Američko ratno vazduhoplovstvo prvi put je javno potvrdilo da je integrisalo protivbrodsku raketu dugog dometa AGM-158C LRASM na strateški stelt bombarder B-2 Spirit. Nova sposobnost otkrivena je tokom vežbe Valiant Shield 2026, kada je B-2 lansirao LRASM na ciljni brod severno od Marijanskih ostrva u Tihom okeanu.
Prema saopštenju Komande za globalni udar Ratnog vazduhoplovstva SAD, vežba je završena uspešnim potapanjem ciljnog broda. Meta je bio rashodovani amfibijski transportni dok USS Juneau, korišćen u okviru SINKEX gađanja, odnosno vežbe u kojoj se stvarni brod koristi kao cilj za proveru dejstva oružja.
Američka komanda naglasila je da je test pokazao sposobnost dejstva po strateškim ciljevima na velikim daljinama i označila ga kao „korak napred“ u suzbijanju pomorskih pretnji. Za Ratno vazduhoplovstvo SAD, LRASM postaje ključna nova komponenta pomorskih udara dugog dometa, naročito u Pacifiku, gde se američki planeri sve više pripremaju za scenario sukoba sa kineskom flotom.
Šta je LRASM
LRASM, odnosno Long Range Anti-Ship Missile, krstareća je protivbrodska raketa dugog dometa. Američko ratno vazduhoplovstvo formalno ju je uvelo u upotrebu 2018. godine, dok ju je Američka mornarica primila 2021.
Raketa je razvijena za dejstvo po brodovima u uslovima jakog elektronskog ratovanja, ometanja GPS signala i ograničene komunikacije sa platformom koja je lansira. Njena glavna prednost je sposobnost autonomnog traženja i prepoznavanja ciljeva. To znači da LRASM ne mora stalno da zavisi od spoljnog navođenja, već može da koristi sopstvene senzore i algoritme za izbor mete u složenom pomorskom okruženju.
Maksimalni domet rakete navodi se na oko 930 kilometara. Bojeva glava teži približno 450 kilograma, što je dovoljno za ozbiljno oštećenje ili uništenje velikog površinskog ratnog broda, naročito ako se rakete koriste u salvi.
LRASM je izveden iz porodice AGM-158 JASSM-ER, krstarećih raketa za napade na kopnene ciljeve. Sa njom deli osnovni oblik, prikriveno oblikovanje, dimenzije i deo tehnologije, ali je prilagođen pomorskim ciljevima. Kombinuje smanjenu radarsku uočljivost, autonomno prepoznavanje ciljeva, elektronske protivmere i veliki domet.
B-2 dobija oružje koje menja njegovu ulogu
B-2 Spirit je prvobitno projektovan za sasvim drugačiji rat. Njegova osnovna uloga bila je prodor duboko u sovjetski vazdušni prostor i lansiranje nuklearnog oružja na strateške ciljeve. U službu je ušao 1997. godine, u trenutku kada je Hladni rat već bio završen, a njegova stvarna borbena istorija počela je u drugom kontekstu.
Već 1999. godine B-2 je borbeno korišćen u NATO agresiji na SR Jugoslaviju. Jedna od njegovih misija bio je i napad na kinesku ambasadu u Beogradu, jedna od najkontroverznijih epizoda operacije izvedene bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, u ratu je otvorio Pandorinu kutiju čije posledice međunarodni poredak oseća danas.
Decenijama B-2 nije imao značajne sposobnosti raketnih napada izvan klasične upotrebe bombi, iako je starenje stelt tehnologije iz doba Hladnog rata otvorilo pitanja o njegovoj preživljivosti u prodornim misijama protiv savremenih sistema PVO. Početkom 2020-ih avioni su modifikovani za integraciju krstarećih raketa AGM-158 JASSM, čime su dobili mogućnost da gađaju kopnene ciljeve sa distance, daleko izvan najopasnijeg dela neprijateljske PVO.
Integracija LRASM-a sada uvodi novu dimenziju: B-2 više nije samo bombarder za strateške kopnene ciljeve, već i platforma za pomorske udare velikog dometa.
Zašto je B-2 poseban nosač za LRASM
Najvažniji detalj nije samo činjenica da B-2 može da nosi LRASM, već način na koji ga nosi. Pošto LRASM deli osnovne dimenzije sa JASSM-om, procenjuje se da B-2 može da ponese do 16 ovih raketa u unutrašnjim odeljcima za naoružanje.
