Ukrajina dobija Gripen: Meteor, kratke piste i švedska doktrina protiv ruske PVO

Krajem maja 2026. godine dogodilo se ono o čemu se govorilo godinama: Švedska je zvanično potvrdila početak transfera borbenih aviona JAS 39 Gripen Ukrajini. Ukrajinski predsednik je 28. maja stigao u radnu posetu Švedskoj, gde je u vazduhoplovnoj bazi Upland u Upsali održana ceremonija povezana sa predajom ovih aviona. Švedska vlada najavila je događaj kao „međunarodnu saradnju u sektoru avijacije“, ali je prema dostupnim izvorima jasno da je centralna tema bio upravo Gripen za Kijev.

Ova odluka je nastavak pisma o namerama potpisanog u oktobru 2025. godine, kojim su otvoreni dugoročni planovi Ukrajine za nabavku između 100 i 150 novih lovaca Gripen. Razlika je u tome što sada priča prelazi iz političke deklaracije u praktičnu fazu. Prvi avioni, obuka pilota, naoružanje i pregovori o modernijim verzijama pokazuju da Švedska više ne govori samo o mogućnosti, već počinje da uvodi Ukrajinu u sopstveni borbeni avijacijski sistem.

Prema švedskim i ukrajinskim izvorima, prva faza odnosi se na avione JAS 39 Gripen C/D. To su starije, ali modernizovane verzije koje se postepeno oslobađaju u švedskom ratnom vazduhoplovstvu kako novi Gripen E/F bude ulazio u službu. Švedska je izdvojila komponente za obuku 14 aviona, što ukazuje na potencijalni prvi paket u rangu jedne manje borbene grupe. Standardna konfiguracija takve flote mogla bi da obuhvati 12 jednoseda C i dva dvoseda D, namenjena obuci i komandnim zadacima.

Istovremeno, postoje informacije da je isporuka prvih 16 lovaca C/D zakazana za početak 2027. godine. Švedski ministar odbrane Pal Jonson potvrdio je da se avioni isporučuju sa odgovarajućim naoružanjem, što znači da transfer nije samo simboličan. Paket uključuje obuku, tehničku podršku, oružje i postepeno stvaranje sposobnosti za borbenu upotrebu.

Zašto je Gripen nastao baš za ovakve uslove

JAS 39 Gripen je švedski višenamenski lovac četvrte generacije, dok se novije verzije E/F često svrstavaju u kategoriju 4++. Razvio ga je Saab tokom Hladnog rata za potrebe Švedske, zemlje koja je tada bila vojno neutralna i nije mogla da računa na automatsku pomoć velikog saveza u slučaju rata.

Sam naziv JAS dolazi od švedskih reči „Jakt“, „Attack“ i „Spaning“, odnosno presretanje, napad i izviđanje. To dobro opisuje ideju aviona: jedna relativno mala platforma koja može da obavlja više zadataka, bez oslanjanja na ogromnu infrastrukturu.

Prvi prototipi poleteli su krajem osamdesetih, a Gripen je sredinom devedesetih ušao u službu švedskog ratnog vazduhoplovstva, zamenjujući starije avione Viggen i Draken. Tokom narednih decenija više puta je modernizovan, a danas su najvažnije verzije C/D i E/F. Ukupno je proizvedeno oko 300 aviona različitih modifikacija, a Gripen služi ili je služio u vazduhoplovstvima Švedske, Češke, Mađarske, Južne Afrike, Tajlanda, Brazila i još nekoliko korisnika.

Najvažnija osobina Gripena nije samo radar, raketa ili brzina. Njegova prava posebnost je švedska doktrina raspršenog baziranja. Avion je projektovan za rat u kojem protivnik može napasti glavne aerodrome, piste, skladišta i komandne centre. Zato može da koristi kratke piste i pripremljene deonice puteva, uz malu zemaljsku posadu i brzo ponovno naoružavanje.

Za Ukrajinu, čije se vazduhoplovne baze nalaze pod stalnom pretnjom ruskih raketa, dronova i izviđanja, upravo ta osobina je najzanimljivija.

Gripen C/D: osnovne karakteristike

Prema dostupnim informacijama, Ukrajina prvo dobija verzije Gripen C/D. Jednosed C dugačak je oko 14,9 metara, dok je dvosed D dugačak oko 15,6 metara. Raspon krila iznosi 8,4 metra. Maksimalna poletna masa je približno 14.000 kilograma.

