Kalinjingrad – tvrđava na Baltiku

Gde god da ”zabodete” zašiljenu olovku u predelu Baltika, naići ćete na ogromne naslage istorije. Tako je i s Kalinjingradom (ruski Калининград, poljski Królewiec, lit. Karaliaučius) najzapadnijim gradom Ruske Federacije.

Reč je o enklavi koja se nalazi između Poljske na Jugu i Litvanije na severu i istoku. Površina mu je 224,7 km² i prema ruskom prostorom planu vodi se kao gradski okrug. Površina same enklave je 15.125 km². To što je osnovan još polovinom XIII veka jeste dokaz da se nalazi na pravom mestu i da je njegovo strateško značenje kroz istoriju samo raslo.

Kalinjingrad je druga po veličini ruska luka na Baltiku i sedište Baltičke flote. Sve do četvrtog jula 1946. godine imao je nemački naziv Königsberg. Promenio je više država, ali su očigledno Sovjeti bili ti koji su umeli da ga zadrže.

U samom gradu živi oko 450.000 ljudi i sedmi je grad po veličini na obalama Baltičkog mora. U široj oblasti grada živi oko 720.000 ljudi, li jedna trećina oblasne populacije. Kao i većina enklava, i ova je, samim tim što je odovojena od matice Rusije, okružena zemljama za koje ne može formalno reći da su neprijateljske, ali svakako nisu u srdačnim odnosima.

Svoje obaveze prema Kalinjingradskoj oblasti susedi izvršavaju samo na krajnjoj granici prisile međunarodnog prava. Međutim, Rusi su se odavno uverili u ”moć” međjunarodnog prava, stoga su se potrudili da ovu, za njih vitalnu, oblast i te kako dobro zaštite od potencijalne opasnosti. Na taj način ova oblast je postala, vojnički rečeno, istureni položaj Rusije.

Koncentracija naoružanja, opreme, spremnost jedinica, jesu pouzdan pokazatelj da je Kalinjingrad pravo osinje gnezdo. Time se eventualnom neprijatelju šalje jasna poruka. Neko, nažalost, samo takve poruke i razume. 

Takav položaj i odnos prema ovom delu Rusije oseća se pre svega kroz probleme logistike: kopneni koridori idu preko teritorije drugih suverenih država, što može povremeno da bude vrlo složeno (zadržavanje na carini, vanredni pregledi, zabrana prolaska, itd). Zato su vazdušni prostor i morski put od životne važnosti, pa Kalinjingradska oblast  ima više luka i aerodroma. Izvesno vreme Litvanija je zatvorila kopneni promet preko svoje teritorije, pa je posle na intervenciju EU dozvolila železnički saobraćaj jer se na njega ne odnosi zabrana. 

Za naš portal, pored nesumnjivo interesantne istorije i geografije (U tom gradu rođeni su, između ostalih, Imanuel Kant i Aleksej Leonov), sigurno je najinteresantnije čime su Rusi zaštitili ovaj prostor i čime ga brane?

Svakako, on je i idealna platforma i stalna pretnja za eventualne napadače, jer su u enklavi smešteni respektabilni odvraćajući sistemi. Tamo se nalaze jedinice KoV, deo Vazdušno-kosmičkih snaga, kao i baze Baltičke flote sa oblaskim snagama. Po vojnoj podeli, sve ove snage ulaze u sastav Zapadnog vojnog okruga OS RF.

Ukoliko bi započeo neki konflikt, ove snage su potpuno osposobljene da deluju samostalno, da bi, ukoliko bi situacija zahtevala, mogli da očekuju pomoć i iz drugih regiona jer bi to bilo napad na Rusiju.

U sadašnjoj formaciji i s ovim snagama i sredstvima, ona može samostalno da zaštiti kopnene i morske granice. Pri tom ima pravo da pomeri ”bezbednosne granice”, stvarajući tzv. zonu ograničenja pristupa i manevra. Pri tom Kalinjingradska oblast povećava dubinu svog reona odbrane i postaje i de iure mesto od strateškog značaja. 

U ruskoj vojnoj nomenklaturi ova oblast naziva se Kalinjingradski odbrambeni reon (Калининградский оборонительный район – u daljem tekstu KOR). Od 27. jula 1998. godine dobija naziv Kalinjingradski samostalni reon ( Калининградский особый район – КОР), odnosno Operativno-taktički sastav vidova OS (RV, RV, PVO i KoV).

