Severna Koreja izvela pomorski preokret: prvi razarač Čoe Hjon ušao u službu, Kim najavljuje flotu od 12

Mornarica Korejske narodne armije uvela je 23. juna u aktivnu službu svoj prvi razarač, Čoe Hjon, čime je Severna Koreja prvi put u istoriji dobila operativan ratni brod ove klase. Plovilo se pridružilo Zapadnomorskoj floti, koja deluje u Žutom moru, samo 14 meseci nakon porinuća 25. aprila 2025. godine.

Za Pjongjang, to predstavlja najznačajniji skok u sposobnostima severnokorejske površinske mornarice od kraja Hladnog rata, a verovatno i najveći pomorski iskorak u istoriji zemlje. Severna Koreja se do sada oslanjala pre svega na male raketne čamce, korvete, fregate, podmornice i sisteme obalske odbrane. Čoe Hjon sada uvodi potpuno drugačiju logiku: veći površinski borbeni brod, sposoban za delovanje dalje od obale, sa raketnom moći i tehničkom složenošću kakvu severnokorejska mornarica ranije nije imala.

Čoe Hjon je prvi brod svoje klase. Drugi razarač, Kang Kon, trenutno prolazi probnu plovidbu, dok su najmanje još dva plovila u izgradnji i planirana su za porinuće 2026. godine. To pokazuje da Pjongjang ne pravi jedan simbolični brod za parade, već pokušava da uspostavi novu osnovu svoje mornaričke moći.

Razarač sa 74 lansirne ćelije

Nova klasa razarača izgleda kao platforma projektovana za sve širi severnokorejski arsenal preciznog oružja. Čoe Hjon ima 74 vertikalne lansirne ćelije, od kojih 20 imaju znatno veći prečnik i smatra se da su namenjene za balističke rakete sa nuklearnim bojevim glavama.

To je ključna tačka čitavog programa. Severna Koreja ne uvodi samo razarač, već ploveću raketnu platformu koja može da postane deo nuklearnih snaga zemlje. Na ceremoniji uvođenja u službu, Kim Džong Un je upravo to naglasio, govoreći o promeni statusa, uloge i obima operacija mornarice.

Potvrđeno je da će treći i četvrti brod klase Čoe Hjon imati još veće raketno opterećenje, jer će glavni topovi biti uklonjeni kako bi se oslobodio prostor za dodatne lansere. Prva dva razarača imaju po 74 vertikalne lansirne ćelije, dok se očekuje da kasniji brodovi ove klase integrišu više od 90 ćelija.

Poređenja radi, najnovije varijante američke klase Arleigh Burke imaju 96 vertikalnih lansirnih ćelija, iako je reč o brodovima od oko 9.600 tona. Severna Koreja sada najavljuje da će budući razarači od 8.000 i 10.000 tona imati približno 120, odnosno 150 ćelija. Time bi plovila slične veličine bila znatno teže naoružana od američkih razarača.

Pored balističkih raketa, brodovi klase Čoe Hjon integrišu više vrsta krstarećih raketa. Među njima se pominje i oružje koje izgledom podseća na ruski hipersonični Cirkon. Takva raketa bi, prema navodima, mogla da ima domet blizu 1.000 kilometara i brzinu od oko 9 maha, što bi Čoe Hjon svrstalo među najbolje opremljene razarače za protivbrodske zadatke.

To nije slučajan izbor. Ova klasa je razvijena za delovanje u morima i okeanima u kojima dominiraju teži razarači američke mornarice. Zbog toga je od početka jasno da su protivbrodske sposobnosti morale biti jedan od glavnih prioriteta.

Skok severnokorejske brodogradnje

Klasa Čoe Hjon pokazuje ozbiljan napredak u severnokorejskoj brodogradnji. Izgradnja velikog ratnog broda sa vođenim raketama zahteva znanje iz pomorske arhitekture, pogonskih sistema, elektronike, upravljanja oružjem i radarske tehnologije. Uspešan završetak i uvođenje takvog plovila u službu ukazuju na domaće pomorske inženjerske kapacitete veće nego što su mnogi posmatrači ranije verovali da Severna Koreja ima.

