Vođa koji je voleo vozove: kako je Hitler upravljao frontom iz pokretnog štaba

Svojevremeno smo našim čitaocima ponudili serijal o specijalnim vozovima; bavili smo se Titovim, Staljinovim i Putinovim vozom, ali ne samo njima. Relativno često pišemo o borbenim, oklopnim vozovima, vozovima-bolnicama i novostima u toj oblasti. Za one koji vole taj zadivljujući svet solidnog gvožđa, moćnih lokomotiva, izvanrednih rešenja i specifičnosti ove vrste prevoza ima sasvim dovoljno detalja da zadovolje svoju znatiželju. I austrijski kaplar sa svojim prevozom stigao je na red (automobilski i avionski prevoz), pa da pogledamo kako je on koristio ”gvozdeni put” kako prugu tačno nazivaju Nemci.  

Postoji više objašnjenja zašto je Hitler voleo vozove. Neki autori tvrde da je to stoga što je imao strah od letenja. Međutim, njegovi pouzdani biografi uverljivo svedoče o tome da je on svoj politički uspeh ostvarivao krupnim koracima upravo stoga što je koristio avion. Tako se u toku dana mogao naći i na više mitinga. Da li je želja da uspehom potisnula aerofobiju i da li je nje uopšte bilo nikada nećemo saznati.

Istina je da su avioni tog vremena bili relativno nepouzdani, aerodromska oprema daleko od današnje, a mogućnost preživljavanja prilikom nesreće minimalna. Ipak, Nummer Eins – Focke-Wulf Fw 200 Condor  bio je sasvim pouzdana, vrhunska letelica. Ono što takođe sigurno znamo jeste da je voz koristio srazmerno češće. Železničke pruge (eisenbahn) prave se veoma temeljno, logistički su odlično povezane, lako ih je kontrolisati i obezbediti transport na njima, posebno kada je reč o  kompoziciji sa VIP oznakom. Pri tom je konfor mogao biti doveden do maksimuma.

Führersonderzug – specijalni voz firera to je zaista bio u svakom svom segmentu. Koristio ga je samo on pa se može smatrati da je bio i njegov lični voz. Moglo mu se. Godine 1940. voz je dobio naziv Führersonderzug ”Amerika”. Na zapadu su ga saveznici zvali Hitlerova čelična zver (Hitler’s Steel Beast).

Glavni razlog za naziv ”Amerika” bio je propagandni i psihološki efekat: početkom 1940-ih izraz ”Amerika” je u nemačkoj javnosti često simbolizovao ogromnu moć, tehnički napredak, brzinu i nešto moderno. Nije to ništa čudno jer su i Nemci odigrali ogromnu ulogu u nastanku SAD ugradivši trajno sebe u njihovu istoriju. Ohajo, Minesota, Misuri, centralni deo Teksasa, Viskonsin, a posebno Pensilvanija mogu se smatrati delom nemačkog nasleđa.

Nacističko rukovodstvo je želelo da Hitlerov voz zvuči grandiozno i impresivno. To nije učinjeno zbog simpatija za ovu zemlju, mada se Hitler divio Fordu. Naravno, posle ulaska SAD u rat naziv je promenjen u ”Brandenburg”, po istorijskoj pokrajini koja kao prsten okružuje Berlin. Voz je imao istu ulogu kao i kod drugih državnika – glavni štab i stan u vreme kraćih poseta frontu. Kao takav (Führerhauptquartier) on je služio sve do početka kampanje na Balkanu. Posle toga Hitler je koristio svoje ratne štabove o kojima smo pisali. Voz je i dalje koristio, ali samo za putovanja od Berlina do pomenutih štabova. 

Sastav kompozicije

I pored svih fotografija i zapisa, tačan sastav kompozicije, odnosno redosled vagona nije poznat jer je uvek menjan. Dokumentacija se redovno uništavala posle putovanja kako bi se sprečilo korišćenje u eventualnoj sabotaži. Za neke pojedinosti se saznalo u informaciji o otpravljanju ”Bln 2009” (Berlin 2009, numeracija putovanja) kada je voz upućen sa jedne od berlinskih stanica (Anhalter Bahnhof u blizini Potsdama, korišćena za polaske na duge relacije) 23. juna 1941. godine u jedan od ratnih štabova. U Vučju jazbinu (Wolfsschanze) u Istočnoj Pruskoj u šumi Gerlic (Forst Görlitz) kod Rastenburga, sada u Poljskoj stigao je već 24. juna. Pretpostavka je da je putovao danju jer u to vreme nije bilo avijacije koja bi ga ugrozila.