Avion pokreće jedan turbomlazni motor Volvo Aero RM12, sa potiskom od 80,5 kN sa dodatnim sagorevanjem. Maksimalna brzina dostiže oko 2.130 kilometara na sat, odnosno približno 2 Maha. Borbeni radijus kreće se oko 700 do 800 kilometara, zavisno od profila misije i naoružanja, dok je plafon leta približno 15.240 metara.

Naoružanje uključuje top Mauser BK-27 kalibra 27 mm i borbeni teret do približno 4.200 kilograma na spoljnim podvesnim tačkama. U pojedinim podacima navodi se i maksimalno borbeno opterećenje do 5.300 kilograma, u zavisnosti od konfiguracije. Avion može da koristi rakete vazduh-vazduh kratkog, srednjeg i velikog dometa, kao i različito vođeno naoružanje za napade na kopnene ciljeve.

Gripen C/D koristi radar PS-05/A, koji nije AESA, ali omogućava otkrivanje i praćenje ciljeva na daljinama do oko 150 do 160 kilometara, zavisno od veličine cilja, profila leta i uslova elektronskog ometanja.

Gripen E/F kao ukrajinski dugoročni cilj

Moderniji Gripen E/F je značajno ozbiljniji avion. Opremljen je radarom Raven ES-05 sa aktivnim elektronskim skeniranjem, infracrvenim sistemom za pretragu i praćenje Skyward-G i elektronskim sistemom zaštite Arexis. Umesto motora RM12, koristi snažniji General Electric F414G, što povećava odnos potiska i mase, ubrzanje i brzinu penjanja.

Ukrajina u bliskoj budućnosti planira nabavku do 22 aviona Gripen E/F, dok dugoročne ambicije idu ka floti od 100 do 150 lovaca. Očekuje se da bi finansiranje moglo doći preko kreditne podrške Evropske unije. U širem paketu pominje se oko 90 milijardi evra kreditne podrške Ukrajini, iz koje bi deo mogao biti usmeren na avijacijski program.

Kijev ne želi samo gotove avione. Prema dostupnim informacijama, razgovara se i o mogućoj lokalizaciji proizvodnje ili montaže, okvirno od 2033. godine. Ako bi se to ostvarilo, to bi bio najveći ukrajinski avio-industrijski projekat od raspada SSSR-a.

Takav plan, međutim, pripada drugoj vremenskoj ravni. Avioni C/D mogu relativno brzo ući u obuku i ograničenu borbenu upotrebu. Flota od 100 do 150 Gripena E/F je projekat za deceniju, ne za neposredni tok rata.

Obuka pilota i logistika

Obuka ukrajinskih pilota i tehničkog osoblja za Gripen već je u toku, a program bi trebalo da bude proširen od jeseni 2026. godine. Vazduhoplovna baza Upland u Upsali, gde je održana ceremonija, ima značajnu ulogu jer je povezana sa švedskim centrom za vazdušno ratovanje i obukom.

Dvosede verzije Gripen D posebno su važne. One nisu samo dodatak floti, već instrument za prelaznu obuku, instruktorski rad i brže uvođenje pilota u švedsku platformu. Bez takvih aviona, prelazak na Gripen bio bi sporiji i zavisio bi više od simulatora i školovanja u inostranstvu.

Gripen se često opisuje kao avion koji traži manje osoblja i kraće vreme pripreme od drugih zapadnih lovaca. Saab tvrdi da se avion može dopuniti gorivom i ponovo naoružati za oko 10 minuta, uz zemaljski tim od šest ljudi. Za poletanje mu je potrebna pista duga oko 800 metara i široka oko 14 metara, što mu omogućava rad sa manjih aerodroma, pomoćnih pista i pripremljenih deonica puteva.

To je realna prednost u ukrajinskim uslovima. Ipak, ne treba je pretvarati u mit. Čak i ako avion može da poleti sa puta, njegovo borbeno dejstvo i dalje traži gorivo, municiju, skladišta, mobilne timove, rezervne delove, komunikacije, planiranje misija, zaštitu od izviđanja i bar minimalnu infrastrukturu održavanja. Autoput nije zamena za ceo vazduhoplovni sistem, već taktička opcija koja povećava šanse za preživljavanje.

