Najpopularnije pešadijske puške svih vremena (Top 5)

Bilo bi preterano reći da su puške pobedile u nekom ratu ili su promenile ishod neke bitke. Ipak, one su neophodne za konačnu pobedu: bitka je, pre svega, provera volje, a neefikasno streljačko oružje širi defetizam. Efikasnost pešadijskih pušaka je kontraverzno pitanje, a poređenja su svakako subjektivna. Izbor u ovoj rang listi je zasnovan na nizu faktora: inovativnosti, efikasnosti, trajnosti, uticaju na istoriju i razvoj malokalibarskog oružja ali očito sa anglosaksonskog gledišta.is

5 – Enfield rifle model 1853

Britanska spredpuneća perkusiona puška iz 1853. bila je superiornija od većine ostalih isto sistema u vreme njene upotrebe. Tokom procvata (1854-1865) Enfildove sprednjače, većina zapadnog sveta smatrala ju je vrhunskom puškom svog vremena. Puška kalibra .577 i mase 4 kg ispaljuje olovno zrno mase 35 grama. Kao žlebljena sprednjača, kombinovala je brzinu punjenja glatkocevne muskete sa preciznošću koja je postizana zahvaljujući rotaciji projektila zadatoj žlebovima. 

U britanskim trupama, puška je imala najveću primenu tokom Krimskog rata (1854-1856). Više od 300.000 komada uvezle  su snage Konfederacije, a 400.000 – Unija, togom Građanskog rata u SAD (1861-1865). Enfield je postala omiljena na obe zaraćene strane. Njena visoka pouzdanost i preciznost doprineli su da se tokom sukoba broj žrtava popne do 650.000. Bila je to poslednja i najbolja perkusiona puška usvojena u standardno naoružanje od strane velikih vojnih sila. Sa pijadestala kraljice pešadijskog oružja potisnule su je ostraguše samo nekoliko godina nakon uvođenja u operativnu upotrebu. 

4 – M16

M16 je bio proizvod nastojanja da se karakteristike i sposobnosti pešadijske puške usklade sa sa realnim uslovima savremene borbe. Namenjena za NATO 5.56, M16 je puška malog kalibra sa odvojivim okvirom i mogućnošću izbora režima vatre. 

Stonerov rotacioni zatvarač i nosač zatvarača su izvedeni iz puške Džonson M1941, a sistem pozajmnice gasova zasnovan je na švedskom M42 Ljungman. Aluminijumski sanduk M16, kompozitni plastični kundak i rukohvati, kao i sistem direktne pozajmnice gasova, učinili su pušku veoma laganom – masa iznosi oko 3 kg.

Možda vas zanima: 5 NAJLOŠIJIH vojnih pušaka u istoriji

Američka vojska je M16 usvojila 1964. godine za trupe u inostranstvu. Ubrzo nakon toga, američka vojska i marinski korpus u Vijtnamu dobili su veliki broj pušaka KSM16E1. Puška se u izvornoj varijanti u borbama nije pokazala najbolje pa je usledilo ubrzano usavršavanje. Standardizovana 1967 kao M16A1, ostala je primarna pešadijska puška američke vojske do ranih osamdesetih XX veka, kada je postepeno zamenjena sa M16A2.

Do sredine 1970-ih, druge armije NATO takođe su prešle na streljačko oružje kalibra 5,56 mm. Od 1977. godine, NATO je sproveo niz testova različitih malokalibarskih granata i municije. 1982 godine, Američki marinski korpus je 1982. usvojio teže NATO zrno, mase 4g, što je doprinelo da M16A2 poveća domet. M16 je najrasprostranjenija  5.56 mm NATO puška na svetu.

3 – Mauser 98

Nemački konstruktor Paul Mauser godinama se borio da razvije repetirku sa obrtno-čepnim zatvaračem a u ovim naporima je čak je odbijen i od strane nemačke komisije za testiranje pušaka.

Mauzer je nastavio da usavršava svoj model iz 1871. godine i 1889. je dobio je nekoliko patenata koji su prvo primenjeni na petometnoj repetirki za belgijsku vojsku. Bila je to prva uspešna mauzerka na municiju sa bezdimnim barutom i dve bradavice za bravljenje na glavi zatvarača. 

