Ukrajinske snage su u noći između 2. i 3. juna 2026. godine izvele jedan od najupadljivijih napada duboko u ruskoj pozadini, istovremeno ciljajući pomorsku bazu Kronštat, naftni terminal u Sankt Peterburgu i objekte povezane sa Baltičkom flotom. Mete se nalaze više od 1.100 kilometara od ukrajinske granice, što ovaj napad čini značajnim ne samo zbog konkretnih ciljeva, već i zbog poruke koju je trebalo da pošalje.
Vreme napada nije bilo slučajno. Dronovi su stigli u region Sankt Peterburga uoči otvaranja Sanktpeterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, SPIEF 2026, događaja koji Moskva koristi kao izlog ekonomske otpornosti, međunarodnih kontakata i prisustva stranih delegacija. U takvom trenutku, udar na naftnu infrastrukturu, vojnu bazu i okolinu Putinovog rodnog grada imao je jasnu demonstrativnu dimenziju.
Prema ruskim podacima, sistemi protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja presreli su veliki broj letelica. Guverner Lenjingradske oblasti Aleksandar Drozdenko naveo je da je 50 bespilotnih letelica sa fiksnim krilima uništeno u vazdušnom prostoru regiona. Pojedini napadi neutralisani su iznad Kronštata, kao i iznad Kirovskog i Krasnoselskog okruga Sankt Peterburga. Ipak, sam proboj do tako udaljenih ciljeva pokazuje da rat dronovima odavno nije ograničen na pogranične oblasti, Krim i zone bliže frontu.
Kronštat kao simbolička i vojna meta
Jedna od glavnih meta bio je Kronštat, pomorska baza na ostrvu Kotlin, u Finskom zalivu. Ova baza ima poseban značaj za rusku Baltičku flotu. U njenoj zoni nalaze se logistički, remontni i brodogradilišni kapaciteti povezani sa održavanjem površinskih brodova i podmornica klase Varšavjanka.
Ukrajinski izvori, uključujući snage za bespilotne sisteme, tvrde da je pogođena korveta „Bojki“, brod sa vođenim raketama projekta 20380, koji se nalazio u suvom doku Veleščinski. Reč je o korveti deplasmana oko 2.220 tona, opremljenoj protivvazdušnim sistemom Redut i protivbrodskim raketama Uran.
Dron je pogodio brod u trenutku kada je bio posebno ranjiv, tokom radova u doku. Brod u remontu nema istu operativnu pokretljivost, ne može da manevriše i zavisi od zaštite baze, PVO sistema i okolne infrastrukture. Upravo zato napadi na brodogradilišta i suve dokove imaju veći efekat od gađanja jednog plovila. Cilj nije samo brod, već i ritam popravki, održavanja i vraćanja platformi u službu.
Kronštat je sam po sebi i simbolična meta jer nije udaljeno skladište municije u provinciji, već istorijska pomorska baza na prilazu Sankt Peterburgu. Udar na takvu lokaciju Kijevu omogućava da prikaže sliku ruske pozadine kao sve manje zaštićene, posebno kada se napad poklopi sa velikim međunarodnim događajem.
Naftni terminal i dim iznad grada
Istovremeno sa napadom na pomorsku infrastrukturu, ukrajinski dronovi su ciljali naftni terminal u Sankt Peterburgu. Reč je o objektu sa godišnjim tranzitnim kapacitetom od oko 12,5 miliona tona. Takvi terminali su veliki, stacionarni i teško ih je sakriti od satelitskog izviđanja. Upravo zbog toga su postali prirodne mete za dalekometne dronove.
Prema izveštajima, udari su izazvali požare u rezervoarima za skladištenje naftnih proizvoda namenjenih izvozu. Dim je bio vidljiv iz delova grada, što je dodatno pojačalo medijski efekat napada. U današnjem ratu, vidljiv dim iznad velikog grada nije samo posledica udara. To je deo informativne slike koja se odmah širi preko društvenih mreža, snimaka mobilnih telefona i stranih agencija.
Nafta, gorivo i izvozna infrastruktura već mesecima su među prioritetnim ciljevima ukrajinskih napada dronovima. Udar na terminal kod Sankt Peterburga uklapa se u širi obrazac pokušaja da se pogodi ruska logistika, energetski izvoz, prerada i skladištenje. Takvi napadi ne moraju uvek da izazovu trajno onesposobljavanje objekta da bi imali efekat. Dovoljno je da prekinu rad, uvedu dodatne mere zaštite, opterete PVO i stvore sliku da ni najvažniji ekonomski centri nisu potpuno sigurni.
Pulkovo, SPIEF i politički tajming
Poseban efekat napada bio je poremećaj u vazdušnom saobraćaju. Aerodrom Pulkovo morao je da ograniči rad, što je u trenutku dolaska učesnika ekonomskog foruma imalo dodatnu težinu. Ukrajinski napad time nije bio usmeren samo na vojnu ili energetsku infrastrukturu, već i na ritam velikog međunarodnog događaja koji Moskva koristi za slanje političkih poruka.
Upravo zbog toga je napad dobio i psihološku dimenziju. SPIEF nije obična konferencija, već događaj koji Rusija predstavlja kao dokaz da nije izolovana, da održava kontakte sa stranim partnerima i da može normalno da funkcioniše uprkos ratu, sankcijama i pritiscima. Napad dronovima uoči foruma ima za cilj da taj narativ poremeti.