Meteor, AMRAAM i IRIS-T u ukrajinskom paketu

Isporuku Gripena trebalo bi da prati širok paket vazduhoplovnog naoružanja. Pominju se rakete kratkog dometa IRIS-T, američke rakete srednjeg dometa AMRAAM i evropske rakete dugog dometa Meteor. Prema švedskim i ukrajinskim zvaničnicima, Meteor ima domet u rasponu od 120 do 200 kilometara, u zavisnosti od profila lansiranja i cilja.

Meteor je posebno važan. To je raketa vazduh-vazduh koju je razvila evropska kompanija MBDA i smatra se jednom od najopasnijih u svojoj klasi. Za razliku od klasičnih raketa sa motorom na čvrsto gorivo, Meteor koristi ramjet pogon, što mu omogućava da zadrži visoku energiju tokom većeg dela leta. To otežava izbegavanje cilju, naročito u završnoj fazi napada.

Za Ukrajinu bi Meteor mogao biti pokušaj da se smanji ruska prednost u vazdušnom prostoru. Ako Gripen dobije dobru situacionu sliku od zemaljskih radara, drugih aviona ili savezničkih obaveštajnih sredstava, mogao bi da lansira rakete sa veće distance i natera rusku avijaciju na opreznije delovanje.

Ipak, raketa sama ne rešava problem. Da bi Meteor ostvario pun efekat, pilot mora imati dovoljno dobru sliku vazdušnog prostora, pouzdanu vezu, podatke o cilju, mogućnost prilaska u povoljan položaj i dovoljno prostora da lansira bez ulaska u zonu prevelikog rizika.

Šta Gripen realno donosi Ukrajini

Za Ukrajinu, Gripen nije samo još jedan zapadni avion. On je pokušaj da se dobije platforma bolje prilagođena ratu u kojem aerodromi nisu sigurni, logistika je pod udarom, a avijacija mora da preživi stalno izviđanje i udare po infrastrukturi.

U odnosu na F-16, Gripen je privlačan zbog manjeg logističkog otiska i mogućnosti disperzovanog baziranja. Može brže da se pripremi za novi nalet, zahteva manji tim i bolje se uklapa u ideju raspršene avijacije. Još 2022. godine britanski RUSI ga je opisivao kao posebno pogodan zapadni lovac za Ukrajinu upravo zbog sposobnosti rada iz raspršenih rasporeda i sa minimalnom kopnenom infrastrukturom.

Za Švedsku, transfer Gripena je politički korak koji pokazuje novu ulogu zemlje posle ulaska u NATO 2024. godine. Stokholm više nije neutralni posmatrač koji mora da vaga svaki potez kroz staru doktrinu nesvrstavanja. Sada može otvoreno da podržava Ukrajinu i koristi Gripen kao instrument svoje nove bezbednosne politike.

Za Saab, Ukrajina je i rizik i prilika. Ako se Gripen pokaže dobro u realnom ratu, to bi bio snažan argument na međunarodnom tržištu. Ako pretrpi velike gubitke ili se pokaže logistički komplikovanijim nego što se tvrdi, efekat može biti suprotan.

Ruske kontramere: Gripen ne ulazi u prazan prostor

Bilo bi pogrešno predstaviti Gripen kao avion koji sam po sebi menja odnos snaga u vazduhu. Ruska vojska ima više slojeva odgovora, od lovačke avijacije i dalekometnih raketa do PVO, izviđanja, elektronskog ratovanja i udara po infrastrukturi.

Glavni ruski protivnik Gripenu u vazduhu bio bi Su-35S. Taj avion dostiže brzinu do oko 2,25 do 2,35 Maha, ima plafon leta oko 20.000 metara i znatno jači radarski paket. Radar N035 Irbis-E može, prema ruskim i otvorenim tehničkim podacima, otkrivati ciljeve tipa lovac na daljinama do 350 do 400 kilometara u povoljnim uslovima. Gripen C/D sa radarom PS-05/A ima znatno kraći domet otkrivanja.

Su-35 ima i veću nosivost, više podvesnih tačaka, dva motora i bolji odnos potiska i mase. U tehničkom poređenju, ruski lovac ima prednost u brzini, visini, ubrzanju, radarskom dometu i količini naoružanja. Gripen može imati prednost u manjem logističkom otisku, raspršenom baziranju i određenim taktičkim situacijama, ali u direktnom duelu na srednjim i velikim daljinama Su-35 je opasnija platforma.

