Švedska se, prema pisanju njihovog medija Aftonbladet, sprema da Ukrajini prebaci prve borbene avione JAS 39 Gripen C/D. List se poziva na sopstvene izvore i navodi da bi premijer Ulf Kristerson trebalo da 28. maja 2026. godine objavi odluku vlade na konferenciji za novinare u Uplandskoj vazdušnoj flotili u Upsali.
Zvanična tema konferencije najavljena je kao „vesti vezane za međunarodnu saradnju u vazduhoplovstvu“, što u trenutnom kontekstu gotovo direktno upućuje na ukrajinski paket. Broj aviona za sada nije zvanično potvrđen. Pojedini izvori procenjuju da bi moglo biti reči o nešto više od deset letelica, ali se očekuje da će precizniji podaci biti izneti na samom brifingu.
Ako odluka bude potvrđena, to bi bili prvi švedski borbeni avioni u službi ukrajinskih oružanih snaga. Kijev već dugo traži zapadne lovce kako bi postepeno zamenio sovjetsku flotu MiG-29 i Su-27, a nekoliko članica NATO-a, uključujući Holandiju, Dansku i Norvešku, već su isporučile ili obećale avione F-16.
Prelazna faza ka Gripenu E
Prema Aftonbladetu, transfer Gripena C/D ne bi bio kraj priče, već uvod u pregovore o budućoj prodaji modernije verzije JAS 39E Gripen. Ukrajina bi, kako se navodi, te avione mogla da plati kreditom Evropske unije.
Takav model bi omogućio Stokholmu da sada pošalje manji broj postojećih aviona C/D, dok bi se paralelno pripremala znatno veća i dugoročnija operacija sa modernijom verzijom Gripena. Ovo se nadovezuje na prošlogodišnje pismo o namerama, u kojem se govorilo o mogućoj isporuci između 100 i 150 aviona Ukrajini.
Kristerson je ranije ocenio da bi isporuke Gripena Ukrajini mogle da počnu u roku od tri godine. To znači da bi eventualni dolazak C/D verzije imao prelazni karakter: politički signal, početak operativnog učenja i priprema terena za skuplji i ozbiljniji posao sa Gripenom E.
Šta donosi JAS 39 C/D
Gripen C/D je ranija, ali i dalje sposobna verzija švedskog lovca. Reč je o avionu koji je od početka projektovan za skandinavsku doktrinu raspršenog baziranja, brzog servisiranja i rada sa kraćih pista, uključujući i pripremljene deonice puteva.
To je razlog zbog kojeg se Gripen često predstavlja kao avion posebno pogodan za Ukrajinu. Ruski udari po aerodromima, skladištima goriva i infrastrukturi prisiljavaju ukrajinsku avijaciju da se oslanja na raspršivanje, kamuflažu i stalno pomeranje. Gripen je projektovan upravo za uslove u kojima veliki aerodromi nisu jedina opcija.
C/D verzije mogu da koriste zapadno vođeno naoružanje, moderne rakete vazduh-vazduh i različite sisteme za napade na kopnene ciljeve. Ipak, najviše pažnje izaziva mogućnost upotrebe rakete Meteor, jednog od najopasnijih evropskih projektila vazduh-vazduh velikog dometa.
Gripen E i raketa Meteor
Modernija verzija Gripen E donosi ozbiljniji paket. Opremljena je motorom General Electric F414, AESA radarom, unapređenom avionikom, boljom elektronskom opremom i sposobnošću upotrebe raketa Meteor dometa preko 100 kilometara.
U teoriji, kombinacija Gripena E i Meteora mogla bi da ukrajinskim pilotima pruži veći domet dejstva protiv ruskih aviona. To je razlog zbog kojeg se ova platforma u zapadnim tekstovima često predstavlja kao potencijalna protivteža ruskoj vazdušnoj prednosti.
Međutim, to je samo jedan deo slike. Da bi raketa velikog dometa zaista iskoristila svoj potencijal, potrebni su dobri senzori, umrežavanje, radari, kvalitetna situaciona slika, zemaljska podrška, elektronsko ratovanje i pilot koji može da dođe u povoljan položaj za lansiranje bez ulaska u zonu ozbiljnog rizika.
Sam avion, pa makar bio i vrlo dobar, ne rešava problem ruske slojevite protivvazdušne odbrane, dalekometnih raketa, radara, lovačke avijacije i elektronskog ratovanja.
Politički gest ili vojna prekretnica
Švedska je tek nedavno ušla u NATO, a sada se sve više postavlja kao važan dobavljač vojne opreme za Ukrajinu. U tom smislu, transfer Gripena nije samo vojno pitanje, već i politički signal.
