Severna Koreja je potvrdila da je drugi razarač klase Čoe Hjon, brod Kang Kon, započeo prva pomorska ispitivanja. Time se nastavlja ubrzano širenje mornarice Korejske narodne armije, koje sve više izlazi iz okvira simboličnog prikazivanja novih brodova i prelazi u pokušaj stvaranja ozbiljnije okeanske površinske flote.
Kang Kon je 6. juna potvrđen na probnim plovidbama, nešto više od godinu dana nakon problematičnog porinuća 21. maja 2025. godine. Kim Džong Un se lično ukrcao na razarač tokom ispitivanja, čime je Pjongjang dodatno naglasio političku i vojnu važnost ovog programa.
Tom prilikom severnokorejski lider najavio je i ambiciju koja daleko prevazilazi trenutnu klasu Čve Hjon: Severna Koreja namerava da u budućnosti gradi razarače od 10.000 tona. Takvu kategoriju površinskih borbenih brodova do sada su dostigle samo najrazvijenije mornaričke industrije, pre svega SAD, Kina, Japan i Južna Koreja.
Klasa Čve Hjon predstavlja prvu klasu razarača ikada izgrađenu za službu u Severnoj Koreji. Očekuje se da će biti izgrađena najmanje četiri broda, dok je prvi brod klase, Čoe Hjon, porinut u aprilu 2025. godine. Novi razarači imaju deplasman od približno 5.000 tona i, za svoju veličinu, izuzetno su teško naoružani.
Svaki brod ove klase nosi 74 vertikalne lansirne ćelije. Poređenja radi, američka klasa Arleigh Burke ima 96 ćelija, Zumwalt 80, kineski Tip 052D 64, dok ruska klasa Udaloj ima 64. Sama brojka ne govori sve o stvarnim borbenim mogućnostima, jer zavisi od kvaliteta raketa, senzora, radara, borbenog informacionog sistema i obuke posade, ali pokazuje da Severna Koreja ne gradi samo veliki patrolni brod, već platformu zamišljenu kao ozbiljan raketni razarač.
Kang Kon se vraća posle problematičnog porinuća
Kang Kon je izgrađen u brodogradilištu Čongđin, ali je njegovo porinuće u maju 2025. prošlo uz ozbiljan incident. Brod se tokom postupka prevrnuo, što je odmah otvorilo pitanja o stanju severnokorejske brodogradnje i sposobnosti Pjongjanga da se upusti u program velikih površinskih borbenih brodova.
Ipak, severnokorejska brodograditeljska industrija uspela je da prkosi očekivanjima mnogih analitičara. Brod je već sledećeg meseca ponovo porinut. Osmog juna prevezen je u brodogradilište Radžin radi popravki u suvom doku, a zatim je 12. juna ponovo vraćen u vodu.
Problematično prvo porinuće najverovatnije je odložilo početak probnih plovidbi, ali nije zaustavilo program. Početak pomorskih ispitivanja sada pokazuje da je Kang Kon ušao u fazu provere pogona, upravljanja, borbenih sistema i opšte sposobnosti za rad na moru.
U poređenju sa prvim brodom klase, Čoe Hjon, Kang Kon deluje kao platforma na kojoj su već vidljive određene izmene. Prema dostupnim opisima, opremljen je novim tipom raketnog bacača, verovatno namenjenim za borbu protiv dronova ili protiv diverzantskih ciljeva, uključujući borbene ronioce i male pretnje u neposrednoj blizini broda.
Potvrđeno je i da su razarači klase Čoe Hjon, položeni nakon Kang Kona, projektovani sa većim brojem velikih vertikalnih lansirnih ćelija. Prostor za to oslobođen je uklanjanjem primarnog brodskog topa, nakon što su severnokorejski zvaničnici doveli u pitanje korisnost velikih topova na okeanskim površinskim razaračima.
Takav potez pokazuje da Pjongjang posmatra ove brodove pre svega kao raketne platforme, a ne kao klasične artiljerijske površinske brodove. Umesto velikog topa, prioritet se daje vertikalnim lanserima i mogućnosti nošenja većeg broja raketa različite namene.
Plan od 12 razarača do početka 2030-ih
Prvi brod klase, Čoe Hjon, već je početkom marta sproveo ranija ispitivanja. Tada su proveravani manevarska sposobnost, kontrola plovila i borbeni sistemi. Testovi su uključivali lansiranje najmanje četiri rakete iz vertikalnih lansirnih ćelija, što je bio važan signal da nova klasa nije samo demonstrator, već brod čiji se raketni sistemi postepeno uvode u funkcionalno stanje.
Istog meseca Kim Džong Un je objavio da je severnokorejska mornarica na putu da do početka 2030-ih rasporedi 12 razarača. To podrazumeva tempo od približno dva nova razarača godišnje. Ako se takva stopa održi, severnokorejska brodogradnja bi u ovoj kategoriji bila ispred američke godišnje proizvodnje, koja se navodi na oko 1,6 razarača godišnje.
Planirana flota od 12 razarača do 2032. godine postavila bi mornaricu Korejske narodne armije brojčano ispred više tradicionalno važnih mornarica. Indija trenutno ima 11 razarača, Francuska deset, Rusija devet, a Ujedinjeno Kraljevstvo šest. Naravno, broj brodova ne znači automatski istu tehnološku ili operativnu vrednost, ali za Severnu Koreju, koja do sada nije imala sopstvenu klasu razarača, taj skok bi bio ogroman.
Prema dostupnim ocenama, severnokorejski razarači deluju znatno sposobnije od mnogih ruskih i evropskih pandana, naročito ako se posmatra broj vertikalnih lansirnih ćelija u odnosu na deplasman. Njihov položaj u poređenju sa razaračima građenim u SAD, Kini, Japanu i Južnoj Koreji ipak ostaje manje povoljan, jer te države imaju naprednije senzorske sisteme, modernije borbene mreže, snažnije industrijske baze i daleko duže iskustvo u gradnji velikih površinskih ratnih brodova.
Ipak, sama činjenica da Pjongjang ulazi u ovu kategoriju menja dosadašnju sliku severnokorejske mornarice. Ona se decenijama oslanjala uglavnom na podmornice, raketne čamce, priobalne platforme i asimetrične sposobnosti. Klasa Čoe Hjon pokazuje ambiciju da se izgradi nova površinska komponenta, sposobna za nošenje velikog broja raketa i za delovanje dalje od neposredne obale.
Najava budućih razarača od 10.000 tona dodatno pokazuje da se severnokorejski planovi ne završavaju na brodovima od 5.000 tona. Kang Kon je zato više od drugog broda u novoj klasi. On je test da li Pjongjang može da pretvori političku ambiciju, ubrzanu brodogradnju i raketno naoružanje u održivu mornaričku silu koja bi do početka naredne decenije izgledala potpuno drugačije nego danas.