To je velika razlika u odnosu na lovce, poput F-35, koji LRASM nose spolja. Kada avion nosi veliko oružje na spoljnim nosačima, njegov radarski odraz raste i stelt karakteristike se ozbiljno narušavaju. B-2, naprotiv, zadržava nisku uočljivost tokom cele misije, jer rakete ostaju skrivene unutar trupa do trenutka lansiranja.
F-35, iako je lovac pete generacije, ne može da smesti LRASM u unutrašnje odeljke za oružje jer je raketa prevelika. To znači da bi morao da je nosi spolja, uz gubitak dela prikrivenosti. B-2 zato nudi retku kombinaciju: stelt platformu velikog dometa koja može da se približi iz neočekivanih pravaca i ispali veliki plotun prikrivenih protivbrodskih raketa.
Takva kombinacija naročito je važna u Pacifiku, gde su udaljenosti ogromne, a američke pomorske i vazduhoplovne snage moraju da računaju sa kineskim sistemima za sprečavanje pristupa i uskraćivanje prostora.
Poruka Kini u zapadnom Pacifiku
Kineska odbrambena mreža u zapadnom Pacifiku zasniva se na kombinaciji radara iznad horizonta, raketa zemlja-vazduh velikog dometa, modernih lovaca, protivbrodskih balističkih i krstarećih raketa, kao i sve snažnije flote razarača i fregata.
Cilj takve mreže je da američke nosače aviona, površinske brodove i baze drži na velikoj udaljenosti. B-2 naoružan LRASM-ovima daje Vašingtonu mogućnost da preti kineskim brodovima iz pravaca iz kojih se napad teže predviđa. Meta mogu biti razarači, logistički brodovi, amfibijske grupe ili druga plovila velike vrednosti.
Takav razvoj može da zakomplikuje kinesko pomorsko planiranje. Brodovi više ne moraju da računaju samo sa američkim podmornicama, nosačima aviona, patrolnim avionima i raketama sa ostrvskih lanaca, već i sa stelt bombarderima koji mogu da lansiraju protivbrodske rakete iz dubine operativnog prostora.
Ograničenja: mala flota, skupo oružje i kineska PVO
Uprkos značaju ovog testa, nova sposobnost B-2 ima jasna ograničenja. Američka flota B-2 broji manje od 20 aviona. Ti bombarderi imaju visoke zahteve za održavanjem, niske stope dostupnosti i veoma skupu eksploataciju.
LRASM je takođe veoma skup projektil. Masovna upotreba protiv velike flote zahtevala bi veliki broj raketa, složenu logistiku i pažljivo biranje ciljeva. To nije oružje koje se troši olako.
Postoji i tehničko-taktički problem: LRASM je podzvučna raketa. Iako je prikriveno oblikovana i projektovana za dejstvo u uslovima ometanja, savremeni kineski razarači imaju višeslojnu protivvazdušnu odbranu, napredne radare i podršku aviona za rano upozoravanje i kontrolu. U takvim uslovima pojedinačna raketa može biti presretnuta. Pravi efekat očekuje se tek kroz zasićene napade, kada više raketa iz više pravaca pokušava da probije odbranu brodske grupe.
Američki bombarderi se vraćaju pomorskom ratu
Integracija LRASM-a na B-2 deo je šire promene u doktrini američkog ratnog vazduhoplovstva. Posle decenija fokusa na kopnene ciljeve, SAD ponovo traže način da bombardere uključe u borbu protiv protivničkih flota.
Starija, ali znatno brojnija flota bombardera B-1B već se priprema za ulogu nosača LRASM-a u Pacifiku. B-1B može da ponese veliki broj raketa i deluje sa većih udaljenosti, dok B-2 dodaje stelt komponentu i mogućnost prilaska kroz složenije odbrambeno okruženje.
Američka vojska istovremeno razvija i druge asimetrične odgovore na rast kineske mornarice, uključujući mobilne raketne lansere raspoređene širom Pacifika, posebno na lokacijama poput Filipina. Ideja je da se kineska flota ne napada samo sa brodova, već iz više domena: bombardera, podmornica, kopnenih lansera, ostrvskih baza i vazduhoplovnih platformi dugog dometa.
Razlog je jasan. Prednost kineske flote razarača u odnosu na Američku mornaricu brzo raste. Kineski brodovi su noviji, u mnogim segmentima veoma sposobni, grade se nekoliko puta brže od američkih i brže dobijaju nove generacije raketa. Zbog toga SAD pokušavaju da obnovljenom ulogom bombardera u pomorskim udarima nadoknade deo pritiska koji više ne može rešiti samo klasična brodska nadmoć.
