F-22 Raptor retko se pojavljuje sa bilo čim neobičnim na spoljnim nosačima. Američki lovac napravljen je tako da najveći deo naoružanja i ključne opreme skriva unutar trupa, pa svaka promena njegove prepoznatljive siluete odmah privlači pažnju. Najnovije fotografije jednog primerka Ratnog vazduhoplovstva SAD zato su otvorile više pitanja nego što bi se očekivalo od običnog probnog leta.
Ispod jednog krila nalazi se neuobičajen kontejner, dok su po trupu i krilima raspoređene brojne male referentne oznake kakve se koriste tokom razvojnih ispitivanja. Takva konfiguracija jasno pokazuje da avion nije snimljen tokom uobičajene operativne misije. F-22 se, više od tri decenije nakon prvog leta prototipa, ponovo nalazi u procesu ozbiljnog proširivanja svojih mogućnosti.
Raptor je nastao u sasvim drugačijem vojnom i tehnološkom okruženju. Njegov razvoj počeo je tokom Hladnog rata, kada su američki planeri pokušavali da naprave lovac koji će imati veliku prednost nad tadašnjim sovjetskim avionima. Raspad Sovjetskog Saveza promenio je prioritete, budžeti su smanjeni, a deo prvobitno planirane opreme nestao je iz programa.
Danas, kada se F-22 suočava sa protivnicima i tehnologijama koje u vreme njegovog razvoja nisu postojale, neke od tih ranije odbačenih ideja vraćaju se na avion.
F-22 testira IRST koji nikada nije dobio u serijskoj verziji
Kontejner ispod krila namenjen je infracrvenom otkrivanju i praćenju ciljeva, odnosno IRST sistemu. Njegova osnovna prednost leži u tome što avion može da traži i prati druge letelice bez emitovanja radarskog signala.
Radar aktivno šalje elektromagnetnu energiju i zatim meri njen odraz od cilja. Takav način rada omogućava veliki domet, ali istovremeno stvara emisije koje protivnički sistemi elektronskog izviđanja mogu da registruju. IRST radi drugačije: posmatra infracrveno zračenje koje stvaraju motori, izduvni gasovi i zagrejane površine aviona, bez potrebe da sam šalje signal prema cilju.
Za lovac kao što je F-22 to znači mogućnost pasivnog traženja protivnika dok ostaje elektromagnetno „tih“. Podaci sa IRST senzora mogu da se koriste zajedno sa radarom AN/APG-77 i sistemima za elektronsko ratovanje, čime pilot dobija više različitih izvora informacija o istom cilju.
Posebno je zanimljivo što takva mogućnost nije nova ideja za Raptor. Infracrveni sistem bio je razmatran još tokom razvoja aviona, ali je među podsistemima koji nisu stigli do konačne serijske konfiguracije nakon budžetskih rezova i promena zahteva početkom devedesetih godina.
Američko Ratno vazduhoplovstvo poslednjih godina ponovo radi na toj sposobnosti. Tokom 2024. godine izvedeno je šest letnih demonstracija u okviru programa Rapid Prototyping, tokom kojih je korišćen hardver namenjen unapređenju senzorskih mogućnosti F-22. Najnovije fotografije pokazuju da se program nije završio na ranijim demonstracijama i da se oprema sada ispituje u sve zrelijoj konfiguraciji.
Stelt avion može da se sakrije od radara, ali ne može da ukloni toplotu
IRST je posebno zanimljiv u borbi protiv aviona sa smanjenom radarskom uočljivošću. Stelt tehnologija prvenstveno otežava radaru da dobije dovoljno jak povratni signal, ali avion tokom leta i dalje proizvodi ogromnu količinu toplote.
Mlazni motori rade na veoma visokim temperaturama, vreli gasovi napuštaju izduvne mlaznice, dok se delovi trupa zagrevaju usled trenja sa vazduhom. Konstruktor može da smanji infracrveni potpis pažljivim oblikovanjem izduva, mešanjem toplog i hladnijeg vazduha i zaklanjanjem najtoplijih delova motora, ali fizički ne može da ukloni proizvodnju toplote.
Zbog toga infracrveno otkrivanje predstavlja dodatni način traženja aviona koji je optimizovan da bude teško vidljiv radaru. Senzor pritom ne zavisi od toga koliko energije cilj vraća prema radarskoj anteni, već od toplote koju može da registruje u prostoru.
