Francusko ratno vazduhoplovstvo podiglo je lovce Rafal iz vazduhoplovne baze Šjauljaj u Litvaniji kako bi presrelo dva ruska mornarička lovca dugog dometa Su-30SM2 iznad Baltičkog mora. Generalštab francuskih oružanih snaga objavio je fotografije presretanja, potvrđujući da je nova francuska rotacija u okviru NATO baltičke vazdušne policije vrlo brzo ušla u direktan kontakt sa ruskom avijacijom.
Rafali su početkom aprila preuzeli rotaciju u bazi Šjauljaj, koja se nalazi samo oko 130 kilometara od ruske teritorije. Sama lokacija dovoljno govori o prirodi zadatka. To nije rutinsko dežurstvo u pozadini, već stalna vazdušna straža na prostoru gde se NATO i ruske snage redovno gledaju preko radara, optike, podvesnih senzora i presretačkih procedura.
Francuski dolazak u Litvaniju vremenski se poklopio sa raspoređivanjem tenkova Leklerk u Rumuniji, gde su francuske kopnene snage izvodile vežbe bojevom municijom nedaleko od ukrajinske granice. U širem smislu, Pariz je istovremeno slao dve poruke: jednu iz vazduha na Baltiku, drugu sa kopna na jugoistočnom krilu NATO-a.
Niz susreta sa ruskom avijacijom
Sredinom aprila francuski Rafali imali su susret sa ruskim lovcima Su-30SM, kao i sa pratećim avionom za elektronsko izviđanje Il-20M. Početkom maja usledilo je presretanje ruskih Su-24M iznad Baltičkog mora, da bi zatim pažnju privukao susret sa Su-30SM2.
Ovakvi događaji u baltičkom prostoru nisu izuzetak, već obrazac. Ruska avijacija redovno leti iznad međunarodnih voda Baltičkog mora, često u zonama gde se približava vazdušnom prostoru članica NATO-a. NATO, sa druge strane, rotira lovce u Litvaniji, Estoniji i drugim bazama kako bi održao stalnu sposobnost presretanja.
Šjauljaj je godinama jedno od glavnih središta te misije. Pre francuskih Rafala, u bazi su bili španski F/A-18, koji su krajem januara takođe presreli ruske Su-30SM iznad Baltika. Španija je u rotacijama koristila i F/A-18 i Eurofighter, ali francuski dolazak sa Rafalima donosi drugačiji politički ton, jer se Pariz poslednjih meseci sve otvorenije postavlja kao jedna od država koje žele da preuzmu tvrđu ulogu u evropskoj bezbednosti.
Zašto je važan teret H-31
Jedan detalj posebno je privukao pažnju: francuski Rafali su u aprilu koristili ciljačke podveske Thales TALIOS za vizuelnu identifikaciju ruskih Su-30SM na većim daljinama. Prema navodima iz dostupnih izveštaja, ruski lovci nosili su rakete H-31, koje se koriste u protivradarskim i protivbrodskim verzijama.
Ukoliko su zaista bile u pitanju protivradarske varijante, takav teret ne izgleda kao obična patrolna konfiguracija. H-31P je namenjena uništavanju radara i sistema protivvazdušne odbrane, što je klasičan element misije SEAD, odnosno suzbijanja neprijateljske PVO. Drugim rečima, takav profil leta i naoružanja šalje poruku da ruski avioni ne samo da pokazuju prisustvo, već vežbaju ili demonstriraju sposobnost napada na radarske i PVO elemente NATO-a.
U baltičkom prostoru to ima posebnu težinu. Litvanija, Letonija i Estonija nemaju dubinu kakvu imaju velike države. Njihova odbrana zavisi od ranog upozorenja, brzog podizanja lovaca, radarskih čvorova, NATO pojačanja i infrastrukture koja je relativno blizu ruskog i beloruskog prostora. Svaki avion koji nosi protivradarsko naoružanje u blizini te zone odmah se posmatra kao signal ozbiljniji od običnog patrolnog leta.
Su-30SM i Su-30SM2 kao ruski radni konji
Su-30SM i modernizovani Su-30SM2 spadaju među najvažnije ruske višenamenske borbene avione. Reč je o dvomotornim, dvosedećim lovcima velikog doleta, razvijenim na osnovi porodice Su-30, sa sposobnošću vazdušne borbe, udara po kopnenim i pomorskim ciljevima, kao i kontrole složenijih misija.
Su-30SM/SM2 je jedan od tipova koji se proizvodi ili modernizuje za ruske oružane snage, zajedno sa Su-34M, Su-35S i Su-57. U toj podeli Su-30SM zauzima ulogu višenamenskog lovca koji kombinuje domet, nosivost, dvočlanu posadu i sposobnost vođenja složenijih zadataka. Nije najskuplji ruski lovac, nije ni najnapredniji kao Su-57, ali je jedan od najkorisnijih zbog širine zadataka koje može da obavlja.
Unapređena varijanta Su-30SM2 ušla je u upotrebu početkom 2022. godine. Najvažnija promena je integracija motora AL-41F-1S, poznatih sa Su-35S, što donosi bolje letne performanse, veću pouzdanost i manju potrebu za održavanjem u odnosu na ranije pogonske pakete. Taj motor vuče tehnološko poreklo iz ambicioznih sovjetskih i ruskih rešenja razvijanih za lovce viših performansi, a njegova ugradnja u Su-30SM2 približava ovaj avion sposobnostima novije generacije ruskih lovaca četvrte generacije.