Osnovni zadatak: zaštita interesa Rusije u Južnom Baltiku. Jedinstvena komanda formirana je 1994. godine, a tokom 2009. godine u sklopu vojnih reformi ušao je u sastav Zapadnog vojnog okruga kao izdvojena vojno-administrativna jedinica.

Kako je uopšte nastao Kalinjingradski reon?

Razdruživanjem SSSR i VU, Poljska i pribaltičke državice postale su deo NATO, tako da je ovaj reon, vekovima naseljen Rusima, postao enklava. Vojni vrh je umeo brzo da reaguje, poučen iskustvima Sevastopolja i drugih strateški važnih mesta. Štab Baltičke flote je u periodu od juna do septembra 1993. godine sačinio ”Predloge za organizovanje jedinstvenih snaga KOR”. 

Pitanje, kao i njegovo rešenje, bilo je veoma značajno jer bi, u slučaju da su Poljska i Zapad drugačije reagovali, Rusija vratila sebe u stanje pre Petra Velikog, kada je izlaz na Baltik u pitanju.  

U oktobru iste godine održana je vojno-naučna konferencija o problemima koordinisane upotrebe u specifičnim  uslovima. Januara 1994. godine održan je štabni sastanak rukovodstva flote, 11. gardijske armije i Kalinjingradske oblasti PVO.

Već u aprilu održane su dve zajedničke vežbe na najvišem štabskom nivou pa je KOR (Kalinjingradska odbrambena oblast-reon) formiran prvog avgusta iste godine. On je obuhvatao: Baltičku flotu, trupe i snage PVO, 11. samostalnu gardijsku armiju, granične jedinice FSB, jedinice MVD (Ministarstva unutrašnjih poslova) i neke druge jedinice, uključujući regrutne centre, administraciju, logistiku, itd.

Posle vojne reforme ministra odbrane Serdjukova (Сердюков, Анатолий Эдуардович), kog je nasledio Šojgu, KOR je ušao konačno u sastav Zapadnog vojnog okruga. 

Više puta smo u raznim tekstovima na ovom portalu mogli da pročitamo da tamo gde Rusi jednom dođu, teško ih je se rešiti. Tako je bilo u Pridnjestrovlju, Krimu, Duž srednje Azije, pa i ovde, u Kalinjingradskoj oblasti. Pošto je preko noći ova oblast postala enklava, jedan pronicljivi analitičar je KOR nazvao ”pištoljem uperenim u stomak Evrope”.

Rusi do sada nikoga nisu provocirali iz  enklave, ali činjenice su neumoljive: u dometu balističkih raketa (čije dejstvo vidimo u SVO) nalazi se 20 nuklearnih elektrana i 139 visokorizičnih hemijskih giganata. Ova oblast je za vojnike idealna jer je, zbog geografskog položaja i reljefa povoljna za raspoređivanje snaga za daljinsko elektronsko izviđanje, postavljanje raketnih lansirnih rampi i početno neutralisanje eventualnog napada iz bilo kog pravca.

Naravno, KOR i sam na taj način postaje meta od prvorazrednog značaja, čega su svesne obe strane. Naziv iz naslova mu potpuno odgovara. Udar u ovo osinje gnezdo mogao bi da se izvrši samo na jedan način, što bi ujedno značilo i kraj čovečanstva kakvo poznajemo.  

Kakvim potencijalom raspolaže KOR?

U kratkom periodu ”sloge i razumevanja” Zapada i Rusije, do 1999. godine u KORU se nalazilo oko 25.000 ljudi: oni su opsluživali KoV i obalsku odbranu (850 tenkova, 550 VBR raznih kalibara, 350 artiljerijskih cevi). Flota je imala 99 brodova različite klase, između ostalog i šest podmornica; Morska avijacija imala je više od 180 borbenih i transportnih aviona i helikoptera, a PVO je bila naoružana kompleksima ”S-300 PS”.

Početkom milenijuma Baltička flota je uvežbavala korišćenje ”S 300” protiv kopnenih i vodenih ciljeva, dok su razarači naoružani morskom verzijom ”S-300” i drugim standardnim PVO sistemima za blisku borbu. Pored toga na njima se nalazilo osam protivbrodskih kompleksa ”P 270 – Moskit” (NATO kod ”Sunburn”) dometa 120 km i korisnim teretom od 320 kilograma.  

