Kraj ruske vazdušne dominacije nad Ukrajinom? Ukrajinci će lovce Gripen koristiti sa autoputeva za udre

Kijev i njegovi evropski pokrovitelji poslednjih dana ponovo guraju priču o švedskom Gripenu kao o sledećem velikom koraku ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. U toj verziji priče sve zvuči kao početak novog poglavlja, ukrajinski piloti uskoro ulaze u obuku, švedska platforma donosi moderni radar, elektronsko ratovanje, mogućnost upotrebe Meteora i fleksibilnost rada sa kratkih pista i autoputeva.

U političkom pakovanju koje dolazi iz zapadnih izvora, Gripen se predstavlja kao avion koji bi mogao da preseče rusku vazdušnu prednost i postane osnova za novu ukrajinsku flotu. Zelenski je 17.04.2025. godine rekao da se nada da će obuka ukrajinskih pilota na Gripenu početi već 2026. godine, dok je Stokholm ranije potvrdio dugoročan okvir vojne pomoći Ukrajini za 2026. i 2027. godinu.  

U toj optimističnoj slici Gripen deluje kao gotovo idealan avion za ukrajinski rat. Manji je i lakši za razmeštanje od nekih drugih zapadnih platformi, poznat je po nižim operativnim troškovima, a njegova sposobnost rada sa improvizovanih traka i kraćih pista često se predstavlja kao odgovor na ruske udare po velikim vazduhoplovnim bazama.

Uz to ide i priča o Meteoru, raketi vazduh-vazduh velikog dometa, koja se u zapadnim tekstovima redovno opisuje kao sredstvo koje bi ukrajinskim pilotima dalo mogućnost da prvi vide, prvi lansiraju i nateraju rusku avijaciju na povlačenje. Na sve to, Saabovi predstavnici jesu potvrdili da se o Meteoru razgovara i da bi on bio prirodan deo paketa za svakog korisnika Gripena..

Čak i da je švedski lovac adut protiv Rusije, ne bi pomogao

Međutim, čim se izađe iz PR magle i pređe na brojke, rokove i bojište, slika postaje drugačija. Prvo i osnovno, Gripena nema dovoljno da bi sam po sebi promenio tok rata. Za sada ne postoji finalizovan ugovor za 150 aviona, niti postoji zaključen raspored isporuke. Ono što postoji jeste pismo o namerama i politički okvir za razgovore.

Rojters je još u oktobru 2025. pisao da su Švedska i Ukrajina potpisale pismo o namerama za mogući izvoz do 150 Gripena, ali bez finalizovanog ugovora, dok je Fajnenšal tajms kasnije naveo da finansiranje još nije obezbeđeno. To jasno znači da se govori o političkoj projekciji nego o realno ugovorenoj floti koja dolazi na front. Podsetimo, sama Švedska nema ni 100 aviona u svojoj floti, a druge zemlje korisnici su uglavnom kupovali od 10 do 20 letelica. Lovaca Gripen svih verzija ukupno na svetu nema više od 180.

Drugi problem je proizvodnja. Saab nije fabrika koja može preko noći da izbacuje desetine novih lovaca mesečno. FT je pisao da bi ugovor za Ukrajinu praktično duplirao postojeće proizvodne potrebe kompanije i da Saab trenutno proizvodi nešto više od polovine svog istorijskog vrhunca od 18 aviona godišnje. Čak i kada bi politička odluka bila presečena momentalno, a novac potpuno isplaćen, isporuke bi trajale godinama. U realnom ratu koji može da se slomi svakog trenutka, to je ogromna razlika.  

Treći problem je vreme. Obuka pilota nije isto što i borbena upotreba. Jedno je poslati nekoliko ljudi na kurs, a sasvim drugo stvoriti eskadrilu koja ume da leti, preživi, održava avion, koristi naoružanje, komunicira sa zemaljskim radarima, radi u uslovima elektronskog ratovanja i istovremeno funkcioniše pod stalnom pretnjom raketnih udara. To znači obuku pilota, tehničara, naoružara, planera misija, logistike, rezervnih delova, simulatora, zemaljske opreme i čitavog lanca održavanja. Sama ukrajinska strana priznaje da je obuka tek prvi korak.  

Četvrti problem je što ni najbolji avion ne ratuje sam. Gripen može da poleće sa autoputa, ali tako ne dolaze rezervni delovi, motori, radarski moduli, naoružanje, test oprema i timovi za dubinsko održavanje. Ideja o raspršenoj floti dobro zvuči u prezentaciji, ali u praksi takva flota mora da ima mrežu kamufliranih logističkih tačaka, stabilne komunikacije, zaštitu od dronova i raketa, kao i disciplinu održavanja koju je veoma teško održavati pod stalnim pritiskom. Autoput nije magična zamena za bazu, već samo jedna od taktičkih opcija, i to opcija koja pomaže preživljavanju, ali ne briše osnovni problem nadmoćnijeg protivnika u dubini, masi i vatri.

Peti problem je ruska PVO i šira ruska arhitektura vazdušnog rata. Zapadni tekstovi kada spominju njihove lovce govore kao da će sam njihov dolazak preseći rusku dominaciju na nebu. To je preterivanje. Ruska strana ne drži pritisak samo brojem lovaca, već slojevima zemaljske protivvazdušne odbrane, radarima, sredstvima elektronskog ratovanja, raketama daleko većeg dometa od Meteora i taktikom držanja većeg dela avijacije van najrizičnijih zona.

Čak i da postoji zapadna raketa većeg dometa, ne rešava sama po sebi taj problem. Da bi raketa velikog dometa bila zaista iskorišćena do maksimuma, potrebni su senzori, mrežno povezivanje, dobra situaciona slika i taktičko okruženje koje omogućava pilotu da uopšte dođe u poziciju za lansiranje bez ulaska u zonu rizika. Sam avion nije čarobni štapić.

Šesti problem je broj platformi unutar same ukrajinske avijacije. Ukrajina već pokušava da uklopi preostalu sovjetsku tehniku, F-16, Mirage i sada potencijalno još jednu zapadnu platformu. To na papiru širi opcije, ali u realnosti komplikuje logistiku, obuku, lanac snabdevanja i održavanje. Svaka nova platforma znači novi motor, novu elektroniku, nove procedure, nove zalihe i novu zavisnost od spoljnog dobavljača. U ratu iscrpljivanja to je ozbiljan teret, čak i kada avion kao proizvod ima kvalitet.

Zato su priče o Gripenu kao avionu koji će „zatvoriti nebo“ i nametnuti stvarnu zonu zabrane leta više politička želja nego vojna procena. Švedska jeste otvorila vrata obuci i dugoročnom partnerstvu, razgovara se o avionima, o Meteoru i čak o mogućoj proizvodnji delova u Ukrajini od 2033. godine, ali između toga i realnog loma ruskog vazdušnog pritiska stoje, godine, novac, proizvodni kapaciteti, obuka i ljudski životi koje ne opraštaju iluzije.

Podstimo, Gripen je prvi put video borbu prošle 2025. godine, tokom pograničnog sukoba Tajlanda i Kambodže koji još uvek tinja oko manastira. Tada su tajlandski piloti napali artiljerijske položaje Kambodže.