Indija već godinama predstavlja AMCA kao avion koji treba da je uvede među malobrojne države sposobne da naprave sopstveni stelt lovac pete generacije. Sada je program napravio zaokret koji je gotovo jednako važan kao izbor motora, radara ili naoružanja. Kompanija koja decenijama predstavlja kičmu indijske vojne avio-industrije neće graditi njegove prve prototipove.
Reč je o državnom Hindustan Aeronautics Limitedu, poznatijem kao HAL, proizvođaču indijskog Tejasa i kompaniji koja u Indiji sklapa ruske Su-30MKI. HAL je praktično nezaobilazno ime u svakom velikom indijskom programu borbenih aviona, ali ovog puta nije ni prošao kvalifikaciju. Ministarstvo odbrane objašnjenje je svelo na to da nisu ispunjeni neki “prilično rutinski tehnički zahtevi”.
Mnogo zanimljivije od same eliminacije jeste ono što sledi. Indija ne traži drugu državnu fabriku koja će zameniti HAL, već želi da napravi potpuno novu proizvodnu liniju za borbene avione u privatnom sektoru. AMCA tako postaje test ne samo za indijsku stelt tehnologiju, već i za čitav model po kojem će zemlja ubuduće graditi najkomplikovanije vojne letelice.
Proizvođač Tejasa prvi put ostaje ispred vrata
Sedam grupa prvobitno je izrazilo interesovanje za razvojno-proizvodnu fazu AMCA, ali samo tri su prošle obavezne tehničke i finansijske kriterijume. HAL je nastupio kao vodeći član konzorcijuma sa manjim indijskim kompanijama, ali nije ušao među finaliste. Sekretar Ministarstva odbrane Radžeš Kumar Sing potvrdio je da razlog nije bila politička odluka nakon izbora ponuđača, već neuspeh tokom tehničke kvalifikacije.
Ministarstvo još nije objavilo koji konkretan zahtev HAL nije zadovoljio. Indijski izvori ranije su navodili da su među kriterijumima bili finansijska sposobnost, postojeće opterećenje narudžbinama i mogućnost da se program vodi bez kašnjenja. Za kompaniju koja istovremeno nosi Tejas, Su-30MKI, helikoptere i čitav niz drugih programa upravo bi preopterećenost mogla da bude ozbiljan problem.
Sing je mnogo otvorenije objasnio stratešku pozadinu odluke. Indija, prema njegovim rečima, više ne želi da “sva jaja drži u jednoj korpi”, već da formira drugu nacionalnu proizvodnu liniju za borbene avione. AMCA je prvi veliki program u kojem država tu ideju pokušava da sprovede od samog prototipa.
Tata, L&T i Bharat Forge ostali sami
Prvi kandidat je Tata Advanced Systems, koja nastupa samostalno. Drugi je konzorcijum koji predvodi Larsen & Toubro zajedno sa Bharat Electronics i Dynamatic Technologies, dok treći predvodi Bharat Forge sa BEML-om i Data Patternsom. Sva tri imaju ozbiljno iskustvo sa vazduhoplovnim strukturama, elektronikom, radarima, preciznom proizvodnjom ili vojnim sistemima, ali nijedan nema iskustvo HAL-a u završnoj integraciji kompletnog borbenog aviona.
Pobednik neće samo napraviti nekoliko demonstracionih primeraka. Sa indijskom Agencijom za aeronautički razvoj treba da proizvede pet potpuno letećih prototipova i jedan avion za statička i strukturna ispitivanja, izgradi alate i proizvodnu infrastrukturu i učestvuje u integraciji i sertifikaciji sistema. ADA pritom zadržava projektantska ovlašćenja i kontrolu nad konfiguracijom aviona.
Izabrani ponuđač moraće čak da osnuje novu kompaniju u roku od tri meseca od dobijanja ugovora. Ideja je očigledna: AMCA ne treba samo da rodi avion, već i drugog velikog proizvođača borbenih letelica pored HAL-a. Ministarstvo je takav model formalno otvorilo još u maju 2025, kada je privatnom i državnom sektoru omogućeno ravnopravno nadmetanje.
Pet aviona i 1.800 probnih letova
Raspored koji je ADA stavila pred budućeg proizvođača daleko je agresivniji od istorije prethodnih indijskih programa. Prvi prototip mora da poleti najkasnije 30 meseci nakon potpisivanja ugovora, dok svih pet treba da bude u vazduhu do 64. meseca. Do isteka 84 meseca planirano je ukupno oko 1.800 probnih letova.