Ruski izvori tvrde da je reč o demonstrativnom napadu izvedenom radi efekta pred zapadnim pokroviteljima Kijeva, uz oslanjanje na satelitsko izviđanje NATO-a i izbor ciljeva koji su vidljivi, stacionarni i medijski zahvalni. Takva interpretacija uklapa se u realan pogled na ovaj rat kao na sukob u kojem ukrajinske dalekometne sposobnosti potpuno zavise od zapadne obaveštajne podrške, planiranja, tehnološke integracije i finansiranja.
Sa druge strane, ukrajinsko-zapadna logika je jasna: pokazati da ruska dubina nije nedodirljiva, da se rat može preneti daleko od linije fronta i da Moskva mora da troši sve više resursa na zaštitu gradova, baza, terminala, aerodroma i događaja visokog političkog značaja.
Reakcija Kremlja
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će se specijalna vojna operacija nastaviti upravo kako bi se potpuno eliminisala mogućnost vazdušnih napada sličnih noćnom napadu na Sankt Peterburg. Odgovarajući na pitanja o planiranom odgovoru Moskve, Peskov nije ulazio u operativne detalje, već je naglasio da je sprovođenje svih zadataka operacije ključno za dugoročnu bezbednost ruskih regiona.
On je dodao da su konkretni podaci o posledicama napada i radu PVO u nadležnosti ruskog Ministarstva odbrane, rukovodstva Sankt Peterburga i Lenjingradske oblasti. Takva formulacija ostavlja prostor da se o stvarnoj šteti govori oprezno, dok se politička poruka zadržava na širem okviru: napadi na rusku pozadinu predstavljaju dodatni argument za nastavak rata.
U ruskoj javnosti, međutim, ovakvi napadi neminovno otvaraju pitanja o efikasnosti protivvazdušne odbrane. Ako dronovi mogu da stignu do regiona Sankt Peterburga, do Kronštata i energetskih terminala, to znači da PVO mora da pokriva sve širi prostor, sa sve većim brojem mogućih pravaca napada.
Rojters: napad na Putinov rodni grad
Britanska agencija Rojters opisala je napad kao udar na Sankt Peterburg, Putinov rodni grad i mesto održavanja godišnjeg ekonomskog foruma koji treba da privuče strane investicije. U izveštaju se navodi da je napad imao za cilj da pokaže ranjivost ruskih gradova u trenutku kada se rat, posle više od četiri godine, nastavlja bez jasnog kraja.
Rojters je takođe naveo da je Volodimir Zelenski potvrdio napad na terminal za gorivo i izjavio da su ukrajinski dronovi gađali i vojni objekat u Kronštatu, gde se nalaze jedinice Baltičke flote, kao i važni brodogradilišni i remontni kapaciteti.
Agencija je ocenila da bi napad, s obzirom na značaj SPIEF-a za Moskvu, mogao otvoriti pitanja u Rusiji o sposobnosti PVO da zaštiti duboku pozadinu. Istovremeno, navodi se da je samo mesto održavanja ekonomskog foruma bilo pažljivo obezbeđeno i da nije bilo znakova da su se ukrajinski dronovi približili samom forumu.
Rojters je posebno ukazao na simboliku događaja, jer je jedan američki zvaničnik, Rodni Mims Kuk Mlađi, koga je Donald Tramp imenovao za šefa Komisije za likovne umetnosti, bio prvi američki zvaničnik koji je prisustvovao ceremoniji od 2018. godine. Time napad dobija dodatni sloj, jer se dogodio u trenutku kada Moskva pokušava da prikaže normalizaciju barem dela međunarodnih kontakata.
Još jedan udar na sliku bezbedne pozadine
Napad na Sankt Peterburg dolazi nakon što su ukrajinski dronovi i ranije pokušavali da poremete velike ruske događaje. Pretnja dronovima uticala je i na atmosferu oko parade 9. maja u Moskvi, održane u znak sećanja na pobedu Sovjetskog Saveza nad nacističkom Nemačkom. Rusija je tada, po prvi put posle mnogo godina, odlučila da ne prikaže vojnu tehniku u uobičajenom obimu, uz obrazloženje da postoji pretnja iz Ukrajine.
Zelenski je tada unapred poručio da ukrajinski dronovi neće napasti paradu, što je predstavljalo još jedan pokušaj da se Kremlj stavi u neprijatnu poziciju. Sada se ista logika prenela na Sankt Peterburg: napad ne mora da pogodi sam forum da bi poremetio njegovu političku sliku. Dovoljno je da se uoči događaja pojave požari, obustave na aerodromu i snimci PVO dejstava u okolini jednog od najvažnijih ruskih gradova.
Udar na autobus pun putnika
Iste noći i u istom širem talasu ukrajinskih napada, ruski izvori su izvestili i o napadu na autobus sa putnicima redovnoj liniji „Moskva – Simferopolj“. Taj detalj dodatno komplikuje sliku ukrajinskih dalekometnih i taktičkih udara, jer se uz napade na vojne i energetske objekte sve češće pojavljuju i incidenti u kojima stradaju civilna vozila, infrastruktura i ljudi van neposredne zone fronta.
Kijev ovakve operacije predstavlja kao deo rata protiv ruske vojne mašinerije, logistike i strateške pozadine. Moskva ih opisuje kao terorističke akcije i udare koji pokazuju da ukrajinski napadi nisu ograničeni na vojne ciljeve. Rat dronovima upravo tu dobija svoju najopasniju dimenziju: granica između vojnog efekta, političke poruke i civilnog rizika biće zasigurno još tanja.
