Na dubinama na kojima je pritisak vode stotinama puta veći nego na površini, čak i manji tehnički kvar može da ugrozi čitavu posadu. Komunikacija sa brodom na površini je ograničena, prostor za popravke gotovo nepostojeći, a vreme za reagovanje zavisi od vrste neispravnosti. Kineski konstruktori sada pokušavaju da deo tih problema reše sistemima koji posadi mogu da pruže tehničke odgovore bez čekanja na pomoć stručnjaka sa kopna.
Nova tehnologija ne služi samo za prepoznavanje kvarova. Veštačka inteligencija dobila je zadatak da analizira snimke morskog dna, prepoznaje objekte i automatski obrađuje podatke koje su naučnici ranije morali ručno da pregledaju. Iza naučne primene nalazi se i mogućnost razvoja sličnih sistema za mnogo složenije podvodne operacije.
Kina je krajem oktobra objavila rezultate ispitivanja svog modernizovanog dubokomorskog aparata „Đaolong” (Jiaolong), sprovedenih u Filipinskom basenu, u zapadnom Pacifiku. Ispitivanja su pokazala sposobnosti obnovljene opreme na dubinama većim od sedam kilometara, dok su kineski istraživači zasebno predstavili nove digitalne sisteme koji bi jednog dana mogli da pronađu primenu i u ratnim podmornicama.
„Đaolong” zaronio na 7.056 metara posle velike modernizacije
Prema saopštenju kineske agencije Sinhua od 27. oktobra, „Đaolong” je tokom druge etape 100. kineske okeanografske ekspedicije obavio tri probna zarona. Dva su premašila dubinu od 7.000 metara, dok je najveća zabeležena dubina iznosila 7.056,9 metara, dostignuta 2. oktobra tokom 465. zarona aparata.
To nije novi rekord. „Đaolong” je još 27. juna 2012. dostigao 7.062 metra u Marijanskom rovu. Ovog puta cilj je bio da se proveri pouzdanost opreme nakon druge velike modernizacije i zamene niza ključnih komponenti domaćim kineskim sistemima.
Ugrađene su litijumske baterije velike energetske gustine, prilagođene radu pod ekstremnim pritiskom, novi tihi elektromotorni potisnici, unapređeni hidraulični sistemi i kamere koje snimaju u rezoluciji 4K. Prema kineskom Nacionalnom centru za dubokomorske baze, maksimalno trajanje pojedinačne podvodne misije dostiglo je 10,8 sati, dok brzina aparata može da premaši 2,5 čvora.
Na dubini od približno sedam kilometara spoljašnji pritisak iznosi oko 700 bara. Zbog toga bezbednost posade zavisi od pouzdanosti svakog važnog podsistema, posebno napajanja, pogona, hidraulike i opreme za upravljanje.
Veštačka inteligencija pomaže posadi da pronađe kvar
Jedna od važnijih novina jeste sistem za dijagnostiku neispravnosti i podršku odlučivanju. Njegov zadatak nije samostalno upravljanje aparatom, već pomoć posadi u situacijama kada dođe do otkaza opreme.
Kineski pilot Žang Ji objasnio je da softver omogućava pregled pojedinačnih sistema, uključujući pogon i upravljanje, kao i njihovih međusobno povezanih sklopova. Kada se pojavi problem, posada može da dobije preporučenu proceduru provere, ranije zabeležena rešenja sličnih kvarova, tehničke crteže i odgovarajuću dokumentaciju.
Takav sistem smanjuje vreme potrebno za pronalaženje odgovarajućeg postupka i olakšava donošenje odluka pod pritiskom. Kineski izvori, međutim, ne potvrđuju da softver samostalno otklanja kvarove ili da je sposoban da pouzdano predvidi svaki budući otkaz komponente.
Više od 800.000 slika za prepoznavanje morskog dna
Drugi sistem zasnovan je na multimodalnom velikom modelu veštačke inteligencije, razvijenom za analizu podvodnih snimaka. Istraživač Li Đinpeng iz kineskog Nacionalnog centra za dubokomorske baze naveo je da je modelu predstavljeno više od 800.000 slika dubokomorskih organizama i različitih tipova morskog dna.
Softver prepoznaje karakteristične objekte na video-snimcima, automatski izdvaja kadrove i beleži naziv prepoznatog objekta, geografske koordinate, vreme i dubinu opažanja. Naučnici mogu da isprave pogrešne identifikacije, a sistem omogućava i razgovor sa korisnikom, trodimenzionalni prikaz putanje zarona i izradu izveštaja o istraženom podvodnom području.
Ranije su veliki deo tog posla istraživači obavljali ručno, pregledajući sate snimljenog materijala. Automatizacija naročito dolazi do izražaja tokom ekspedicija u kojima se prikupljaju ogromne količine video-zapisa i podataka.
Kakve veze naučni aparat ima sa kineskim nuklearnim podmornicama?
„Đaolong” nije nuklearna ni vojna podmornica. Reč je o dubokomorskom istraživačkom aparatu sa posadom, koji koristi baterijsko napajanje i matični brod za spuštanje, prihvat i logističku podršku. Nema dokaza da je predstavljeni sistem veštačke inteligencije već ugrađen u neku kinesku nuklearnu podmornicu.
Međutim, pojedina softverska rešenja imaju potencijalnu vojnu primenu. Na kineskim nuklearnim podmornicama nove generacije slični sistemi mogli bi da pomognu u praćenju rada pogonskih uređaja, električnih instalacija, hidraulike i drugih važnih sklopova.
To je naročito značajno tokom višemesečnih podvodnih patrola, kada posada nema neposredan pristup brodogradilištu, specijalizovanim servisima ili stalnoj komunikaciji sa kopnom.
Veštačka inteligencija mogla bi da se primeni i u obradi sonarnih podataka, pomaganjem operaterima da razlikuju podvodna plovila, biološke izvore zvuka i šumove okoline. Međutim, za to bi bili potrebni posebni modeli obučeni na akustičnim podacima, a ne postojeći sistem „Đaolonga”, razvijen prvenstveno za analizu slika.
Kina je tako demonstrirala napredak u dubokomorskoj automatizaciji i podršci posadi, ali ne i operativni vojni sistem upravljanja nuklearnim podmornicama. Nisu objavljeni ni podaci koji bi potvrdili da su svi predstavljeni softverski sistemi pojedinačno ispitani baš na maksimalnoj dubini od 7.056,9 metara.