Odbrambena funkcija KOR

Poslednjih godina OS RF značajno i stalno ojačavaju ovaj reon. To ne skrivaju, niti se to može skriti, s obzirom na izloženost enklave. Posebno je to uočeno tokom 2020/21. godine. Tako je prvog decembra 2020. godine na osnovi 79. samostalne gardijske motostreljačke brigade Baltičke flote bila ponovo oformljena 18. gardijska motostreljačka divizija. Ona je pod tim nazivom postojala do 2002. godine, kada je preformirana u 79. brigadu.

Nešto kasnije, u martu 2021. godine, 18. armija svečano je primila svoje istorijske zastave i znamenja. U diviziju su ušli već postojeći tenkovski i PVO raketni puk. Ponovo su formirani 275. i 280. motostreljački pukovi. Krajem aprila i oni su dobili istorijska znamenja ranijih pukova.

Očekuje se i formiranje trećeg motostreljačkog i artiljerijskog puka. To je samo deo aktivnosti u poslednjih pet godina. To isto se dešava u RM i snagama obalske odbrane koje se naoružavaju raketnim protivbrodskim kompleksima velikih brzina i ubojne moći. Ni morska avijacija ne stoji u mestu.

Krajem januara ove godine saopšteno je da Baltička flota dobija nove višenamenske lovce ”Su-30SM2”. Četiri aparata raspoređena su u Četvrti gardijski morski jurišni avio puk koji već koristi frontovske bombardere prilagođene morskim dejstvima, ”Su-24M”.

Ako zatreba, čime napasti? 

Sama Kalinjingradska oblast je idealna za gađanje i predstavlja lak cilj, okružen članicama NATO. Međutim, potencijalnom napadaču svakako je jasno da je ruska granica, matica, udaljena svega 550-600 kilometara i da ima mnoštvo sistema koji mogu ne samo da uzvrate, već i da preduprede eventualni udar.

Posle raznih ”medijskih šumova” na Zapadu, pa i u Rusiji, Rusi su sami razrešili zagonetku – ima li u KORU ”Iskandera”? Početkom februara 2018. zvanično su saopštili da su ”Iskanderi” na borbenom dežurstvu. Kada su se pojavili na jednoj od parada u Kalinjingradu, svima je bilo jasno da svi veći reoni Istočne Evrope mogu biti na udaru. 

Posebno značajan potencijal ima Baltička flota, jer svake godine stalno narasta i dopunjava se novim brodovljem. Težište je na malim, brzim raketnim ”čamcima” (katerima) klase ”Odinocovo” koji su ime dobili prema gradu u Moskovskoj oblasti.

Osnovno oružje svih raketnih čamaca su krilate rakete ”Kalibar” koje su se takođe dokazale tokom SVO svojim dugim dometom, bojevim karakteristikama i teškim presretanjem. Rusi su izričito i jasno izvestili sve susede da se njihovi brodovi, kada napuštaju luke u cilju vežbi, ne razoružavaju, tako da na meti uvek imaju značajan deo Istočne i Centralne Evrope. Reklo bi se – za svaki slučaj. Rusi se nisu na tome zadržali.

Početkom februara u KOR su preletela dva vazduhoplovna kompleksa ”MiG-31K”. Rusi ove modele ne zovu avion (самолет, перехвадчик, истребитель, itd) već baš  авиационный комплекс jer je reč o veoma složenom i veoma opasnom sistemu. Noseći zloglasne ”kindžale” (ime su dobili po čuvenim noževima popularnim od Sibira do Kavkaza) oni su obavili više rutinskih letova.

Da li će tamo ostati za stalno, Rusi nam sigurno neće javiti na sva zvona. ”Kindžal” ima domet od Skandinavije do Turske i od Irske do Španije. Do sada, na zasićenom nebu SVO nije zabeleženo nijedno njegovo presretanje.  

Kako dalje? Stalno ”na gotov’s”?  

Grupa oružanih snaga Ruske Federacije u KOR vrlo se ozbiljno razvija. U vrhu OS RF tome se pridaje nesumnjiv značaj, posebno stoga što je, usled relativno male površine i konfiguracije terena, praktično nemoguće prikriti šta sve tamo ima. Zato se kombinuju respektabilni sistemi sa sistemima odvraćanja koji se nalaze na zapadnim granicama Rusije. Stalno se radi na usavršavanju, usvajanju novih sredstava i obuci.