Kompozicija je načelno bila sastavljena na sledeći način, ali nikada dvaput isto:

• Dve lokomotive (Deutsches Reichsbahn K5E Kriegslokomotive).
• Specijalni oklopljeni PA vagon-platforma Flakwagen s dva protivavionska topa. Češća konfiguracija bila je četvorostruko spregnut 20 mm PA top Flakvierling, poznati top proizvođen u kompanijama Rajnmetal (Rheinmetall), Mauzer i Östamarkwerk. Na početku i na kraju kompozicije predviđen je bio po jedan takav vagon. U njemu su se takođe nalazile prostorije za oficire i vojnike Devetog puka Lufvafe ”Herman Gering” koji su bili poslužioci na oruđima. Inače, sam Gering je na platformama svog voza koristio PA topove raznih kalibara. 
• Vagon za prtljag.
• Vođin vagon (Führerwagen) koji je koristio samo Hitler sa najnužnijim pratiocima i poslugom.
• Komandni trakt (Befehlswagen). Deo kompozicije u kome se nalazio konferencijski vagon i centar veze. 
• Prateći trakt za osoblje obezbeđenja (Begleitkommandowagen). Taj odred (SS-Begleit-Kommando i Reichssicherheitsdienst) sastojao se prosečno od 22 pripadnika.  
• VIP vagon restoran.
• Dva vagona za goste.
• Vagon za higijenu i sanitarne potrebe (Badenwagen).
• Vagon restoran za osoblje voza.
• Dva vagona za spavanje i odmor personala.
• Vagon za prtljag personala.
• Press – vagon (Presswagen). On nije korišćen za novinare, već za Ota Ditriha, rukovodioca pres-službe koji je u njemu primao i umnožavao novinske izveštaje i sažetke – biltene. To je bila praktično putujuća redakcija. 

• Ukupna dužina kompozicije varirala je od 300 do 430 metara, a putna brzina bila je od 80 do 120 km/h što je bilo veoma respektabilno. Masa kompozicije mogla je doseći i do 1200 tona.

Oto Ditrih je posvedočio da se PA platforme nisu koristile u vreme prevoza Hitlera. Razloga za to svakako ima više. Najpre, u vreme kada ga je koristio unutrašnjost Nemačke bila je teško dostupna za napade aviona, a i sam pogled na teško naoružanu kompoziciju ostavljao je razne utiske. Hitleru je, kao što znamo, veoma bilo stalo do utiska u javnosti, pa svakako nije želeo da ovim vozom uzbunjuje ljude kroz predele kojima je prolazio, sugerišući da su u dometu neprijatelja. 

U Nemačkoj su vozovi bili i ostali veoma omiljeno i popularno sredstvo pa je i mreža pruga jedna od najzasićenijih na svetu. Vozovi stižu u srce grada, povezani su sa stanicama gradskog prevoza, uklopljeni su u ambijent. Kao što su u Sovjetskom Savezu, ranije Ruskoj imperiji, čak i komandanti armija imali svoje štabove na točkovima (ne iz luksuza, već zbog stvarne potrebe), tako je bilo i kod Nemaca. 

Hroničari Drugog sv. rata beleže sledeće kompozicije:

• Ministarski voz (Ministerzug) koji su koristili Joakim fon Ribentrop i Henrih Himler.
• ”Afrika” (Sonderzug “Afrika” takođe poznat kao Braunschweig). Voz za potrebe načelnika OKW, odnosno Generalštaba Wermahta.  
• ”Azija” ( Sonderzug Asien, poznat i kao Pommern). Koristio ga je Herman Gering.
• ”Atlantik” (Sonderzug “Auerhahn” -veliki tetreb). Koristio ga je glavnokomandujući RM, odnosno Krigsmarine.
• ”Atlas” (Sonderzug Franken – Frankonija, oblast u centralnoj Nemačkoj). Komandni voz za potrebe operativnog štaba oružanih snaga (Wehrmachtführungsstabes).
• ”Encian” (gentiána – lincura). Komandna kompozicija za načelnika obaveštajne službe Luftvafe (Nachrichtenwesens der Luftwaffe).
• ”Istočna Pruska” ( Ostpreußen) – takođe poznat pod nazivom Sonderzug 3 koji je koristo Generalštab KoV (Oberkommando des Heeres, OKH).
• Posebna kompozicija ”Robinson 1” koju je koristio načelnik operativnog štaba Luftvafe.
• Posebna kompozicija ”Robinson 2” koju je koristio načelnik Generalštaba Luftvafe. 
• ”Štajerska” (Sonderzug Steiermark), poznata i kao ”Henrih” i ”Transport 44” koji je koristio Hajnrih Himler.
• ”Vestafalija” (Sonderzug Westfalen) koji je koristio Joakim fon Ribentrop.
• ”Virtemberg” (Sonderzug Württemberg), korišćen za prevoz Glavnog štaba Armije (Gen. St.d.H – Generalstabs des Heeres).

Šta se dogodilo s vozom?

Pošto je kompozicija sastavljana po potrebi, ona nije ni sačuvana kao funkcionalna celina, pa se ne može videti ni u jednom muzeju. Pred kraj rata Hitler je naredio da se voz uništi, a njegov vagon (führerwagen) uništen je odmah po njegovom samoubistvu. Danas se širom Nemačke mogu naći pojedini preostali vagoni koji nisu isečeni. Takođe se mogu naći i delovi opreme voza po specijalizovanim muzejima, ali kompozicija kao takva više ne postoji – kao ni Hitlerova Nemačka.