Posebno značajna je raketa R-37M, koju nose MiG-31BM, a prema dostupnim podacima Su-30SM2, Su-35 i Su-57 u određenim konfiguracijama. Domet se često navodi u rasponu od 300 do 400 kilometara, što ruskim avionima omogućava napade sa distance na ciljeve poput aviona za podršku, bombardera, radarskih platformi, ali i lovaca u povoljnim uslovima.

PVO kao najveći okvir rizika

Ruski sistemi PVO ostaju jedan od glavnih problema za bilo koji avion četvrte generacije. S-400, S-350 Vitjaz, S-300V4, Buk-M3 i Tor-M2 čine slojevitu mrežu koja pokriva različite visine i domete.

Gripen nije stelt avion. Kompozitni materijali i manji radarski odraz mogu mu pomoći, ali ne čine ga nevidljivim. U zonama koje pokriva ruska PVO dugog dometa, morao bi da deluje pažljivo, često na malim visinama, koristeći teren, elektronske protivmere i podatke iz drugih izvora.

Raketa 40N6 za S-400 navodi se sa dometom do 380 kilometara protiv određenih tipova ciljeva i na velikim visinama. U praksi, stvarni domet zavisi od visine cilja, reljefa, ometanja, načina navođenja i situacione slike, ali sama činjenica da ruska PVO može pokrivati duboke zone stvara ozbiljan operativni pritisak.

Gripen može preživeti samo ako se koristi kao deo sistema: sa raspršenim baziranjem, dobrim obaveštajnim podacima, elektronskom zaštitom, planiranjem ruta, koordinacijom sa PVO i pažljivim izborom trenutka za dejstvo.

Uništavanje na zemlji kao stari, ali najopasniji metod

Jedna od najefikasnijih metoda borbe protiv avijacije ostaje uništavanje na zemlji. Gripenova sposobnost rada sa puteva otežava taj zadatak, ali ga ne uklanja.

Za rad eskadrile potrebni su gorivo, municija, mobilni timovi, skladišta, komunikacioni čvorovi, rezervni delovi, vozila za punjenje, oprema za testiranje i popravke. Sve su to ciljevi koji se mogu otkriti izviđanjem i pogoditi preciznim oružjem.

Rusija raspolaže satelitskim izviđanjem, bespilotnim letelicama, elektronskim izviđanjem i udarnim sredstvima velikog dometa, uključujući Kalibar, Iskander i H-101. Ako se otkrije mesto raspršenog baziranja ili logistički čvor koji podržava Gripen, udar po infrastrukturi može biti vredniji od lova na sam avion.

Bez goriva, raketa, tehničara i rezervnih delova, čak i dobro koncipiran lovac postaje neupotrebljiv. Zbog toga će ukrajinski uspeh sa Gripenom zavisiti manje od same ceremonije predaje aviona, a više od sposobnosti da se izgradi pokretna, skrivena i stalno promenljiva logistika.

Elektronsko ratovanje

Ruski sistemi za elektronsko ratovanje, poput Krasuhe-4, Moskve-1 i Ričag-AV, namenjeni su ometanju radara, komunikacija, satelitske navigacije i veza između aviona i zemaljskih centara. Gripen je od početka projektovan sa pažnjom prema elektronskom ratovanju, posebno jer je Švedska razvijala avion za potencijalni sukob sa sovjetskim, a kasnije ruskim sistemima.

To je prednost, ali ne i garancija. Nijedan avion četvrte generacije ne ostaje potpuno imun na masovno elektronsko ometanje. Ako se ometaju komunikacije, degradira radar, poremeti navigacija ili prekine podatkovna veza, borbena vrednost aviona opada.

Gripen može raditi autonomnije od nekih drugih platformi, ali savremena vazdušna borba zavisi od razmene podataka. Avion koji ne prima potpunu sliku ciljeva, PVO zona i kretanja protivnika mora da leti opreznije, lansira kasnije i više se oslanja na sopstvene senzore.