Rafal kao francuski odgovor
Francuski Rafal je višenamenski lovac generacije 4+, razvijen da bude glavni borbeni avion francuskog ratnog vazduhoplovstva i mornarice. Za Pariz je to mnogo više od aviona: Rafal je simbol industrijske nezavisnosti i dokaz da Francuska ne želi da zavisi od američkog F-35 kao većina drugih evropskih država.
U baltičkoj misiji Rafal donosi dobar senzorski paket, podveske TALIOS za vizuelnu identifikaciju, modernu elektroniku, sposobnost nošenja raketa vazduh-vazduh MICA i Meteor, kao i širok spektar udarnog naoružanja. U ulozi vazdušne policije najvažnije nije da se vodi vazdušna borba, već da avion brzo poleti, identifikuje cilj, prati ga i prisili na poštovanje procedure bez nepotrebne eskalacije.
Ipak, direktno poređenje Rafala i Su-30SM/SM2 pokazuje razliku u filozofiji. Rafal je manji, lakši i optimizovan kao kompaktna višenamenska platforma. Su-30SM je veći, teži, sa većim doletom, većom nosivošću i snažnijim motorima. Ruski avion ima prednost u sirovoj energiji, dometu i količini naoružanja, dok Rafal računa na elektroniku, manji radarski odraz, kvalitet integracije i taktičku upotrebu u NATO mreži.
Zato ovakva presretanja ne treba svoditi na pitanje „ko bi koga oborio“ u izolovanom duelu. U realnoj situaciji nijedan od ovih aviona ne leti sam. Iza Rafala stoji NATO sistem radara, kontrole vazdušnog prostora, saveznička razmena podataka i PVO infrastruktura. Iza Su-30SM stoji ruska mreža radara, obalskih sistema, aviona za izviđanje, Kalinjingrad i šira ruska protivvazdušna arhitektura.
Spor oko performansi i realna slika
U delu zapadnih i nezapadnih vojnih analiza Rafal se često opisuje kao avion sa ograničenjima u odnosu na teže lovce kao što su Su-30SM, Su-35S, F-15EX ili lovci pete generacije poput F-35 i J-20. Takve procene imaju osnovu kada se gledaju veličina radara, nosivost, dolet, sirova snaga motora i potencijal za veliki broj projektila.
Su-30SM i Su-35S imaju radare znatno većih dimenzija, nose više oružja i imaju veći operativni dolet. Rafalov motor M88 je slabiji po apsolutnom potisku jer pokreće manji avion, dok ruski lovci porodice Su-27/Su-30/Su-35 pripadaju težoj klasi. To ne znači da je Rafal „slab“ avion, već da nije projektovan kao teški lovac za vazdušnu nadmoć sa istim prioritetima kao Su-35 ili F-15.
Rafal je na izvoznom tržištu imao i uspehe i poraze. U nekim državama nije uspeo da pobedi ruske konkurente, uključujući Su-30, dok je u drugim slučajevima dobio velike ugovore, pre svega zbog politike, finansiranja, paketa naoružanja i francuske spremnosti da ponudi industrijsku saradnju.
Ono što je za ovu temu važnije jeste da Rafal u Litvaniji ne nastupa kao samostalni lovac u izolovanoj borbi protiv Su-30SM, već kao deo NATO mehanizma. Njegov zadatak nije da demonstrira superiornost nad ruskim avionima, već da čuva liniju kontakta, presreće, identifikuje, fotografiše, prati i spreči da ruski letovi postanu pritisak bez odgovora.
Indijsko iskustvo i problem reputacije
Rafal je dodatno ušao u žižu pažnje posle sukoba Indije i Pakistana u maju 2025. godine, kada su se pojavile tvrdnje da je između jednog i četiri indijska Rafala neutralisano u susretu sa pakistanskim lovcima J-10C kineske proizvodnje. Taj događaj se i dalje koristi u vojnim raspravama kao argument protiv preuveličavanja Rafalovih mogućnosti.
Treba, međutim, biti oprezan. Borbeni gubitak ili sporna epizoda ne znači automatski da je avion kao tip loš. Vazdušni sukobi zavise od taktike, obaveštajne podrške, radarske slike, raketa, ometanja, iznenađenja, koordinacije i konkretnog scenarija. Ipak, reputaciona šteta postoji. Rafal je godinama predstavljan kao vrh evropske četvrte generacije, a svaka tvrdnja o njegovom gubitku protiv kinesko-pakistanske kombinacije J-10C i modernih raketa direktno udara u taj narativ.
Za Francusku je to posebno osetljivo, jer će se zbog kašnjenja budućeg evropskog borbenog sistema i francuskog lovca nove generacije Rafal verovatno zadržati kao najvažniji borbeni avion zemlje još decenijama. Dok Britanija ulaže u F-35, a Nemačka kombinuje F-35 i Eurofighter, Francuska ostaje vezana za sopstvenu platformu iz razloga industrijske nezavisnosti.
To je cena strateške autonomije. Francuska zadržava kontrolu nad sopstvenom avio-industrijom, ali istovremeno mora da produžava život platformi koja će se sve češće porediti sa avionima pete generacije i teškim lovcima modernizovane četvrte generacije.
