E prilagodila upravo indijskom modelu nabavke. Rosoboroneksport je još na Aero India 2025 ponudio gotove avione, zajedničku proizvodnju u Indiji i saradnju na razvoju budućeg indijskog lovca pete generacije. U januaru 2026. direktor UAC Vadim Badeha rekao je da su tehnički razgovori o mogućoj licencnoj proizvodnji Su-57 u Indiji stigli u naprednu fazu, uključujući korišćenje postojećih kapaciteta za Su-30MKI i što veći udeo indijske industrije.
To je za Delhi ključna razlika. Fabrika HAL u Nasiku već decenijama sklapa Su-30MKI, indijska industrija proizvodi veliki deo njegovih komponenti, a zemlja je izgradila sopstvenu infrastrukturu za remont, modernizaciju i integraciju domaćeg naoružanja. Su-57 bi zato mogao da uđe u potpuno drugačiji industrijski model od F-35.
Indijska strana još nije objavila da je donela odluku o kupovini Su-57, pa napredne tehničke razgovore ne treba pretvarati u potpisan posao. Ruska ponuda je, međutim, mnogo konkretnija nego pre godinu dana i više se ne svodi samo na dolazak jednog aviona na aeromiting. Razgovara se o tome gde bi se avion pravio, koliko bi indijske industrije bilo uključeno i kako bi platforma bila prilagođena domaćim zahtevima.
Su-57D je rešio još jedan indijski zahtev
Dodatno važan detalj pojavio se 19. maja ove godine, kada je prvi put poleteo dvosed Su-57D. UAC navodi da verzija nije namenjena samo obuci, već i upravljanju zajedničkim grupama aviona i bespilotnih letelica. Razvoj dvoseda bio je posebno zanimljiv Indiji, koja je još tokom ranijeg rusko-indijskog programa FGFA insistirala na takvoj konfiguraciji.
Dvosed ima smisla i zbog prirode indijskih operacija. Drugi član posade može da preuzme deo posla vezanog za senzore, koordinaciju bespilotnih platformi i upravljanje složenim udarnim misijama, dok pilot ostaje fokusiran na let i vazdušnu borbu. To je naročito korisno ukoliko budući Su-57 bude korišćen kao komandna platforma za grupe borbenih dronova.
Tarang Šakti zato stvara neobičnu sliku. Indijski piloti sada prvi put operativno rade sa američkim F-35, upoznajući način na koji je SAD rešio problem stelt aviona pete generacije, dok istovremeno njihova zemlja mnogo konkretnije razgovara sa Rusijom o potpuno drugačijem rešenju. F-35 će Indiji tokom narednih nedelja pokazati kako izgleda američka filozofija budućeg vazdušnog rata, dok će odluka o Su-57 pokazati koliko od te filozofije Delhi uopšte želi da prihvati.