Za Stokholm, slanje aviona pokazuje da je rat protiv Rusije postao jedan od prioriteta švedske spoljne i bezbednosne politike. Za Kijev, Gripen bi bio dokaz da zapadna avijaciona pomoć ne ostaje samo na F-16, već se širi na još jednu platformu. Za NATO, to bi bio novi korak u integraciji ukrajinske vojske sa zapadnim sistemima.
Skeptici, međutim, ukazuju na problem brojeva. Švedsko ratno vazduhoplovstvo ima približno 100 aviona Gripen C/D. Ako Stokholm pokloni i desetak letelica, to nije mala količina za zemlju te veličine. Istovremeno, proizvodnja novih Gripena E ide sporo i ne može brzo nadoknaditi prazninu.
Upravo tu se vidi razlika između političke odluke i vojne matematike. Jedno je objaviti transfer, drugo je obezbediti dugoročno održavanje, rezervne delove, obuku, naoružanje, logistiku i zamenu za avione koji odlaze iz švedske flote.
Ukrajina već ima više različitih platformi
Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo već pokušava da uklopi više različitih tipova letelica. Tu su preostali sovjetski avioni, zatim F-16, Mirage, a sada se ponovo otvara mogućnost dolaska Gripena.
Na papiru, to širi mogućnosti. U praksi, svaka nova platforma donosi novu logistiku, nove tehničare, nove procedure, nove zalihe rezervnih delova, nove simulatore, nove tipove municije i novu zavisnost od spoljnog dobavljača.
To je ozbiljan problem u ratu iscrpljivanja. Avion nije samo letelica koja stigne na aerodrom. Iza njega mora da stoji čitav sistem: obučeni piloti, naoružari, mehaničari, planeri misija, zemaljska oprema, komunikacije, zaštita baza, maskiranje i neprekidno snabdevanje.
Gripen jeste projektovan da bude relativno jednostavniji za održavanje u odnosu na neke druge zapadne lovce, ali „jednostavniji“ ne znači „jednostavan“. Posebno ne za zemlju koja istovremeno trpi ruske raketne udare po aerodromima, logistici, skladištima i energetici.
Autoput nije magična zamena za bazu
Jedan od najčešćih argumenata u korist Gripena jeste njegova sposobnost da koristi kratke piste i pripremljene deonice puteva. To je stvarna prednost, naročito u ratu gde protivnik može da gađa velike baze.
Međutim, autoput ne rešava sve. Sa autoputa avion može da poleti i sleti, ali gorivo, rakete, rezervni delovi, radarski moduli, test oprema, zemaljski timovi i dubinsko održavanje ne pojavljuju se sami od sebe. Raspršena avijacija traži raspršenu logistiku, dobro maskirane tačke, pokretne radionice, disciplinu održavanja i zaštitu od dronova.
Zato sposobnost rada sa puteva jeste prednost, ali nije čarobni štapić. Ona pomaže preživljavanju, ali ne poništava rusku prednost u dubini, vatri, PVO i raketnim udarima.
Koliko Gripen zaista može da promeni
Ako Švedska zaista pošalje Ukrajini nešto više od deset Gripena C/D, to bi bio važan politički i taktički događaj. Ukrajina bi dobila dodatnu zapadnu platformu, a Švedska bi postala jedan od najznačajnijih evropskih dobavljača borbene avijacije Kijevu.
Ipak, to nije količina koja sama može promeniti vazdušni rat. Čak i veći budući paket Gripena E zavisiće od novca, proizvodnje, obuke, naoružanja i vremena. Pismo o namerama za 100 do 150 aviona zvuči veliko, ali između namere i borbene eskadrile na frontu stoje godine rada.
Saab ne može preko noći proizvoditi desetine aviona mesečno. Prethodne procene su ukazivale da bi veliki ukrajinski ugovor ozbiljno opteretio švedsku industriju i praktično udvostručio proizvodne potrebe kompanije. Ako se zna da su i postojeće narudžbine ograničene tempom proizvodnje, jasno je da Gripen E za Ukrajinu ne može biti brzo rešenje.
Prethodne najave
O svemu ovome uglavnom već smo pisali. Fokus je odavno na očekivanjima koja se grade oko Gripena, posebno na njegovoj sposobnosti rada sa puteva, mogućoj upotrebi rakete Meteor i ideji da bi švedski lovac mogao da ublaži rusku vazdušnu prednost.
Tada smo ukazali i na probleme koji i sada ostaju isti: mali broj dostupnih aviona, spora proizvodnja, dugo vreme obuke, složena logistika, ruska PVO i činjenica da Ukrajina već pokušava da uklopi više različitih zapadnih i sovjetskih platformi.
Podstimo, Gripen je prvi put u svojoj istoriji video borbu prošle 2025. godine, tokom pograničnog sukoba Tajlanda i Kambodže oko manastira. Tada su tajlandski piloti napali artiljerijske položaje Kambodže.