Nemačka vojska je 5. aprila 1898 u naoružanje uvela isti sistem sa nizom poboljšanja, pod nazivom Gew. (puška M)98.  Mauzer M98 se pokazao toliko kvalitetnim da se njegov sistem primenjvao i na većini sportskih i lovačkih karabina. 

Mauser se bazira na obrtno-čepnom zatvaraču koji je, uprkos primeni i na nekim ranijim modelima drugih konstruktora, od tada postao sinonim za sve zatvarače ovog tipa. Puška ima dvoredni fiksni okvir kapaciteta 5 metaka, smešten u usadniku. Nišan puške je mehanički, otvorenog tipa. Oružje je bilo opremljeno bajonetom-nožem.

U proleće 1915. odlučeno je da se odabere 15.000 pušaka Mauzer 98, koje su tokom fabričkih ispitivanja pokazale izuzetnu preciznost, da se na njih ugrade optički nišani i koriste kao snajperiske puške. Da bi se ugradio optički nišan, ručica zatvarača je morala biti povijena nadole. Na oružju su korpišćeni optički nišani 2.5x i 3x proizvođača kao što su Gortz, Gerard, Oige, Zeiss, Hensoldt, Voigtlander, kao i modeli raznih civilnih proizvođača (Bock, Busch i Fuss).

Do kraja rata, 18.421 puška M98 je konvertovana, opremljena teleskopskim nišanima i izdata nemačkim snajperistima. Snajperske verzije puške M98 ušle su u službu Rajhsvera a potom i Vermahta, tako da su korišćene u Drugom svetskom ratu.

2 – M1 Garand

Poluautomatsku sedmometnu pušku Garand M1 dizajnirao je Kanađanin Džon C. Garand u američkom zavodu Springfild,  Masačusets.

U vreme svog prvog predstavljanja 1936. godine, M1 je zaista bio jedan od tada najnaprednijih sistema.
Bilo je to prvo uspešno rešenje oružja koje je dejstvovalo u poluautomatskom režimu.

Do 1945. godine Springfield Armory i Vinchester Repeating Arms Co. proizveli su preko 4 miliona M1 pušaka, i sa dobrim razlogom M1 je predstavljao kvantni skok u inženjerstvu u odnosu na stariju Springfild repetirku.. 

Poluautomatski sistem smanjio je uticaj trzanja na strelca, što je omogućilo obuku vojnika za kraće vreme. Puška se lako rastavljala radi čišćenja i održavanja na terenu, što je ogromna prednost u odnosu na Springfild.

Što je najvažnije, M1 je imao mnogo veću brzinu paljbe; srednje obučeni strelac bio je u stanju da ispali 50 do 60 metaka u minuti, što je predstavljalo tri puta veću vatrenu moć od Springfilda.

Do kraja radnog veka M1 proizveden je u 2 miliona primeraka.

1 – AK–47

AK-47 Mihaila Kalašnjikova danas je jedno od najizdržljivijih vatrenih oružja koje je ikada postojalo.

Kalašnjikov se tokom razvoja oružja koristio i iskustvima sa fronta; tako je nastao najplodniji projekat vojnog vatrenog oružja na svetu, sa procenjenim globalnim ciframa proizvodnje u rasponu od 80 do 100 miliona.

Dizajniran je za metak 7,62×39 mm, koji je kombinovao snagu konvencionalne sa brzinom vatre i upravljivošću automatske puške.

Odvojivi kutijasti okvir i rešenje automatike na principu pozajmnice barutnih gasovana gas, čine AK-47 krajnje jednostavnim za rukovanje i obuku, a izuzezno pouzdanim u svim vremenskim uslovima. 

Ova jednostavnost se takođe proteže i na njen dizajn i način proizvodnje, pri čemu su sledeće varijante, AKM, opremljene laganim sandukom od presovanih limova. Ovo pušku čini jeftinijom i lakšom za proizvodnju, što nesumnjivo doprinosi gotovo neiscrpnoj dostupnosti oružja u svetu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.