IRST ipak nema isti domet u svim uslovima. Učinak zavisi od visine leta, temperature vazduha, vlažnosti, oblaka, ugla pod kojim se cilj posmatra i toga da li je senzor okrenut prema prednjem delu aviona ili njegovom vrelim izduvima. U mnogim situacijama veliki radar može da otkrije cilj na znatno većoj udaljenosti, pa se IRST ne posmatra kao zamena za radar već kao dopuna.
Kina je promenila protivnika za kojeg se F-22 priprema
Značaj pasivnih senzora povećao se paralelno sa rastom kineske flote savremenih lovaca. Kina u velikom broju uvodi avione J-20, dok istovremeno razvija konstrukcije najnovije generacije sa smanjenom radarskom uočljivošću. Za američko Ratno vazduhoplovstvo to znači da potencijalni protivnik više nije sastavljen uglavnom od aviona koje F-22 može da traži oslanjajući se na ogromnu prednost svog radara.
Raptor je svojevremeno zamišljen kao avion koji će prvi otkriti protivnika, prvi lansirati raketu i napustiti borbu pre nego što druga strana uopšte stekne jasnu sliku o njegovom položaju. Pojava velikog broja kineskih stelt lovaca komplikuje takvu računicu, jer obe strane pokušavaju da smanje udaljenost na kojoj ih protivnički radar može pouzdano pronaći.
Pasivni infracrveni senzor daje F-22 još jedan kanal za otkrivanje i praćenje cilja. Njegova vrednost posebno raste kada se kombinuje sa podacima drugih aviona, radara, elektronskih senzora i sistema za rano upozoravanje, gde nijedan pojedinačni senzor ne mora sam da stvori kompletnu sliku vazdušnog prostora.
Zašto novi senzor visi ispod krila
Postavljanje spoljašnjeg kontejnera na F-22 predstavlja tehnički problem samo po sebi. Raptor je projektovan oko smanjenog radarskog odraza, zbog čega su rakete smeštene u unutrašnje prostore, a oblik trupa, krila, usisnika i vrata pažljivo prilagođen kontroli refleksije radarskih talasa.
Klasičan podvesni kontejner mogao bi znatno da poveća radarski odraz i umanji jednu od glavnih prednosti aviona. Novi IRST zato ima oblik kojim se pokušavaju smanjiti i aerodinamički otpor i negativan uticaj na karakteristike smanjene uočljivosti.
Sličan pristup vidi se i na drugim sistemima koje Ratno vazduhoplovstvo SAD poslednjih godina testira na F-22. Avioni su fotografisani sa novim spoljašnjim rezervoarima za gorivo i pratećim kontejnerima oblikovanim tako da budu manje uočljivi radarima od klasične podvesne opreme.
Takva rešenja omogućavaju da se avionu dodaju nove sposobnosti bez velikih promena samog trupa, što je posebno važno kod tipa čija je proizvodna linija odavno ugašena.
Najveći problem Raptora nije senzor već udaljenost
F-22 ima još jednu slabost koju nikakav novi senzor ne može da ukloni. Avion je projektovan u vreme kada ogromna rastojanja Pacifika nisu bila centralni problem američkog planiranja vazdušnog rata, dok danas upravo geografija postaje jedno od glavnih ograničenja njegove upotrebe protiv Kine.
Raptor ima relativno ograničen dolet, zbog čega u udaljenim operacijama snažno zavisi od aviona-tankera. Problem postaje još veći ako tankeri moraju da ostanu daleko od područja u kojem mogu da ih ugroze protivnički lovci i raketni sistemi velikog dometa.
Spoljašnji rezervoari mogu da povećaju radijus dejstva, ali tradicionalne konstrukcije istovremeno kvare radarski profil aviona. Novi rezervoari sa smanjenim odrazom pokušavaju da ublaže taj kompromis, dok IRST rešava drugi deo istog problema – potrebu da stariji avion dobije savremeniji način pronalaženja protivnika.
F-22 ipak ostaje jedan od najsposobnijih lovaca Ratnog vazduhoplovstva SAD, ali njegova osnovna konstrukcija, računarska arhitektura i veliki deo avionike nastali su pre više decenija. Proizvodnja je završena 2011. godine nakon 187 serijskih aviona, pa mogućnosti za duboke konstrukcijske promene ostaju ograničene.
Zbog toga američka služba pokušava da postojeću flotu održi relevantnom kombinacijom novih senzora, spoljašnjih rezervoara, komunikacione opreme i drugih sistema koji mogu da se dodaju bez ponovnog otvaranja proizvodnje Raptora. Neobični kontejner ispod krila jedan je od najvidljivijih pokazatelja koliko se F-22 danas prilagođava ratu za koji prvobitno nije bio projektovan.
