„NARODNI PIŠTOLJI” PROPALOG RAJHA

narodni pistolj
Ideje nastale u „Mauzerovom” konstrukcionom birou nisu zamrle. Već 1949. godine Edmund Hekler i Teodor Koh u Oberndorfu su osnovali svoju fabriku i u njoj su kvalitetni modeli rađeni poboljšavanjem onoga što je glavni inženjer zapamtio…

Po naređenju Adolfa Hitlera, „najvećeg vođe svih vremena”, 25. novembra 1944. u Nemačkoj je počelo formiranje poslednjeg poziva koji je demagoški nazvan „Narodnim jurišnicima” (Volkssturm). U to vreme, Saveznici su bili pred „poslednjim bastionom tvrđave Evropa”, što je, prevedeno sa jezika Gebelsove propagande, značilo da su na granicama same Nemačke. Bolesnici, starci i deca, regrutovani u „Folksšturm”, trebalo je da preokrenu ratnu sreću i spasu „hiljadugodišnji Rajh”.

Walther Volkspistole – zbirka Dr. Geoffrey Sturgess

Da bi se opremila masa „novih regruta”, vojnoj industriji je naloženo da intenzivira ranije zacrtani razvoj tehnologije što jeftinije i brže masovne proizvodnje oružja. Pojednostavljeno, oružje je trebalo uprostiti do maksimuma, odnosno smanjiti broj tehnoloških operacija da bi se uštedeo materijal. Ovome je najviše odgovaralo presovanje („štampanje”) i varenje limova, a kao uzor su služili britanski automat STEN (navodno, mogao se napraviti u svakoj bolje opremljenoj automehaničarskoj radionici) i sovjetski PPS 43. Iz ovih zahteva mogla se naslutiti želja da se dobije trka sa vremenom, ali i evidentan nedostatak radne snage, energenata i sirovina.

„Vojni ured za oružje” je zadatak podelio ljudima iz devet vodećih firmi. Razvoj odgovarajućih pištolja i automata poveren je konstrukcionom birou „Mauzera” iz Oberndorfa, koji su vodili inž. Altenburger, Starnas i Apeks Sajdel. Od 15. februara 1944. do ulaska Francuza u Oberndorf (20. aprila 1945. na „Firerov” rođendan), u fabrici je rađeno na tri uporedne konstrukcije: na pištolju 9mm sa bravljenjem na principu oscilacije cevi u vertikalnoj ravni, na „narodnom pištolju” (Volkspistole, VP) i pištolju sa odloženim odbravljivanjem na principu pozajmnice barutnih gasova. Prvi tip oružja zasnivao se na Valteru P-38 i njegovoj konkurenciji na vojnom konkursu iz 1938 -„Mauzerovom” HSv.

Mauser-Volkspistole V.106

Danas svakako najpoznatiji „Folkspistole” (prototipovi V 100 do V 107 odnosno modeli od 1 do 8), radio je na principu slobodnog zatvarača sa snažnom povratnom oprugom. Pištolj je imao udarač (bez oroza), a posedovao je obarač jednostrukog (SA) i dvostrukog (DA) dejstva. Kako je pritisak gasova metka 9mm Parabellum bio veliki, „Mauzerov” tim je pokušao da ga smanji produžavanjem cevi; na usta je navrtan produžetak bez žlebova, sa bočnim otvorima. Kroz otvore su isticali gasovi i tako smanjivali pritisak u komori odnosno na čelo zatvarača. Konačno, treći tip oružja je koristio ekspanzionu komoru u koju je isticao deo gasova sprečavajući odbravljivanje cevi i zatvarača sve dok pritisak u cevi ne opadne na optimalnu granicu. Sva tri tipa su se bazirala na krajnje jednostavnoj konstrukciji; većina delova izrađivana je od presovanih limova spajanih ili nastavljenih ružnim, neobrađenim varovima, a koristila su standardni okvir pištolja Walther P-38.

  • narodni pistolji

Nemci do kapitulacije nisu odmakli dalje od eksperimentalnih prototipova. Kako ni jedan od modela nije doživeo serijsku proizvodnju, ispitni uzorci su vremenom postali zagonetka za stručnjake i poslastica za muzeje i kolekcionare. Ipak, osnovne ideje začete u „Mauzerovom” konstrukcionom birou nisu zamrle padom Trećeg Rajha. Aleks Sajdel (i pre rata poznat po konstrukciji odličnog mauzera HSc) je 1949. godine sa Edmundom Heklerom i Teodorom Kohom u Oberndorfu osnovao danas legendarnu firmu „Heckler & Koch”. Kako su saveznici odneli kompletnu tehničku dokumentaciju, Sajdel je na osnovu sećanja u novoj fabrici konstruisao usavršeniji i kvalitetniji „narodni pištolj” 9 19 mm VP-70. I ovde se moramo setiti našeg nepriznatog talentovanog konstruktora Lazara Jovanovića. „Hekler i Koh” je na verziji VP-70 A1 „izmislio” kundak-futrolu čijim se „prikopčavanjem” pištolj „pretvarao” u automat „regulator vatre na kundaku, dejstvo kratkim rafalima od po tri metka). Sve bi to bilo lepo da Lazar Jovanović identičnu ideju nije zaštitio još 18. marta 1933. godine i za nju dobio uredne patentne listove br. 10940 i 11387.

narodni pistolji

Konačno, u istoj fabrici je nastao i HK P7 pištolj sa bravljenjem na principu pozajmice barutnih gasova, znači, još jedna od ideja začeta pod okriljem nacističkog „Vojnog ureda za oružje”.

Branko Bogdanović

Branko Bogdanović

autor za oruzjeonline.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.