Indijsko Ministarstvo odbrane trenutno govori o septembru 2028. kao željenom terminu prvog leta, što predstavlja veoma ambiciozan cilj. Stvarni datum ipak zavisi od toga koliko brzo bude završen izbor proizvođača i potpisan ugovor. Svako odlaganje na početku automatski gura prvi let prema 2029. godini.
Tempo nakon toga postaje još zahtevniji. Pet prototipova treba da prođe intenzivan program tokom kojeg će se proveravati stelt karakteristike, unutrašnji spremnici naoružanja, senzori, elektronika, upravljanje letom i ponašanje kompletnog aviona. Tek nakon tog ciklusa AMCA može ozbiljno da krene prema serijskoj proizvodnji.
Indija pokušava da ne ponovi Tejas
Pritisak oko rokova nije slučajan. Tejas je pokazao da Indija može da razvije sopstveni borbeni avion, ali je istovremeno pokazao koliko domaći program može da se razvuče kada se menjaju zahtevi, kasne podsistemi i proizvodnja ostane koncentrisana kod jednog glavnog proizvođača. AMCA ne može sebi priuštiti isti ritam dok Kina već raspolaže velikom flotom J-20 i uvodi sledeće stelt platforme.
Izbacivanje HAL-a iz prototipske faze zato nije samo kazna jednoj kompaniji niti dokaz da privatnici automatski rade bolje. Indija pokušava da napravi paralelni industrijski kapacitet koji će jednog dana moći da proizvodi borbene avione bez čekanja da HAL završi prethodne narudžbine. Cena takvog eksperimenta je što će izabrani konzorcijum upravo na najkomplikovanijem indijskom vojnom avionu učiti posao integratora kompletnog lovca.
To je ozbiljan rizik. Napraviti delove trupa, radar, računar ili elektronski sklop nije isto što i spojiti desetine hiljada komponenti u avion koji mora pouzdano da leti, održava mali radarski odraz, nosi oružje unutar trupa i preživi hiljade sati ispitivanja. ADA će zato morati da drži mnogo čvršću kontrolu nego kod običnog industrijskog ugovora.
Prvi AMCA ipak leti sa američkim motorom
Još u maju smo pisali o odluci Indije da otvori put proizvodnji prvog domaćeg stelt lovca i upozorio da će motor ostati jedno od njegovih najtežih pitanja. Prvi AMCA Mk1 i dalje je planiran sa američkim GE F414, istom porodicom pogonskih agregata koja treba da pokreće i Tejas Mk2. Time Indija kupuje vreme dok ne razvije ili ne izabere snažniji motor za kasnije verzije.
U julu ove godine bavili smo se i ruskom ponudom tehnologije AL-51F1, motora razvijanog za Su-57, kao jednim od puteva prema budućem pogonskom sistemu AMCA. Ta priča odnosi se pre svega na dugoročnu potrebu Indije da ovlada tehnologijom motora mnogo veće klase, a ne na prve prototipove koji se sada pripremaju. Upravo tu se vidi koliko je program složeniji od prostog pitanja ko će napraviti trup aviona.
AMCA Mk1 može da poleti sa F414, ali dugoročna nezavisnost programa zavisiće od toga da li Indija može da ovlada motorom, radarom, elektronskim ratovanjem, materijalima i proizvodnim tolerancijama potrebnim za pravi lovac pete generacije. Novi model proizvodnje pokušava da reši samo jedan deo te jednačine. Ostali tek dolaze.
AMCA sada postaje test čitave indijske avio-industrije
HAL neće graditi prvih pet AMCA, ali to samo po sebi ne znači da je zauvek izbačen iz čitavog programa ili njegovog dobavljačkog lanca. Mnogo važnije je što će kompanija koja osvoji sadašnji ugovor imati fabriku, alate, osoblje i iskustvo sa pet prototipova, što je prirodno stavlja u veoma snažan položaj kada počne serijska proizvodnja. Zbog toga se sada zapravo bira mnogo više od izvođača za nekoliko eksperimentalnih aviona.
Indija želi da iz programa dobije i stelt lovac i novu vazduhoplovnu industrijsku strukturu. Uspe li, AMCA bi mogao da prekine višedecenijsku zavisnost domaćih programa od samo jednog velikog proizvođača i stvori konkurenciju tamo gde je gotovo nije bilo. Ne uspe li, zemlja će otkriti da je najveći rizik programa pete generacije pokušala da reši istovremeno sa najvećom reorganizacijom svoje avio-industrije.