Slike broda sugerišu ugradnju modernih faznih radarskih sistema. Oni bi trebalo da obezbede daleko bolje otkrivanje i praćenje ciljeva od mehanički skeniranih radara koji se nalaze na starijim severnokorejskim brodovima. U kombinaciji sa naprednim sistemima za upravljanje borbom, takvi senzori mogli bi da omoguće razaraču da istovremeno prati više vazdušnih i površinskih pretnji, dok koordinira raketna dejstva.

Sposobnosti klase Čoe Hjon, prema dostupnim ocenama, u mnogim oblastima ulaze u rang sa najnovijim kineskim, japanskim, južnokorejskim i američkim brodovima. U odnosu na evropske i ruske površinske borbene brodove, ova klasa se u pojedinim segmentima predstavlja kao znatno ambicioznija i teže naoružana.

Tokom prvih pomorskih ispitivanja drugog razarača, Kang Kona, početkom juna, Kim Džong Un najavio je da će Severna Koreja u budućnosti graditi razarače od 10.000 tona. To je došlo nakon njegove ranije najave iz marta 2026. da je u razvoju i veća klasa razarača od 8.000 tona.

Za sada ostaje nejasno da li je projekat od 8.000 tona u međuvremenu revidiran i proširen na 10.000 tona, ili Pjongjang planira tri različite klase razarača: sadašnju od 5.000 tona, zatim veću od 8.000 tona i najtežu od 10.000 tona.

Kim najavljuje dva razarača godišnje

Na ceremoniji puštanja u rad Čoe Hjona, Kim Džong Un potvrdio je plan izgradnje dva razarača godišnje tokom narednih pet godina. To je deo šireg programa jačanja mornarice, roda koji je, prema njegovim rečima, dugo bio najslabija služba Korejske narodne armije.

Kim je poručio da će modernizacija dovesti sposobnosti mornarice do nivoa „neverovatnog izvan zamisli“. Posebno je naglasio da je izgradnja modernizovane pomorske baze postala „očajnički i neophodan zadatak“. Zvaničnici Centralnog komiteta vladajuće Radničke partije razgovarali su 22. juna o planovima za izgradnju novih pomorskih baza.

To je neophodan korak ako Pjongjang zaista namerava da održava flotu razarača. Brodovi od 5.000, 8.000 ili 10.000 tona zahtevaju potpuno drugačiju infrastrukturu od malih raketnih čamaca i obalskih plovila. Potrebne su im dublje luke, remontni kapaciteti, skladišta raketa, komandna infrastruktura, zaštita baza i logistika za duže operacije.

Ako Severna Koreja održi tempo od dva razarača godišnje, do početka tridesetih godina mogla bi da rasporedi 12 razarača. To bi, prema datoj računici, predstavljalo petu najveću flotu razarača na svetu, ispred Rusije, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, sa brodovima koji su u mnogim aspektima sposobniji od plovila ovih država.

Severnokorejska brodogradilišta su već 2025. godine porinula dva razarača klase Čoe Hjon, prvi u aprilu, dok su još dva broda sa težim raketnim teretom planirana za 2026. godinu. Takav tempo bi brodograditeljsku industriju Severne Koreje, po broju razarača, stavio ispred Sjedinjenih Država, koje su u proseku proizvodile oko 1,6 razarača godišnje. Kina bi i dalje ostala daleko ispred, sa šest do deset razarača godišnje.

Pad američke proizvodnje površinskih ratnih brodova i ukupne tonaže porinute godišnje već se posmatra sa zabrinutošću. Do sada je taj problem bio najopasniji u poređenju sa Kinom, jer nije bilo drugih potencijalno protivničkih mornarica koje su ozbiljno nabavljale napredne razarače. Iznenadna pojava Severne Koreje kao proizvođača savremenih, teško naoružanih razarača sada taj problem čini mnogo ozbiljnijim.

Čoe Hjon je znak da Pjongjang pokušava da promeni karakter svoje mornarice, od obalske odbrane ka raketnoj sili sposobnoj da deluje u širem pacifičkom prostoru. U kombinaciji sa balističkim raketama, krstarećim oružjem, mogućim hipersoničnim protivbrodskim sistemima i planom za 12 razarača, Severna Koreja ulazi u novu fazu pomorskog nadmetanja.