Sve to, kao što znamo, dovodi do povećanja efikasnosti i pozitivno utiče na strateško odvraćanje od eventualnog napada.  Region na taj način ima pouzdanu odbranu, a pored toga na raspolaganju su mu i napadne mogućnosti. Kao takav KOR ostaje na vrhu priroriteta odbrane Ruske Federacije i sigurno će ovu ulogu zadržati u budućnosti. 

Podaci koji su navedeni u jednom litvanskom izvoru  precizno navode (uključujući i adrese, telefonske brojeve, brojeve VP, tada aktuelne starešine, itd), sastav KOR. U ovom delu teksta navodimo samo najznačajnije jedinice i institucije, mada se u radu nalaze popisane i one nižerazredne ustanove i objekti, zaključno sa magacinima.

• Baltička flota.
• Sedmi samostalni gardijski motostreljački puk.
• 79. samostalna gardijska motostreljačka brigada.
• 244. artiljerijska brigada.
• 152. raketna brigada.
• 25. samostalni raketni obalski puk. 
• 22. Raketni PVO puk.
• 73. samostalni mostovo-pontonski bataljon.
• Samostalni bataljon unutrašnje vojske Ministastva unutrašnjih poslova.
• Centar sanitarno-epidemiološkog nadzora.
• 336 samostalna gardijska brigada morske pešadije.
• Pet bataljona veze, radarske, radijske i službe za protivelektronska dejstva.
• Centralna baza oružja i municije.
• Arsenal Glavne artiljerijske uprave.
• Školski centar ”Saturn”.
• 183. raketni gardijski PVO puk. 
• 1545. raketni PVO puk.
• 522. Centar veze.
• Komanda neposredne zaštite.
• 69. gardijski morski inžinjerijski puk.
• 146. taktička grupa.
• 313 specijalni odred za borbu protiv ronilaca-diverzanata.
• 36. brigada raketnih čamaca.
• 72. divizion patrolnih brodova.
• 37. inžinjerijsko-minerski samostalni bataljon.
• Odred školske flotile.
• 72. gardijska eskadrila RV.
• Jurišna eskadrila.
• Samostalna brodska helikopterska protivpodmornička eskadrila.
• Samostalna transportna eskadrila.
• Samostalni bataljon veze i radio-tehničkog obezbeđenja.
• Aviopoligon.
• Treća brigada PVO Baltičke flote.
• 81. radio-tehnički puk.
• Tri radio-tehnička bataljona.
• Baltička ratno-pomorska baza.
• 128. brigada površinskih brodova.
• 71. brigada desantnih brodova.
• 64. brigada zaštite priobalja.
• 147. taktička grupa.
• 106. divizion malih raketnih čamaca.
• Prvi divizion raketnih brodova.
• Havarijsko-spasilački odred.
• 603. divizion hidrografsko-meteoroloških brodova.
• Grupa brodova za obezbeđenje.
• Baza remonta i čuvanja rezervnih sredstava.
• Stanica za poštansko-kurirsku službu.
• 72. reon nadzora.
• 115 divizion brodova u izgradnji i remontu.
• 561. punkt specijalnog morskog nadgledanja.
• Vojno-pomorska bolnica.
• Dve vojne bolnice.
• Glavna vojna bolnica.
• 508. Centar za zaštitu državnih tajni.
• Centar za digitalizaciju informacija i informatička dejstva.
• 105. komdandno – obaveštajni centar.
• 1488. transportni bataljon.
• 319. komandantski bataljon. 

Iz svega ovoga čak i laici mogu zaključiti koliko su Rusi odlučni da odbrane ovu enklavu od mogućih nasrtaja. Za razliku od tako militarizovanih mesta širom sveta koja predstavljaju jednu ogromnu kasarnu, u ovoj enklavi veoma je razvijen turizam, teška industrija, brodogradilišna i automobilska industrija.

Kao što možemo videti, nije reč samo o ”parčetu zemlje”, već o principijelnom stavu jedne, nazovimo je slobodno pravim imenom, imperijalne sile koja nije navikla da se odriče svojih teritorija. Naprotiv.