Još uvek ne postoji tačan pregled modela pušaka i karabina sistema Mauser (belgijska licenca) koji su proizvođeni u kragujevačkom ATZ/VTZ od 1928 do 1941 godine. Najveću zabunu unosi tzv. ”sokolska puška”. U domaćoj arhivskoj građi i literaturi, ovaj tip puške – karabina nigde se ne spominje. Nakon Velikog rata, Sokolskom savezu su za potrebe bojevih gađanja i streljačkih takmičenja uglavnom ustupljene puške iz ratnog plena. Tek novom Uredbom ASBr. 21.252 od 31.12.1937, Sokolski savez je obavešten da će sve puške 8 mm Mannlicher M88/90 i druge Manliherovog sistema u kalibru 8 mm, biti zamenjene predratnim srpskim petometkama 7 mm M80/07/S (Mauser-Milovanović-Đurić M1880/1907, S od srpske).
Za obuku i vežbe, ”Sokoli” su tada imali na raspolaganju:”Drvene puške-karabine za decu”, ”Drvene puške-karabine za naraštaj”, ”Vazdušne višemetne puške 4,4 mm Mars Model 100 (75 čeličnih kuglica) i 4,4 mm Mars Model 150 (100 kuglica) sa obrtno-čepnim zatvaračem” i ”malokalibarske puške 5,4 m/m” – u suštini, ”malokalibarski uređaj SI-LA”, konstrukciju Lazara Jovanovića, o kome smo već pisali, a koji je predstavljao adapter za puške 7,9 mm M1924 na kalibar i municiju 5,4 mm. Pitanje opreme Sokolskih družina nije se menjalo sve do izbijanja rata 6. aprila 1941. godine.
Drvene puške-karabini bili su dužni da izrađuju sami Sokoli u okviru svojih jedinica. Oružje je kompletno izrađivano od drveta; od crno obojenog gvožđa bili su samo okovi, obarača, ručica zatvarača i preklapača zadnjeg nišana. Ove, praktično makete, služile su za uvežbavanje položaja za gađanje i strojevu obuku. ”Pušku za naraštaj” možemo zapaziti i na fotografiji prestolonaslednika Petra II Karađorđevića, snimljenoj oko 1928-1930 na Bledu. Zanimljivo je da većina smatra da se na ovoj fotografiji nalazi Momčilo Gavrić (1906-1993) – ”najmlađi podoficir srpske vojske”. No, Gavrić je još tokom rata (6. artiljerijski puk) zadužio konjički karabin 7 mm M1908 a u vreme nastanka fotografije imao je već 22-24 godine!
Svakako su zanimljive puške Mars M100 i M150, koje je proizvodio Oscar Will “Venus-Waffenfabrik” Zella-Mehlis, Thüringen. Naime, ovo vazdušno oružje je u Nemačkoj služilo za obuku članova NS omladine – Hitlerjugend-a. Imalo je glatku cev, magacin kapaciteta od 75 do 100 čeličnih kuglica prečnika 4,4 mm a opruga sa klipom se natezala obrtnim kliznim zatvaračem, tako da je manipulacija bila slična onoj na nemačkom oružju K98k ili domaćem M1924.
U svakom slučaju, termin ”sokolska puška” prvi (i jedini) put srećemo u katalogu zaplenjenog oružja koji je uredno vodio ”Ured za naoružanje nemačkog Vermahta” (Kennblatter fremdem Gerats, Oberkommando des Heeres Heereswaffenamt). U njemu se (za 1941-1942 godinu) navodi ”Sokol-Puska 7,9 mm – Gewehr 288 (j) – jug. Sokolgewehr G288 (j)”, uz fotografiju i opis: ”Natpis na glavi sanduka ”Model 24”, kalibar 7,9 mm, masa 3800 g, dužina 955 mm, dužina cevi 445 mm, broj žlebova 4 – uvijanje udesno, kapacitet okvira 5 metaka, nišan od 200 do 1000 m, bajonet S 109 (j) (M1924), brzina vatre od 8 do 10 metaka/min., efikasni domet do 400 m. Primedba: G 288 (j) se može nositi i kao karabin (Anmerkung: G 288 (j) kann auch als Karabiner getragen werden)”. Poslednja napomena ukazuje da je karabin imao donje i leve bočne vezove za remnik. U istom spisku je naveden i zvanični, dobro poznati jugoslovenski ”četnički karabin” odnosno, ”kratka puška za jurišne jedinice M1924ČK” – ”Komitern Puska 7,9 mm – Gewehr 289 (j) – jug. Komiterngewehr G 289 (j)”: natpis na glavi sanduka ”Model 24ČK”, kalibar 7,9 mm, masa 3600 g, dužina 945 mm, dužina cevi 445 mm, broj žlebova 4, uvijanje udesno, kapacitet okvira 5 metaka, nišan od 200 do 1000 m, bajonet G 134 (j) Seitengewehr – jug. Dolch S 134(j) (M1924ČK), brzina vatre od 8 do 10 metaka/min., efikasni domet do 400 m.
Zanimljivo je da su Nemci za četnike upotrebili termin ”Komite” i to pogrešno ispisan kao ”Komitern” (ispada da je puška bila namenjena Kominterni!). Kao što je poznato, M1924ČK je zaista imao samo donje vezove (otud naziv puška) i na njega se postavljao jurišni nož (bodež, Dolch) M24ČK. Iz nemačkog opisa se vidi da je ”sokolska puška-karabin” bila teža za 200 g i duža za 10 mm od ”jurišne”, te da se razlikovala po vezovima. Osim toga, na slici je uočljivo da je kod M1924ČK zadnja grivna bila postavljena potpuno uz prednju grivnu sa okovom, dok je kod ”sokolske puške” između dve grivne postojao razmak potreban za smeštanje opruge grivni. Još veću zabunu o nameni ovog karabina unosi činjenica da je Vojno-tehnički Zavod zaista proizvodio identičnu vrstu oružja, sa natpisima: ”Краљевина Југославија”, ”Војнотех. Завод – Крагујевац”, ”Модел 1924” i grbom Kraljevine!
No, nigde se ne navodi kome je ovaj karabin bio namenjen! Naime, konjica i tehničke trupe su nosili karabin M1924 (od 1935 – M1924K) koji je bio identičan po izgledu i dimenzijama sa pešadijskom puškom M1924. Što je još zanimljivije, nakon rata, ”Zavodi Crvena Zastava” su za Indoneziju proizveli seriju karabina koji su u svemu (osim u potkovu kundaka, tipa M48A) odgovarali zagonetnom kratkom karabinu M1924. Šta više, određena serija karabina, označenog kao M48A, ali bez zadnje grivne (sa alkom za remnik sa leve strane prednje grivne-okova), izrađena je kao ponuda za naoružanje Narodne Milicije. No, ovaj model nije prihvaćen pa nije ni ušao u serijsku proizvodnju. Konačno, krajem XX veka ”Zastava” je ponovo pokrenula proizvodnju karabina identičnih sa ”sokolskim”, pod oznakom M1963. Ovo oružje je ”Mitchell Arms Inc” (naše gore list) prodavao na tržištu SAD pod zvučnim, izmišljenim nazivom ”karabina za tenkiste” – ”M63 Tanker”!
U svakom slučaju, zagonetni karabin M24 ili ”sokolska puška” predstavljaju vernu kopiju komercijalnog karabina Fabrique Nationale FN Mauser M 24. To samo komplikuje stvar pošto je Kraljevina SHS od Belgijanaca otkupila samo licencu za pušku M1924.