Poređenje sa ruskim lovcima

Gripen C/D ima brzinu oko 2 Maha, plafon leta oko 15.200 metara, odnos potiska i mase približno 0,85, radar dometa oko 150 do 160 kilometara, osam do deset podvesnih tačaka u zavisnosti od konfiguracije i maksimalno borbeno opterećenje od oko 4.200 do 5.300 kilograma.

Su-35S dostiže oko 2,25 do 2,35 Maha, plafon leta oko 20.000 metara, odnos potiska i mase približno 1,10, radarski domet do 350 do 400 kilometara u povoljnim uslovima, 14 podvesnih tačaka i borbeno opterećenje oko 8.000 kilograma.

Su-30SM ima brzinu oko 2 Maha, plafon leta oko 17.300 metara, radar dometa oko 200 do 250 kilometara, 12 podvesnih tačaka i borbeno opterećenje oko 8.000 kilograma.

MiG-31BM, kao presretač, dostiže oko 2,83 Maha, plafon leta preko 20.000 metara, radar dometa oko 300 do 350 kilometara, osam podvesnih tačaka i borbeno opterećenje do oko 9.000 kilograma.

Ovi brojevi ne odlučuju rat sami po sebi, ali pokazuju da ruska avijacija ima tehničke prednosti u brzini, visini, radarskom dometu i nosivosti. Gripenova prednost nije u tome da bude „veći Su-35“, već da bude teže uhvatljiv logistički, lakši za održavanje i upotrebljiv u raspršenom režimu.

Ograničenja Gripena

Gripen nema bogato borbeno iskustvo u vazdušnoj borbi, a posebno protiv ravnopravnog protivnika. Učestvovao je u patrolama, vežbama i ograničenim operativnim zadacima, ali nije testiran u većem ratu kao ni protiv protivnika sa slojevitom PVO, masovnim elektronskim ratovanjem i modernom avijacijom.

Podstimo, Gripen je prvi put u svojoj istoriji video borbu prošle 2025. godine, tokom pograničnog sukoba Tajlanda i Kambodže oko manastira. Tada su tajlandski piloti napali artiljerijske položaje Kambodže.

Broj proizvedenih aviona je takođe ograničen. Oko 300 Gripena svih verzija nije malo za švedske potrebe, ali je malo u poređenju sa više od 4.600 proizvedenih F-16. To znači da je baza korisnika manja, rezervni delovi su manje rasprostranjeni, a koalicija zemalja sposobnih da pomognu Ukrajini u održavanju i obuci daleko je uža.

Domet je još jedno ograničenje. Borbeni radijus od 700 do 800 kilometara može biti dovoljan za PVO zadatke i dejstva blizu fronta, ali nije na nivou većih dvomotornih lovaca. Za zemlju veličine Ukrajine to nije presudan, ali jeste važan faktor.

Gripen takođe nije avion za samostalno probijanje najgušćih PVO zona. Protiv sistema S-400, S-300V4 i modernih radara mora delovati oprezno, uz podršku drugih sredstava.

Švedska politika i ukrajinska računica

Za Ukrajinu, Gripen je način da proširi flotu i smanji zavisnost od F-16. To istovremeno donosi korist i komplikaciju. Korist je u platformi prilagođenoj raspršenom baziranju. Komplikacija je u tome što ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo već pokušava da uklopi sovjetske avione, F-16, Mirage i druge zapadne sisteme. Svaka nova platforma znači nove tehničare, nove delove, nove procedure i novi lanac snabdevanja.

Za Švedsku, transfer Gripena je ulazak u novu fazu posle NATO članstva. Stokholm pokazuje da više nije neutralni posmatrač severne Evrope, već saveznik koji daje jednu od najosetljivijih kategorija naoružanja: borbene avione.

Politički efekat je jasan. Vojni efekat će zavisiti od broja aviona, brzine obuke, kvaliteta naoružanja, preživljavanja infrastrukture i sposobnosti Ukrajine da Gripen integriše u postojeći sistem PVO, radara, komandovanja i zapadnih obaveštajnih tokova.

Prve borbene vrednosti Gripena neće se meriti obećanjem o 100 do 150 aviona, već mnogo skromnijim pitanjima: koliko će C/D aviona stići, kada će piloti biti spremni, koliko će Meteora i AMRAAM-a biti dostupno, gde će avioni biti održavani i koliko brzo ruska strana može da pronađe logističke tačke koje ih podržavaju.