NaslovnaNovostiPale Kislovka i Kotljarovka – 50.000 oklopnih ruskih vojnika grupe snaga "Centar"...

Pale Kislovka i Kotljarovka – 50.000 oklopnih ruskih vojnika grupe snaga “Centar” čeka komandu za Harkov

Ruska 1. oklopna armija zauzela je Kislovku i Kotljarovku i konsolidovala svoje snage, pripremajući se za novo napredovanje.

Ponovo polaganje zakletve Putina kao predsednika Rusije i njegove izjave signaliziraju trenutni razvoj događaja na ratištima u Harkovu i Odesi.

Samo dva dana ranije, pisali smo o napetoj situaciji u Kisolovki, a već je, čini se, stvar završena u ovom mestu. Da su ruski vojnici podigli zastavu Ruske Federacije u selu Kotljarovka takođe u pravcu Kupjanska u Harkovskoj oblasti, pisali smo 4. maja.

Ruska vojska zauzima sela jedno za drugim, napredujući u različitim pravcima na ukrajinskim frontovima, a ako se nastavi može prouzrokovati direktno mešanje NATO-a.

Sve ukazuje na ruski napad na ceo front u Ukrajini

Fabrike ruske kompanije Uralvagonzavod poslale su ruskoj vojsci još jedan konvoj savremenih tenkova T-90M Proriv. Nedelju dana ranije, isporučena je serija tenkova T-72B3M.

Prema rečima generalnog direktora kompanije Uralvagonzavod Aleksandra Potapova, simbolično je da je voz tenkova T-90M ušao u službu ruske vojske uoči praznika 9. maja.

On je istakao značaj ovog datuma za zapad, dok je napomenuo da je glavni borbeni tenk T-90M izgrađen i ojačan novim sistemima i materijalima, da prodre u višeslojnu odbranu Ukrajinaca, koja se sada užurbano stvara u Sumskoj i Harkovskoj oblasti.

Stručnjaci nastavljaju aktivnu raspravu o scenariju u kome će Moskva zadati glavni udarac upravo snagama grupe trupa „Sever“

Nezavisni ukrajinski analitičar izveštava: „Rusi se pripremaju za akciju severno i severozapadno od Harkova. U suprotnom, dodatne snage i sistemi naoružanja ne bi bili premešteni u Kursku i Belgorodsku oblast, već u Brjansku oblast“.

On je rekao da „pokrenuvši ‘ograničenu ofanzivu’ u oblasti Harkova, Rusi se jasno nadaju da će, pod pretnjom ‘rascepa’, privući značajan broj vojnika Oružanih snaga Ukrajine ovde (da bi udarili negde drugde)”.

Neuspesi ukrajinskih snaga na frontu već izazivaju krizu u državnom sistemu zemlje i postoji mogućnost političkih sukoba.

Ukrajinski vojni bloger piše da mnoga ukrajinska vojna lica pristaju na bilo kakve uslove iz Moskve, sve dok se ovaj pakao okonča.

Ukrajinac prenosi i da je ruska bomba teška jednu i po tonu pogodila selo Monahinovka kod Kupjanska. „Sve okolo se treslo, kao da je počeo zemljotres. Čitava ulica je uništena u komadu. To je prvi put da se oružje takve moći koristi protiv nas“, rekao je on.

Američki institut za proučavanje rata (ISW) takođe piše o “značajnim događajim u pravcu Harkova”

U analizi “profesora i studenta instituta” iz Vašingtona, objavljenoj 6. maja, stoji: „Ruska vojska je rasporedila bataljon 76. vazdušno-desantne divizije u Kursku oblast u okviru širih ruskih napora da okupi operativno značajne snage za moguću buduću rusku ofanzivnu operaciju protiv istočne Ukrajine i grad Harkov“.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost, Džejk Salivan, izjavio je potpuno ozbiljan u intervjuu za Fajnenšel tajms 5. maja kako „Ukrajina planira da pokrene kontranapad 2025. godine kako bi se vratila na granicu iz 2022. godine nakon upotrebe američke vojne pomoći, ograničavajući dalji napredak Rusije u 2024. godine”.

To je utopijski, naglašavaju ruski stručnjaci koji navode da sve za Ukrajinu može možda čak biti odlučeno i do kraja leta.

Sa druge strane, u sinoćnjem obraćanju ukrajinskog predsednika Zelenskog izjavio je da “priprema sastanke i dokumente koji će svakako stići na naslovne strane vesti predstojećih nedelja”

Francuska desnica uzvraća udarac

Francuski predsednik Emanuel Makron ponovio je mogućnost slanja zapadnih trupa na teren u Ukrajini, sugerišući u intervjuu koji je u prošli četvrtak objavio Ekonomist da bi trebalo razmotriti da li je Rusija uspela da probije liniju fronta i da su vlasti u Kijevu zatražile pomoć.

„Legitimno je postaviti pitanje da li Rusi uspevaju da probiju liniju fronta i da li postoji zahtev Ukrajine – čak i ako to danas nije slučaj“, rekao je francuski predsednik britanskom glasilu, a citiraju ostale zapadne agencije i novine.

Marin Le Pen, francuska desničarka, prokomentarisala je Makronove najave slanja trupa u Ukrajinu:

„Rat je najgora stvar koja se može desiti jednom narodu i zemlji, a zadivljena sam lakoćom sa kojom Emanuel Makron govori o tome. Kada sa čašom viskija u ruci, dok razgovaraju sa pevačicom u tri sata ujutru, kažu: „Moraću da pošaljem decu u Odesu”. Da, govorim o pogodnostima, jer govorimo o životima naših vojnika. On želi da pošalje trupe radi sebe, svog ličnog imidža.”

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime

Povezani članci

Najnovije objave